Dostupni linkovi

Kosovske nade u strane donatore


Donatorska konferencija za Kosovo

Kosovska javnost očekuje da se uz pomoć stranih donatora poboljša ekonomska slika Kosova, prvenstveno smanji stepen nezaposlenosti. Zvaničnici već imaju planove a poznavaoci ekonomskih kretanja ne očekuju brze promene.

Skoro najsiromašniji region u Evropi, sa stepenom nezaposlenosti većim od 50 procenata, mnogo većim uvozom cak i najosnovnijih namirnica, a samo neznatnim izvozom, to je Kosovo danas.

Da bi se ta slika promenila, građani očekuju da Vlada ostvari svoja obećanja i svaku finansijsku pomoć usmeri ka otvaranju novih radnih mesta a posebno za mlade. Alji Tači iz Prištine veruje da se može uopšte unaprediti život ljudi.

“Ja očekujem da se uz finansijsku pomoć Evropske unije smanji nezaposlenost”, kaže Alji.

Fehmi Ahmeti kaže da nije dovoljan samo novac već i dobra uprava.

“Ako se taj novac iskoristi na pravi način onda može uticati pozitivno”, kaže ovaj građanin Prištine.

Kako je najavljeno prikupljena sredstva na Donatorskoj konferenciji biće namenjena privrednom razvoju, privlačenju investicija, otvaranju novih radnih mesta i usmerena ka svim zajednicama. Obećano je da će se graditi infrastruktura, unaprediti energetski sektor, vladavini prava, što će ove i druge oblasti ojačati i stvoriti uslove za primanje nove radne snage.

Prema zvaničnim podacima na Kosovu je nezaposleno oko 50 odsto stanovnika, dok podaci nekih nevladinih organizacija kažu da je 60 posto ljudi bez posla.

Prosečni lični dohodak na Kosovu je 218 evra, dok prosečna plata u javnom sektoru, kao što su prosveta i zdravstvo ne prelazi 200 evra.

U nezavidnom položaju su posebno mladi, koji sve teže dolaze do posla, pošto je oko 60 odsto ukupnog stanovništva mlađe od 35 godina. Zabrinutost raste i zbog stalnih upozorenja Svetske banke da je stepen siromaštva na Kosovu 45 %, dok 18 odsto živi u ekstremnom siromaštvu. Prema tim podacima 37 odsto stanovništva zizvi sa manje od 1.47 evra na dan, dok više od 15 odsto sa manje od 0.93 evra dnevno. U poslednje vreme, pod uticajem svetske krize u hrani i porasta cena, na Kosovu su cene skočile za 15 posto.

Prema podacima ministarstva za rad i socijalno staranje, više od 37 hiljada porodica ili 160 hiljada ljudi, prima socijalnu pomoć, koja iznosi 35 do 75 evra mesečno. Direktor odeljenja za socijalna pitanja u ministarstvu Muhamet Đocaj kaže da se stanje ne menja zbog nedostatka materijalnih sredstava.

“Bez investicija i ekonomskog razvoja samo putem socijalnih programa se ne može smanjiti stepen siromaštva”, izjavio je Đocaj ocenivši da je situacija zabrinjavajuća.

Problem Kosova je i trgovinska razmena, pošto samo 6 odsto sredstava dolazi od izvoza, ostalo je uvoz. Međutim, za izlaz iz krize puno se očekuje od poljoprivrede, čijim jačanjem se mogu zadovoljiti potrebe stanovništva i smanjiti uvoz.

Sa 53 odsto obradivog zemljišta, a 41 odsto šumske površine, Kosovo ima potencijal za razvoj ove oblasti. Zvaničnici veruju da ovaj sektor može uposliti do 150 hiljada ljudi, što predstavlja nešto manje od polovine registrovanih nezaposlenih. Podaci ministarstva kažu da se više od 50 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, te tako veliki broj porodica zavisi od ovog sektora.

Zamenik ministra za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Sulj Suljani kaže da se naviše treba ulagati u hortikulturu, gajenje voća i povrća kao i proizvodnju meda.

“Ova vlada preduzma prve korake kako bi pružila ruku zemljoradnicima, na način da oni mogu da proizvode i budu konkurenti na domaćem i inostranom tržistu”, kaže

Suljani dodajući da Kosovo trenutno ne proizvodi dovoljno za svoje stanovništvo pa se zato uglavnom kupuje uvozna roba čak i osnovne životne namirnice.

Stručnjaci ističu da bez obzira na visinu donacija ne treba očekivati da će sve ođednom biti ulagano već će biti potrebno vreme. Nema gotovog novca upozoravaju oni. Agim Šahini, šef Kosovske alijanse za biznis, kaže da najbolje rezultate mogu doneti investiranja u privatni sektor.

“Ukoliko se novac uloži u privatni biznis donacije nikada neće biti izgubljene jer će se proizvesti nova radna mesta”, kazao je Šahini.

Međutim, ima i stručnjaka koji kažu da je više investicija trebalo tražiti za zdravstvo, prosvetu ili druge javne institucije, čiji razvoj ne zavisi od interesa i komercijalnih finansiranja. U svakom slučaju, očekuje se da će Kosovo uz finansijsku podršku međunarodne zajednice iz faze socijalne pomoći ući u period ekonomskog razvoja.

XS
SM
MD
LG