Dostupni linkovi

Na javnoj sceni Srbije već se uveliko prepoznaju dve ideje koje će dominirati na predstojećim republičkim i lokalnim izborima. Jednu reprezentuje Demokratska stranka predsednika Borisa Tadića, a drugu premijera Vojislava Koštunice, i radikalskog potpredsednika Tomislava Nikolića.

Nijedni izbori, u poslednjih osam godina, nisu više podelili javnost nego predstojeći koji su zakazani za 11. maj ove godine. Dve teme, Kosovo i Evropska unija, biće mesta na kojima se srbijansko javno mnjenje najviše polarizovati.

Stvaranje koalicija za čije ideje i stavove će se građani Srbije na predstojećim republičkim i lokalnim izborima najviše opredeljivati, već je počelo.

Zapravo, na jednoj strani nalaze se stranke okupljene oko Demokratske stranke predsednika Borisa Tadića, ali i stranke okupljene oko Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića. Iako do sada nepomirljive, one svojim biračima šalju u najvećem delu slične poruke.

Sa druge strane, nalaze se pojedinačno najjača politička stranka u Srbiji, Srpska radikalna stranka, a deo njihovih stavova, posebno onaj u vezi sa Kosovom, dele i Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice, koji će i na ovim izborima izaći u koaliciji sa Novom Srbijom. Ideje koje ove stranke zastupaju, umnogome podržava i Socijalistička partija Srbije, koja će na predstojeće izbore izaći sa još nekoliko manjih stranaka.

Stvaranje novih koalicija, na lokalnom nivou, moglo bi otvoriti put i ka stvaranju koalicija na republičkom nivou. Iako do sada nikada nisu stupali u koalicije pre izbora, Srpska radikalna stranka, napravila je izuzetak u slučaju Subotice. Naime, u tom gradu je potpisan koalicioni sporazum „Srpske liste za Suboticu“ za predstojeće lokalne izbore. Na listi su DSS - Nova Srbija, SRS, SPS i grupe građana koje podržavaju ovu listu.

Iako ova snažna podeljenost između dva puta koja se nude građanima na neki način podseća na atmosferu koja je stvarana pre 5. oktobra 2000. godine, sagovornici RSE kažu da se paralele između ova dva perioda mogu praviti, ali da su ti periodi u svojoj osnovi različiti.

Analitičari ističu da je pre svrgavanja Miloševića 2000. godine, dominirala tema boljeg života, a da su to danas Kosovo i pitanje da li i na koji način Srbija treba da nastavi svoj put ka Evropskoj uniji.

Socilog Stjepan Gredelj kaže za RSE da sadašnji politički ambijent i polarizacija koja se sve više uočava samo naizgled podseća na atmosferu pre 5. oktobra 2000. godine:

"Liči samo fiktivno, ali su okolnosti sasvim drugačije, jer je ono bila borba za jedan tip legimiteta, a ovo sada je za nešto drugo."


I za političkog analitičara i novinara nedeljnika NIN, Dragana Bujoševića, sadašnji ambijent samo naizgled podseća na onaj od pre osam godina, kada je rušen režim Slobodana Miloševića:

"Zato što je ovom trenutku Kosovo užasno važna tema i neuporedivo je prisutnije, u ovom trenutku, na političkoj sceni Srbije nego što je to bilo pre 5. oktobra. Nama se pred 5. oktobar postavljalo pitanje boljeg života i izbora budućnosti, odnosno da li Srbija i dalje ima budućnost sa Slobodanom Miloševićem. Dakle, to je bilo izborno pitanje, to je bio rebus koji su tada rešavale političke partije. Sada se rešava pitanje da li Srbija ima budućnost bez EU, ali je tome dodato i pitanje da li ima budućnost bez Kosova."

Ali, za psihoanalitičara i stručnjaka za dinamiku grupe, Aleksandra Vuča, sadašnje stanje, zbog naglašene tema Kosova, više podseća na period s kraja 80-ih nego na period iz 2000. godine. On, za RSE, kaže da podeljenost u srbijanskom društvu ima svoju istoriju koja je kroz sve ove godine zadržala istu strukturu:

"Srbija je večito podeljena između demokratije i despotije, i to je stalno tako. Demokratska tradicija Srbije je vrlo kratka, zatim imamo probleme borbe između evropejaca i tradicionalista, društvo nam je vrlo tradicionalno i učmalo. Stalno imam utisak da smo robovi sopstvenih iracionalnih ideja."

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podeljenost među građanima Srbije postoji. To se najjasnije moglo videti na nedavno završenim predsedničkim izborima. Ipak, istraživači beleže da ta podeljenost nije toliko jaka, jer se ispod nje krije zbunjenost građana koji ne uspevaju da jasno pročitaju poruke koje im stižu od političkih zvaničnika, kaže za RSE Svetlana Logar iz agencije za istraživanje javnog mnjenja, Stratedžik marketing:

"Podeljenost još uvek postoji, ali je to samo na prvi pogled. Nevolja je što vlada vrlo velika konfuzija među ljudima i mnoge stvari su potpuno nejasne. To se vidi iz anketa javnog mnjenja kada na razna pitanja, koja se tiču iste teme, ali su postavljena sa neke druge tačke gledišta, dobijamo vrlo kontradiktorne odgovore. Dakle, površno gledano Srbije jeste podeljena, ali ja uvek kažem da postoji taj neki zajednički imenitelj koji promiče kroz to sve i koji ne vidi se tako jasno. To je zapravo zainteresovanost građana za sopstveni život i život porodice i kada bi se to malo razjasnilo, kakve su posledice jedne ili druge politike, pokazalo bi se da su građani mnogo jedinstveniji nego što se to čini na prvi pogled."

Aleksandar Vučo ističe da čitav niz poslova koje je srbijansko društvo trebalo da obavi nakon 5. oktobra 2000. godine, nije uradilo i da i to, između ostalog, doprinosi toj slici snažne podeljenosti među građanima. On veruje da će Srbija nakon majskih izbora postati manje podeljeno društvo:

"Nadam se da će izbori u maju biti 6. oktobar."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG