Dostupni linkovi

Dan sećanja na preminule od AIDS-a


grafički prikaz virusa HIV

U Srbiji u 18 gradova čitavim nizom manifestacija biti obeležen Dan sećanja na preminule od AIDS-a. Podaci pokazuju da se broj obolelih ne povećava, ali da još uvek mali broj građana koristi zaštitu i želi da se testira. Broj obolelih u svetu meri se desetinama miliona, a Ujedinjene nacije preduzimaju posebne mere da zaustave širenje ove opasne zarazne bolesti.

Broj obolelih od HIV-a i AIDS-a niti raste niti opada, ali zabrinjava podatak da se svega četiri procenta građana testira na ovu bolest, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević povodom Dana sećanja na preminule od HIV/AIDS:

"Bez obzira što je incidenca bolesti u Srbiji na nivou koji nije takav da bi nas svrstao u zemlje ogromne incidence i velikog rizika, što se tiče samog broja, razumevanje ovog problema, kao i procenat testiranja, je još uvek nezadovoljavajuće. Poslednjih nekoliko godina Srbija ima jasno definisan nacionalni program i jasno iskazanu podršku globalnog fonda Ujedinjenih nacija. Jačanje nacionalnog odgovora i decentralizacija ključnih zdravstvenih usluga, to je glavni projekat koji se sprovodi od 2007. godine. Ciljevi tog projekta su da se spreči širenje HIV-a kod osoba sa povećanim rizikom, da se obezbede usluge nege i tretmana za osobe koje žive sa HIV-om i AIDS infekcijom, da se obrazuje okruženje koje pruža podršku naporima u prevenciji HIV-a i da se jačaju kapaciteti zdravstvenog sistema za razvoj efektivnih, efikasnih i dostupnih usluga u oblasti infekcije."

Uroš Radulović, predstavnik mreže organizacija osoba koji žive sa HIV/AIDS, kaže da se oboleli od ove bolesti, uprkos tome što su lekovi besplatni, susreću sa čitavim nizom problema:

"Danas u Srbji imamo problem sa ARV terapijom, to je terapija koja obolelima omogućava normalno funkcionisanje, ona ih praktično održava u životu, jer ta terapija nije uvek dostupna - povremeno dolazi do nestašica koje nekad traju i po mesec dana, a nekad i više. Zatim, nailazimo i na problem nestašice reagenasa, testova koji su takođe neophodni u lečenju kao i sama terapija. Moram pomenuti i uslove lečenja na infektivnoj klinici koji su zaista jako loši. Zamislite jednog takvog pacijenta, u takvom stanju, koji mora da ostane u bolnici, a to može potrajati i po pet meseci, koji nema normalan toalet – postoji nešto što samo liči na toalet, nešto improvizovano. Na žalost, tu je i diskriminacija koja postoji u svim sferama."

Podaci pokazuju da je u Srbiji od 1985. do danas registrovano 2.200 osoba, od čega je 1.390 već obolelo, a 923 umrlo od AIDS-a. U toku prošle godine otkriveno je 90 novih osoba, zaraženih ovom bolešću, a njih 18 je umrlo.

Judith Rajhenberg, direktroka UNICEF-a za Srbiju, istakla je da je u svetu, do sada, od ove bolesti obolelo 33 miliona ljudi, od čega je 2 miliona dece mlađe od 15 godina. Ona je istakla da Ujedinjene nacije osmišljavaju posebne projekte kako bi pomogli obolelima od ove teške bolesti:

"Ovaj dan treba da podstakne dijalog u društvenoj zajednici kako bi se poboljšala prevencija, nega i lečenje ove bolesti. Plamen miliona sveća širom sveta će nam pomoći da ne zaboravimo i da se baci tračak svetla i humanosti na hladne statističke brojke. Tako će sve svi preminuli ponovo, simbolički, ujediniti sa ostatkom čovečanstva iz kojeg su stigmom i diskriminacijom bili izopšteni za života. Paljenjem sveća tražimo oproštaj od tih ljudi, koji nisu patili samo zbog svoje bolesti nego i zbog zanemarivanja, nepoverenja, žigosanja, diskriminacije, a posebno zbog nepravde."

Borci za ljudska prava u Srbiji naglašavaju da je uprkos tome što je Srbija potpisnica dva važna dokumenta o ljudskim pravima: Pakta o političkim i građanskim pravima i Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, diskriminacija prema osobama obolelim od HIV/AIDS-a još uvek prisutna.

Miloš Stojković, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da je za unapređenje pravne legislative nužno usvojiti i Opšti zakon protiv diskriminacije:

"I dalje ostaje upečatljivo nepostojanje Opšteg antidiskriminacionog zakona. To je bitno, pre svega, zato što u sadašnjem pravnom poretku, onako kako su definisane odredbe o ljudskim pravima i zabrani diskriminacije, ne postoji efikasno pravno sredstvo kojim bi se zaštitile sve osobe koje su žrtve diskriminatornog postupanja. Najveći problem, i pre i danas, ostaje što su te osobe, a posebno osobe sa nekim zdravstvenim problemom, često diskriminisane ne samo od strane samih ljudi već i od strane organa i organizacija koje bi ovim licima trebale da pruže određene usluge."

Dan sećanja na preminule od AIDS-a, koji je ustanovljen u maju 1983. u San Francisku, obeležava se u preko 100 zemalja sveta, a od ove godine i u osamnaest gradova širom Srbije. Kako je najavljeno, u nedelju na Dan sećanja na preminule od AIDS-a, centralnoj manifestaciji u Beogradu pridružiće se i pojedini učesnici ovogodišnjeg Eurosonga.

Judith Rajhenberg ističe da Dan sećanja na preminule od AIDS-a, nije običan dan:

"Ovaj dan ne sme biti samo komemoracija, on treba da nas podseti da ne smemo odustati."

XS
SM
MD
LG