Dok i predstavnici liste “Za Evropsku Srbiju” s jedne, i Radikali i narodnjaci s druge strane tvrde da imaju većinu za formiranje Vlade, jezičak na postizbornoj vagi - SPS, još uvek se ne izjašnjava kom će se bloku prikloniti. Nakon što je koalicioni partner Socijalista, lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković postavio odonos prema Sporazumu o stabilizaciji o pridruživanju kao osnovni problem u eventualnom fomiranju Vlade sa Radikalima i koalicijom DSS-NS, ovaj dokument može proizvesti obrt u dosadašnjim pregovorima. Socijalisti bi uskoro trebalo da se izjasne o Markovićevom predlogu da prekinu dosadašnje razgovore sa Radikalima i narodnjacima zbog njihovog zalaganja za poništavanje Sporazuma:
“Ja sam mesec dana pre nego što su rapisani izbori rekao da se ne sipa patriotizam u traktor, tada sam bio sa Koštunicom i Velimirom Ilićem. Ja sam video da bez Evrope mi ne možemo da obezbedimo nova radna mesta, bez stranih investicija.”
Iako ne žele da kažu da li će Sporazum sa Briselom prekinuti njihove pregovore sa narodnjacima i Radikalima, Socijalisti su jasno poručili da su protiv poništavanja ovog dokumenta, dok u DSS-u ponavljaju da će u novom sazivu parlamenta učiniti upravo suprotno. Bez obzira na ove razlike u narodnjačkoj koaliciji su optimisti. Miroslav Markićević iz Nove Srbije:
“Ja verujem da će razgovori sa Socijalistima dati plodove, odnosno da će se formirati skupštinska većina.”
Međutim, stav lidera Jedinstvene Srbije da želi da 'čuje i drugu stranu', odnosno listu 'Za evropsku Srbiju', pre nego što se koalicija oko SPS-a izjasni s kim će formirati Vladu, dao je razlog za optimizam proevropskom bloku. Nada Kolundžija iz Demokratske stranke:
“Ukoliko imaju, pre svega na umu interes Srbije i građana Srbije, i ukoliko imaju istinski na umu potrebu da se razvija ekonomski stabilno, a potom i socijalno pravedno i odgovorno društvo, onda ja verujem da je to dovoljan argument da se opredele za koaliciju koja će Srbiju ubrzano uvesti u Evropsku uniju.”
Protivljenje bivšeg premijera Vojislava Koštunice potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji, uz tvrdnju da se njime potvrđuje nezavisnost Kosova, bio je jedan od ključnih razloga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a tokom kampanje potpis vicepremijera Đelića u Luksemburgu bio je predmet teških optužbi. Moglo bi se reći da je Sporazum sa Briselom postao metafora za pitanje daljih evropskih integracija Srbije. Tanja Miščević iz Vladine kancelarije za priduživanje EU:
“Činjenica je da se o samom Sporazumu jako malo zna. Mi smo i u toku izborne kampanje mogli čuti da mu se daju obeležja koja on svakako nema, tipa da definiše državnu teritoriju Srbije. Dakle, velika je mera nepoznavanja i nerazumevanja ovog Sporazuma.”
Ovde se postavlja pitanje kako je moguće da više razumevanja za Sporazum od onih koji su njemu radili danas imaju Miloševićevi Socijalisti. Za književnika Filipa Davida u postizbornoj kombinatorici ovo pitanje prestaje da bude presudno:
“Sada su moguća najveća iznenađenja, zato što je to sada sve postalo pitanje vlasti. Principa više nema, reč je o trgovini mada, naravno, kada se sve izanalizira za ovu zemlju je važno da ne dođu Radikali i da ne dođe Koštunica ponovo u situaciju da odlučuje o daljoj sudbini. Međutim, sve ukupno gledajući, to je dosta tužna situacija u kojoj ima mnogo licemerja, mnogo pogađanja, trgovine, a najmanje ima onoga što bi trebalo da bude neka stvarna briga za interese ove zemlje.”
