Sniženi nivo spoljnopolitičkog dijaloga sa zapadnom međunarodnom zajednicom, sudeći po aktivnostima nosilaca najviših političkih i diplomatskih funkcija, polako počinje da se diže. To se ovih dana može prepoznati i u njihovim susretima sa zapadnim kolegama.
Premijer Srbije Mirko Cvetković, njegov zamenik Ivica Dačić i dobar deo ministara još nisu čestito ni zauzeli svoje nove kabinete, a već su, kako prenosi beogradski dnevni list, “kolektivno prekršili Akcioni plan”. Iako im ovaj dokument zabranjuje kontakte sa predstavnicima zemalja koje su priznale Kosovo, bili su u audijenciji kod ambasadora Jeana Francoisa Terala, povodom obeležavanja nacionalnog praznika Francuske. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i sam je potvrdio da to Akcioni plan tretira kao prekršaj, ali je ove kontakte, kao i svoju posetu francuskom kolegi Bernardu Couchnereu, opravdao činjenicom da Francuska predsedava Evropskom unijom.
Da li pomenuti kontakti i, naročito, Jeremićevo putovanje u Pariz, kojem doduše, sledi i put u Moskvu, nagoveštavaju otopljavanje spoljnopolitičke klime Srbije prema Zapadu?
Ivo Visković, ekspert za međunarodne odnose i nekadašnji diplomata, u preduzetim spoljnopolitickim aktivnostima nove vlasti prepoznaje prve početke izvesne promene u nivou i intenzitetu odnosa sa zemljama Zapada koji su do sada bili na nižem diplomatskom stepenu od “ešelona” ministara i ambasadora.
“Sada se, evo, prvi put, ukazuje nagoveštaj da će to što je bilo poremećeno, ipak, na neki način da se normalizuje. iako je to bilo za očekivati, ja sam, iskreno govoreći, očekivao da će se to dogoditi posle septembra, odnosno, početka zasedanja Generalne skupštine, gde bi se pokazalo da većina članica Ujedinjenih nacija ipak ne podržava nezavisnost Kosova. Ovo jeste značajan signal i mislim da ga treba ozbiljno uzeti u obzir. Štaviše, postoje nagoveštaji da se to može dogoditi i sa nekim drugim zemljama Evropske unije. Ne čudi što je za prvu posetu odabrana Francuska jer je ona u ovom trenutku predsedavajuća Evropskom unijom. Obzirom da je Evropska unija strateško opredeljenje Srbije, zaista nije nikakvo čudo što je ministar prvo izabrao da ide tamo. Međutim, kao što vidite, to je urađeno na takav način da se odmah nakon toga ide u Moskvu, kako bi se uspostavio nekakav balans i kako ne bi izgledalo da smo napravili dramatičan zaokret i zaboravili sve što smo do juče govorili.”
Vlada je tek na početku “pripravničkog” staža, pa su joj i potezi, iako je cilj evrointegracije Srbije već jasno definisan, pažljivo dozirani i balansirani. Koliko će vremena proći do pune normalizacija odnosa sa ključnim partnerima, pre svega onima iz Evropske unije?
Ta obaveza očekuje novu izvršnu vlast i diplomatiju, ali neće početi odmah, ocenjuje politikolog Jovan Komšić i objašnjava zašto.
“Zbog odnosa snaga na unutrašnjepolitičkoj sceni jer je nužno da se dovrše poslovi konstituisanja novih organa vlasti, ali to će svakako biti korak koji očekuje našu izvršnu vlast – diplomatiju, pre svega – ove jeseni, do kraja godine. Najviše obavezujući politički cilj je brzim koracima ka Evropskoj uniji, a ovo je jedna od elementarnih pretpostavki. Dodao bih da bi valjalo da saveznici na tom putu budu i partneri u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama – kad je reč o delikatnom i još neapsolviranom problemu koji se zove Kosovo i Metohija, odnosno, Kosovo.”
Može li se očekivati da uskoro na radna mesta budu vraćeni ambasadori Srbije povučeni iz zapadnih zemalja koje su priznale Kosovo? Ivo Visković:
“Ako ja nešto razumem o diplomatiji, ovakav signal da u posetu Francuskoj ide šef diplomatije znači da će verovatno doći i do vraćanja ambasadora – bar onih koji su bili u zemljama Evropske unije ili, u najgorem slučaju, u Francuskoj, kao predsedavajućoj. Nisam, međutim, ubeđen da će do jeseni, odnosno, do zasedanja Generalne skupštine UN, doći do kompletnog vraćanja naših ambasadora. Činjenica je da to nije previše principijelno, ali odnosi sa državama Evropske unije i sa samom Unijom za nas su bitniji od mnogih drugih odnosa, pa će verovatno normalizovanje odnosa taktički biti podešeno na takav način da se to prvo uradi sa zemljama Evropske unije, pa onda sa ostalima.”
Kakva promena spoljnopolitičkih nazora se može očekivati od socijalističkog dela nove Vlade? Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske integracije:
“Ja pozdravljam nameru predsednice Skupštine i potpredsednika Vlade da ubrzaju proces usvajanja zakona vezanih za naše formalno približavanje Evropskoj uniji, iako sam prilično skeptična oko planirane dinamike. Međutim, ono što mene plaši, a što je ovih dana prošlo relativno nezapaženo, jeste izjava ivice Dačića da njemu Hag nije nikakav prioritet i da je jadna zemlja kojoj je saradnja sa Haškim tribunalom prioritet. To je potpuno kontradiktorno zajedničkoj, “objedinjenoj” retorici Demokratske stranke, njenih koalicionih partnera i SPS-a. Bojim se da će proevropski kurs vlade vrlo brzo doći u pitanje.”
Hoće li proevropski kurs Vlade doći u pitanje ili bar biti usporen od strane njenog socijalističkog dela, pitanje koje postavljamo i Ivi Viskoviću.
“Moje je mišljenje da će biti malog usporavanja, ali ne dramatičnog i da će predstavnici SPS-a ipak prihvatiti – kao što su i dosada već prihvatili – da je to, ipak, strateško opredeljenje zemlje i da je to osnov i za onaj socijalni deo programa na kojem i oni insistiraju. Ne vidim, dakle, da je u njihovom interesu da stvar otežu i zatežu ali, naravno, biće verovatno taktičkih razloga oko Kosova.”
U kojoj meri će različiti pristupi Kosovu otežavati odnose između Srbije i zapadne međunarodne zajednice? Jovan Komšić izlaz iz ovog problema vidi u tome da sve zainteresovane strane – i zapadna međunarodna zajednica i Srbija i najviši predstavnici kosovskih Albanaca, odustanu od apsolutizovanja samo svojih rešenja.
“Svi akteri na sceni – bilo da je reč o Sjedinjenim Državama ili Evropskoj uniji, bilo da je reč o Srbiji ili o Albancima i vodećim političkim strukturama na Kosovu i Metohiji – ukoliko hoće da budu mudri politički akteri, morali bi uvideti da bi bilo iluzorno da, bez ikakvih iskustava i komparativnih osvrtanja na bližu i dalju istoriju, insistiraju na rešenju koje bi apsolviralo samo njihov apsolutni interes.”
