Dostupni linkovi

Čelnici institucija Kosova pozdravili su odluku američkog predsednika Džordža Buša da odobri isporuku oružja Kosovu. U Beogradu je, međutim, takav potez ocijenjen kao dolijevanje ulja na vatru.

Saradnja izmedju Sjedinjenih Američkih Država i Kosova nastavlja se u svim oblastima i posle proglašenja nezavisnosti, izjavio je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu posle saopštenja iz Bele kuće da je američki predsednik Džordž Buš odobrio isporuku oružja Kosovu.
“SAD, Evropska Unija i sve zemlje demokratskog sveta, pružaju pomoć Kosovu. Mi dugo saradjujemo. Posle proglašenja nezavisnosti ta saradnja se nastavlja u svim oblastima u cilju modernizacije Kosova, koje će biti važan partner”, izjavio je Sejdiu.
Ocenjujući odnose Prištine i Vašingtona posebnim, te izražavajući podršku prisustvu američkih vojnika u sastavu Kfora, kosovski premijer Hašim Tači je pozdravio odluku američkog predsednika.
Iz Bele kuće je saopšteno da je to znak uspostavljanja medjuvladinih odnosa nakon priznanja nezavisnosti Kosova.
“Odnosi Prištine i Vašingtona su specifični i odlični. Prisustvo američkih vojnika Kfora kao i svih trupa NATO-a uvek je dobro došlo i uz posebno poštovanje podržano od svih gradjana”, kazao je Tači.
Zvaničnici su do sada više puta isticali kako Kosovo teži da doprinese regionalnoj stabilnosti, uz dugoročni cilj da postane član Severnoatlantske alijanse. Predsednik Buš je naveo da Kosovo od sada može da dobija “odbrambeni materijal i usluge u skladu s američkim propisima”.
Visoki zvaničnik Stejt Departmenta je naveo da je ta odluka usledila nakon što su SAD priznale proglašenje nezavisnosti Kosova i dodao da je reč o uobičajenom procesu u okviru uspostavljanja odnosa dve vlade.
Član skupštinskog Odbora za bezbednost Naim Maljoku ocenio je kako je odluka Bušove administracije pokazatelj da je Kosovo važan faktor stabilnosti.
“Za nas je ovo veoma korisno, a posebno za budžet Kosova, pošto će finansiranje novih snaga koštati. Tako je ovo i neka vrsta ekonomske pomoći na početku izgradnje države i mogućnost očuvanja stabilnosti”, kaže Maljoku.
Ali u oblasti naoružanja važiće principi plana Martija Ahtisarija, koji predvidja odredjene restrikcije. Prema tom planu uspostavljaju se nove profesionalne i multietničke Kosovske bezbednosne snage, koje će nadgledati posebna Civilna vladina organizacija.
Kosovske snage će imati 2,500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika, koji će nositi lako naoružanje. Prema planu te snage neće imati tenkove, tešku artiljeriju i vazduhoplovstvo. Procenu ovakvih ograničenja izvršiće medjunarodno prisustvo na Kosovu.
Analitičar Ramuš Tahiri ističe da su SAD ozbiljno shvatile pitanje sigurnosti na Kosovu i u regionu.
“Iako je malo, Kosovo je strateški partner SAD i važan činilac u promovisanju i očuvanju medjunarodnog mira. Smatra se da Kosovo može da pomogne u borbi protiv terrorizma”, kaže Tahiri.
Na Kosovu se veruje da konkretna vojna pomoć osim stabilnosti donosi i druge beneficije novoj državi. Stručnjak za vojna pitanja Naim Maljoku ističe kako Vašington želi da pokaže svetu da je Kosovo ušlo u proces priznanja i teži članstvu u medjunarodnim institucijama.
“To će ubrzati proces priznanja Kosova od drugih država. Ubrzaće ulazak Kosova u medjunarodne finansijske institucije, otvoriće put za investitore, koji zahtevaju upravo sigurnost”, uveren je Maljoku.
Na osnovu Rezulcije 12 44 SB UN za bezbednost Kosova nadležne su mirovne snage Kfora. Kosovski zaštitni korpus, koji je nastao demilitarizacijom OVK, je civilna organizacija za delovanje u hitnim slučajevima, kao što je reagovanje u slučaju katastrofa. Prema planu Martija Ahtsarija, korpus se raspušta u roku od jedne godine od stupanja na snagu predloga rešenja.
U tom planu stoji da će Kosovske bezbednosne snage biti odgovorne za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanju eskplozivnih naprava i civilnu zaštitu. Pored toga moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke, koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira.


Vojislav Koštunicaš

Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, izjavio je da je najnovija odluka američkog predsednika Džordža Buša da naoružava Kosovo "novi, duboko pogrešan korak SAD, posle protivpravnog priznanja jednostrane nezavisnosti".

