Poslednju deceniju i po, a pogotovo nakon 2000-te godine, obeležavanje antifašističkih datuma nestalo je iz kalendara državnih aktivnosti u Srbiji. Dosta skromno i potpuno tiho obeležava se 7. jul Dan ustanka u Srbiji, jedan od praznika koji je gotovo pet decenija bio simbol antifašističke borbe. Da li se samo zbog komunističke slike prošlosti kontraverzne ličnosti kao što je Milan Nedić procenjuju kao patriote i žrtve komunističkog terora? Istoričarka Dubravka Stojanović:
"Ovde su sa otpadanjem komunizma otpale i te tradicije Drugog svetskog rata, tradicije antifašizma, što je izuzetno opasno - druge evropske zemlje to sebi nisu dozvolile, ma kroz kakvu tešku tranziciju da su prolazile devedesetih godina. U zemlji koja ima tako pobrkane pojmove i velike probleme za zločinima iz devedesetih i sa suočavanjem sa prošlošću veoma je opasno odnositi se na taj način prema Drugom svetskom ratu. Mora se imati na umu da je Evropa antifašizam stavila u svoje temeljne dokumente i uzela ga kao jedan od svojih osnovnih principa. Dakle, i to je jedna od stvari u kojoj odudaramo od današnje Evrope."
Ispitivanje prošlosti postalo je ne samo praksa političkih stranaka već i istoričara.. Srpska liberalna stranka i nekoliko nevladinih organizacija pokrenule su inicijativu za rehabilitaciju kontraverznog predsednika vlade Srbije za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, generala Milana Nedića. Cilj incijative je, kako navodi Aleksandar Nedić iz Srpske liberalne stranke, rasvetljavanje događaja iz novije istorije:
"Problem sa generalom Nedićem je taj što je on imao otvorenu saradnju sa okupatorom – to je ono što znamo iz škole i od ljudi koji su tu istoriju pisali posle 1945. godine. Međutim, malo se zna o broju ljudi koje je general Nedić spasao, malo se zna o njegovom razlogu kolaboracije sa Nemcima, malo se zna da je preko 50.000 hiljada samo Slovenaca bilo prebačeno iz Slovenije u tadašnju Nedićevu Srbiju. Naša ideja je da pokušamo da dođemo do istine, ne samo do istine o Slobodanu Jovanoviću za koju smo se izborili i istine o generalu Nediću, već i do istine o doktoru Petru Zecu, Tomi Maksimoviću i velikom broju političara, naučnika i profesora univerziteta, koji su samo zbog toga što su odbili saradnju sa komunistima stavljeni na stub srama."
Podnosioci zahteva negiraju da je Nedić izvršio zločin prema srpskom narodu i navode da je on bio žrtva progona i nasilja iz političkih razloga, zbog čega se i predlaže da bude rehabilitovan. Doktor Đorđe Stanković, šef Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu:
"Milana Nedića treba studirati kao ličnost. To da je on javno, naglašavam javno, preko svojih novina propagirao nacističku ideologiju, to je tačno, kao i književnik Svetislav Stefanović koji je otvoreno pisao da je Hitlerova nova Evropa budućnost Srbije, a kojeg sada rehabilituju. Ono što ovi revizionistički istoričari ne znaju, a ja to posedujem u očevoj arhivi, jeste da su Nemci kontrolisali budžet vlade Milana Stojadinovića, određivali koliko tačno može da ima svako ministarstvo, ali da nisu kontrolisali koliko je Nedićeva vlada davala izbeglicama, a Nedić je preko Tome Maksimovića i Ministarstva za izbeglice finansirao četnički pokret već u prvoj godini rata, 1941. godine."
Naš sagovornik, ipak, zaključuje da je u Srbiji prošlost komunističke iluzije smenila budućnost kvislinške nade. Poslednji ratni sukobi u bivšoj Jugoslaviji možda su najbolji pokazatelj koliko pokušaj prepravljanja istorije može biti bolan.
