Dostupni linkovi

Učestali napadi na poverenika za informacije


Beograd, Foto: Bojana Matić

Predstavnici Koalicije za slobodu pristupa informacijama ocenili su danas da sve učestaliji napadi na poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića predstavljaju pokušaj diskreditovanja jedne nezavisne institucije koja dobro obavlja svoj posao.

Poslednji slučaj verbalnog napada na instituciju, koju predstavlja Rodoljub Šabić, dogodio se pre nekoliko dana od strane Aleksandra Tijanića, direktora Radio-televizije Srbije, a odnosio se na zahtev koji je Komitet pravnika za ljudska prava uputio Radio-televiziji Srbije tražeći od njih da im dostave projektovani budžet Eurosonga. Pošto Radio-televizija Srbije to nije učinila, Komitet pravnika za ljudska prava obratio se povereniku za informacije od javnog značaja. Nakon toga Aleksandar Tijanić u intervjuu „Večernjim novostima“ oštro je napao Rodoljuba Šabića, nazivajući ga „patuljkom u vrtu“ Biljane Kovačević-Vučo.

Sa druge strane, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo kaže za RSE da su izjave Aleskandra Tijanića u odnosu na neke druge stvari, zapravo, manje važne:


"Mene ne zabrinjava Aleksandar Tijanić koji je takav kakav jeste, mene zabrinjava što ne postoje mehanizmi, koji bi se aktivirali u takvoj situaciji, za utvrđivanje odgovornosti odgovornih ljudi, ne samo Aleksandra Tijanića već i Upravnog odbora nečega što bi trebalo da bude javni servis. Dakle, ne postoji nikakav mehanizam i pored jednog brutalnog napada na instituciju, da neko odgovara za svoje postupke, i to prolazi kao još jedna od političkih svađa – to je ono što je opasno."


Napad od strane Tijanića samo je vrh ledenog brega. Od samog početka rada povereništva za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić suočavao se sa nizom uvreda i pretnji koje su mu upućivali i bivši ministri, direktori javnih preduzeća, a mnoge institucije i danas smatraju da nemaju obavezu da odgovore na zahteve poverenika. Rodoljub Šabić kaže za RSE da takvi napadi na njega nose nekoliko poruka:

"U jednom delu je reč samo o prostotama, vređanju i nevaspitanju i to je nešto što ne vredi ni komentarisati – to samo po sebi najbolje govori o onima koji to i upotrebljavaju. Kada je reč o uskraćivanju informacija i prikrivanju činjenica da se zapravo ne dozvoljava ostvarivanje prava javnosti onda ostaje samo da nagađamo, ali po pravilu ta nervoza takođe nešto govori. Dakle, čim imate problem pri polaganju računa, čim pokazujete da imate problem, vi zapravo sami sebe optužujete i niko ne treba da vas optužuje. Poverenik ne optužuje nikoga, on se samo bori za pravo javnosti da zna određene činjenice i to poverenikovo zalaganje samo po sebi ne prejudicira ni nečiju odgovornost ni nečiji greh. Ali, reakcije ovakvog tipa verovatno predstavljaju, kako bih rekao, samooptuživanje."


Težak napad na nezavisnu instituciju Poverenika predstavlja napad na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i negiranje nezavisnosti Poverenika, kao jedne od retkih institucija koja je uspela da sačuva nepristrasnost, kaže Biljana Kovačević-Vučo:


"Ova država nikako da se navikne da kao prikupljač poreza od građana ima i o određenu obavezu prema tim građanima i da to mora da izvršava preko određenih institucija. Jedna od tih institucija, koja bi trebala da igra značajnu ulogu u tim stvarima, jeste i poverenik za informacije. Država Srbija je i dalje na nekom putu ponašanja u mraku, uz sve moguće pokušaje i pružanje otpora da se to institucionalizuje na način koji bi sistem pustio da funkcioniše onako kako bi jedan demokratski sistem trebao da funkcioniše."


Direktor „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati kaže za RSE da se napadi na Rodoljuba Šabića mogu tumačiti i iz perspektive koja ukazuje da institucija koju on predstavlja, na izvestan način ima “dvostruku” prirodu. Sa jedne strane povereništvo jeste deo državnog aparata, a sa druge strane, ono je i neka vrsta korekcije tog aparata, kaže Goati:

"Državni demokratski aparat ugrađuje, kada je to potrebno, neku vlastitu korekciju, a kada ta vlastita korekcija dovede u pitanje rad nosilaca vlasti, oni se onda obrušavaju na pojedinca koji obavlja funkciju – ne samo na to kako i zašto je obavlja nego i ulaze ad hominem niskim udarcima. To je nešto na šta smo navikli u javnom životu i to nije nikakva novina, ali je to znak da gospodin Šabić dobro obavlja svoj posao."


Biljana Kovačević-Vučo naglašava da se upravo preko odnosa društva prema instituciji poverenika za informacije od javnog značaja može očitati koliko je to društvo daleko od najviših demokratskih standarda:

"Taman koliko je Srbija daleko od pravne države i prave demokratije toliko je daleko i od suštinske primene Zakona o dostupnosti informacija."

XS
SM
MD
LG