"Na Kosovu i Metohiji već ima previše oružja i umesto što dodatno naoružavaju Albance, bilo bi preko potrebno da se Sjedinjene Americke Države vrate poštovanju međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija", izjavio je srpski premijer Vojislav Koštunica. On je rekao da ponovno uspostavljanje međunarodnog prava na Balkanu predstavlja jedini put koji garantuje ocuvanje mira i stabilnosti u regionu" i zaključio da za Kosovo nije potrebno novo oružje, već novi pregovori.

Dušan Spasojević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije, izjavio je da odluka SAD da odobre isporuku oružja Kosovu nije dobra:

"Kosovu i Metohiji su potrebni mir i stabilnost, pomoć u ekonomiji i rešavanju socijalnih problema. Tamo već ima dovoljno ima oružja, i nikako nije potrebno novo. Dolivanje ulja na vatru je ono što najmanje treba Kosovu i Metohiji."

Spasojević je rekao da će Srbija na miran način nastaviti da brani integritet i dodao da nacionalna bezbednost počiva na diplomatiji, ekonomiji i obrazovanju:

"To je ono što nedostaje citavom regionu, najviše Kosovu i Metohiji. Formiranje vojske nekakvog nezavisnog Kosova je crvena linija koju mi nismo spremni da pređemo niti da tolerišemo. Neprihvatljiva je bilo kakva inicijativa u kojoj se formira nekava vojska na Kosovu zato što je to opasno ne samo za nacionalnu bezbednost Srbije, već i za čitav region."

Veljko Kadijević, iz Atlantskog saveta Srbije, izjavio je za naš program da ova odluka nije neuobičajena, jer je politika SAD da na taj način izraze podršku vladama zemalja koje priznaju:

"Pitanje koje se nameće jeste stanje oružanih snaga Srbije. Jer sada, nakon stvaranja nove države i njenog naoružavanja, a postoje animoziteti između Srbije i te države, onda je normalno da se postavi i to pitanje. Jer u proteklih sedam ili osam godina oružane snage Srbije su imale jednosmeran proces redukcije, bez pretvaranja kvantiteta u kvalitet, dakle bez reformi. Oružane snage Srbije moraju izvestan odgovor pronaći na ovu novu realnost."

Bivši vojni general Ninoslav Krstić, sada direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, tvrdi da je odluka SAD da isporučuje oružje Kosovu protivna rezoluciji 1244:

"Taj dokument, koji je još na snazi, podrazumeva da UNMIK i Kfor razoružaju sve paravojne i nevojne formacije na Kosovu i Metohiji. Dodatno naoružavanje tog prostora unelo bi novu nestabilnost. Ako želite da stabilizujete neki prostor onda treba izvršiti demilitarizaciju, a ovim se to ne postiže."

Krstić smatra da će nove količine oružja na Kosovu teško biti pod kontrolom:

"Preko Kosova vode glavni putevi organizovanog kriminala, između ostalog i trgovine oružjem, lako je pretpostaviti da to oružje može da se nađe i na jugu centralne Srbije, u zapadnom delu Makedonije, u Crnoj Gori ili severnom delu Grčke. A posebno ako imamo u vidu da se radi o nepriznatoj državi koja nije u evropskim bezbednosnim strukturama i Ujedinjenim nacijama, jasno je da to ne može da bude uobicajen put. Meni se čini da su ovde namere sasvim drugačije, ne stabilizacija tog prostora, nego upravo dalja destabilizacija."

Veljko Kadijević ocenio je da je stvaranjem nove države i njenim naoružavanjem bezbednost delimično izmeštena iz centra, i zaključio:

"Ali nekakvi mehanizmi će sigurno biti uspostavljeni. Pretpostavljam da će na tome prvenstveno raditi SAD i Evropska unija, do koje mere će Kosovo kao država biti naoružano."

Srpsko nacionalnog veće Kosovske Mitrovice zatražilo je da Ujedinjene nacije i Rusija spreče isporuku američkog oružja za Kosovo.

Američki predsednik Džordž Buš odobrio je isporuku oružja Kosovu kao znak uspostavljanja međuvladinih odnosa nakon priznanja nezavisnosti Kosova, saopšteno je u sredu uveče iz Bele kuće. U memorandumu Bele kuće, upućenom Stejt Departmentu, predsednik Buš navodi da Kosovo od sada može da dobija "odbrambeni materijal i usluge u skladu s američkim propisima". Visoki zvaničnik Stejt Departmenta je naveo da za Kosovo i dalje važe restrikcije u naoružanju shodno planu speciojalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, kako bi se izbeglo nezadovoljstvo Srbije i Rusije.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG