Dostupni linkovi

Oluja je i dalje razlog za razmirice


Beograd, Foto: Bojana Matić

Svake godine u ovo vreme podižu se tenzije između Srba i Hrvata. Povod tome je obeležavanje operacije 'Oluja', koja se u ove dve zemlje doživljava potpuno suprotno. Neki veruju da bi tako suprotstavljeni stavovi mogli u budućnosti da izazovu neke nove sukobe Srba i Hrvata.

I posle 13 godina od završetka operacije 'Oluja' Srbi i Hrvati o karakteru te operacije imaju potpuno različito mišljenje. Za Srbe ona predstavlja brutalnu akciju hrvatskih snaga u kojoj je sa područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije proterano više od 200.000 Srba, a Hrvati 'Oluju' slave kao državni praznik - Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Imajući u vidu takve stavove, postavlja se pitanje može li ta vojna operacija biti povod za neke nove sukobe između Srba i Hrvata?


Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, za RSE kaže:

"Naravno da će to biti polje sukoba i nesporazuma sve dok se ne prizna i ne kaže šta se zaista dogodilo. Zašto bi Hrvati to slavili kao svoju pobedu? Zato što su to područja sa kojih je hrvatsko stanovništvo u operacijama '91. godine bilo proterano, a njihove kuće opljačkane i spaljene – to su činjenice. S druge strane, u 'Oluji' se srpskom stanovništvu u Dalmaciji desilo isto ono što se desilo Hrvatima na početku 90-ih. Dakle, stvari treba nazvati pravim imenom jer se neprestano prećutkuje šta se zapravo dogodilo - svako vidi samo svoju stranu. Onog trenutka kada prestanemo da gledamo samo svoju stranu, sa empatijom prema drugom čoveku, tog trenutka će biti moguće uspostaviti dijalog i sva ta pitanja će postati rešiva."


Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da se sukobi uvek mogu lako iscenirati i da novija istorija pokazuje da se može manipulisati ne samo događajima iz bliže prošlosti već i onim koji se odigrali pre više vekova:

"Sukob možete napraviti i iz neke, takozvane, nepravde iz srednjeg veka. Dakle, bitna je odluka političke elite, da li je politička elita neke zemlje odlučila da ide u sukob i rat ili ne. Istorija je uvek tu da se njome manipuliše i da se zloupotrebljava i nama može samo izledati da ovo može izazvati strasti jer se dogodilo nedavno. Ali, tvrdim vam da iste takve strasti može izazvati i bilo koji događaj iz srednjeg veka ili, čak, iz antike. Danas se rat može povesti veštom manipulacijom bilo kojeg istorijskog događaja i ne mislim da je ovo bilo kakav izuzetak."


Mnogi smatraju da nijedan proces nije bespovratan. Novija srpska istorije pokazuje da su se događaji iz Drugog svetskog rata prelili u sukobe tokom '90-ih i da bi se nedavni sukobi lako mogli preliti u budućnost. Da li će se nerešeni problemi reciklirati ili će se o njima razgovarati prvenstveno zavisi od odluke političkih elita kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj. I upravo zbog toga, direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta, za RSE, kaže da “Oluja” može biti povod za nove sukobe, ako se u političko polje odlučivanja vrate nacionalističke matrice:

"Mislim da 'Oluja' može biti povod za nove sukobe u zavisnosti od toga ko je na vlasti i u jednoj i u drugoj državi. Očigledno je da se u Hrvatskoj politička scena, da tako kažem, umirila i da je postala evropejskija nego ranije, dok mi u Srbiji još uvek imao ekstremne politike. Ukoliko na vlast u Srbiji dođe ekstremna politika, to će biti izvor novih sukoba jer se ekstremna politika bazira isključivo na sukobima sa okruženjem."


Svaki rat, kao i svaka bitka, ima svoje pobednike i poražene. Svako sa svoje strane ispisuje istoriju koja ne mora nužno da bude zasnovana na istinitim događajima. Stručnjaci smatraju da verovanje samo jednoj strani može stvoriti teren sa kog se nekada, u budućnosti, može lako skliznuti u nove sukobe i iza kojih će stajati lažni ili poluistiniti motivi za nove borbe i stradanja.


Zato Dubravka Stojanović naglašava da je nužno uvesti nove koncepte obrazovanja kako bi se potencijalni sukobi između Srbije i Hrvatske u budućnosti izbegli:

"Mislim da je jedini način da se, na primer, u školama o tome predaje metodom multiperspektivnosti. Dakle, da se kaže da srpska strana to vidi kao izgon Srba iz Hrvatske, a da hrvatska strana to vidi kao svoju vojnu pobedu – da se na taj način unese jedna doza racionalnosti. Ne možemo očekivati da će jedna strana prihvatiti stavove one druge i dići ruke od svog viđenja nekog događaja. Mislim da se do racionalnosti može doći samo prihvatanjem da dve strane različito vide isti događaj i analiziranjem zašto ga vide različito. Dakle, o tome treba razmišljati na taj način jer razumeti onu drugu stranu u ovakvoj situaciji je vrlo teško."
XS
SM
MD
LG