Dostupni linkovi

(Ne)moguće osnivanje medija na jezicima manjina


Zgrada Radio-televizije Srbije

Stanje u medijima koji izveštavaju na jezicima manjina još uvek je loše, a glavni razlog za to je odlaganje privatizacije jer država ne želi da se odrekne vlasništva nad medijima.

U Srbiji ne postoji ni jedan elektronski medij koji u celosti emituje program na jeziku neke manjine, već samo mediji koji emituju različite programe na jezicima manjina. Jedan od najvećih problema u procesu osnaživanja rada ovakvih medija jeste naglo prekinuta privatizacija lokalnih medija. Zato se često i pojavljuje problem u vezi sa tim da li ti mediji rade u interesu javnosti ili u interesu političkih stranaka koji u određenoj opštini vrše vlast?


Goran Cetinić, medijski konsultant u IREX Pro Media, kaže da se problem programa na manjinskim jezicima u Srbiji, ne razlikuje bitno od istog problema u drugim državama:


"U svima njima država osigurava sredstva za medijske programe na manjinskim jezicima i ne pada joj na pamet da bude vlasnik manjinskih medija, niti bi to bilo dobro primljeno od samih manjina. Država redovno raspisuje konkurse za programe na manjinskim jezicima na koje se javljaju privatni mediji. Najbolji ponuđači pobede na konkursu i u definisanom periodu emituju program na manjinskom jeziku. Uloga države je da kontroliše upotrebu sredstava, odnosno realizaciju tako ponuđenog programa. Njeni organi prvo kreiraju strategiju, pa operativni program za neki naredni period, naravno uz konsultacije sa predstavnicima manjina, a potom stvaraju uslove da profesionalni privatni mediji realizuju taj program."


Međutim, u Srbiji to nije tako. Cetinić kaže da postoje dva vrlo očigledna razloga za to:

"Prvi je beskonačna lenjost administracije i nesposobnost da ovakvo ili neko drugo moderno rešenje primeni, a drugi je želja da se i manjinski mediji drže pod političkom kontrolom, odnosno da se drže pod kontrolom političkih grupa kojima država to omogućava."


Programi na jezicima nacionalnih manjina veoma su loši, kaže Ivica Šmit iz Radio Srbobrana, jedne od retkih radijskih stanica koja je nakon privatizacije zadržala koncept dvojezičnog izveštavanja i koja pritom pokazuje i finansijske uspehe:

"Mi smo radio privatizovali na jedan specifičan način. Pre privatizacije smo od misije OEBS tražili da dođu i da naprave analizu ko smo i šta radimo, da budu sa nama tokom kompletnog procesa privatizacije i da nas prate pet godina, što oni uspešno i rade. Bez ičije materijalne pomoći zaposleni radnici su otkupili svoj medij i ima nas 19 vlasnika. U međuvremenu smo od privatizacije, od 2. novembra, do danas primili dva novinara i plate zadržali na istom nivou kao pre privatizacije, ali sada dobijamo i ono što pre nismo dobijali - topli obrok, regres itd. S druge strane, program na mađarskom jeziku smo u dnevnom obimu uvećali za 50 odsto. Imamo viziju razvoja."


Jedan od mogućih načina brige države za medije na jezicima manjina nije državno vlasništvo nad njima već stvaranje posebnog ambijenta za njihovo finansiranje, kaže Dragana Nikolić – Solomon, šefica medijskog odeljenja misije OEBS u Beogradu:

"Stvaranje transparentnog medijskog fonda za finansiranje medija na manjinskim jezicima koji bi obezbeđivao sredstva za najbolje programe, a ne medijske kuće, bi bilo jedno od rešenja koje bi, mislim, bilo svima prihvatljivo. Za te fondove bi mogla da konkurišu sva glasila na manjinskim jezicima, kako ona koja su privatizovana tako i ona koja su ostala u određenom aranžmanu sa lokalnom samoupravom."


Dragana Janjić, pomoćnik ministra kulture za medije, kaže za RSE da pre privatizacije medija koji emituju program na jezicima manjina, prvo treba obezbediti proizvodnju kvalitetnog programa na jezicima tih manjina:

"Mislim da treba težiti da se utvrde pravila po kojima bi lokalne samouprave finansirale sadržaje. Takođe, da se utvrde obaveze lokalnih samouprava za izdvajanje sredstava za informisanje na jezicima manjina i informisanje o lokalnim sadržajima koji ne mogu u toj meri biti komercijalni da bi mogli da donesu ozbiljan novac. Lokalni mediji ne mogu preživeti samo na tržištu, oni moraju zadovoljiti i neke lokalne potrebe i u tom smislu trošiti novac poreskih obveznika - jako je bitno da se utvrde mehanizmi transparentnog trošenja tog novca. Dakle, cilj bi trebao da bude uspostavljanje određenog sistema."


Strani eksperti smatraju da se bez medija koji emituju programe na jezicima manjina ne može govoriti o ozbiljnim demokratskim standardima. Žaklin Frank, direktorka IREX Pro Media u Beogradu, organizacije koja na različite načine pomaže i osnažuje lokalne medije u procesu privatizacije, kaže da odnos države prema ovim medijima predstavlja „lakmus papir“ za određivanje stepena demokratije u jednom društvu:

"Prava manjina su od ključne važnosti za svaku vladu koja želi da reprezentuje celokupno društvo i koja želi da štiti ljudska prava. Glas manjina se mora čuti i njihovim problemima se mora prići sa potrebnom pažnjom i uvažavanjem."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG