Dostupni linkovi

Mesec dana posle


Premijer i predsednik Kosova Hašim Tači i Fatmir Sejdiu sa novom kosovskom zastavom nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008.

Kosovo je do sada priznalo 29 država. Vlada Kosova smatra da je prvi mesec od proglašenja nezavisnosti uglavnom bio uspešan uz brojne izazove koje su doneli proglašenje, priznanje, te bezbednosna situacija.

Istovremeno, opozicija kritikuje Vladu da se ne bavi konkretnim problemima građana, a posebno veliki izazov je odnos prema reakcijama kosovskih Srba.
Kosovo se sprema da posle mesec dana od proglašenja nezavisnosti uđe u fazu funkcionisanja svih kapaciteta, ocena je zvaničnika kosovske vlade. Zamenik premijera Hajredin Kući kaže da je posle proglašenja najveći izazov međunarodno priznanje i očuvanje mira.
“Vlada Kosova smatra da je prvi mesec u nezavisnosti bio uspešan, jer je Republika Kosovo dobila podršku od uticajnih zemalja. Pored podrške uspostavili smo i diplomatske odnose”, izjavio je Kući.
Kosovo je od proglašenja nezavisnosti 17. februara do danas priznalo 29 država od 192 zemlje članice UN, među njima pojedine članice Saveta bezbednosti UN i članice Kontakt grupe iz zapadne Evrope. Poslednji su to učinile Kanada i Japan 18. marta.
SAD su među prvim zemljama priznale Kosovo, kao i Turska, Albanija i Avganistan, nešto kasnije učile su to i Kostarika, Peru, Malezija, Australija i Senegal. Od 27 članica EU, Kosovo su priznale Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i predsedavajuća Slovenija. Među ostalim članicama EU, Kosovo su priznale Letonija, Estonija, Poljska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Švedska, Danska, Finska, Austrija i Irska. Novu državu su priznale Švajcarska i Island.
Prethodno je premijer Hašim Tači izjavio da ima najava da će nezavisnost Kosova priznati oko 100 država, ali se to do sada nije desilo. U međuvremenu, Norveška i Litvanija su zvanično najavile da će to uskoro učiniti.
Što se bivših jugoslovenskih republika tiče, mnogi ocenjuju da će to ići malo sporije. I dok je Hrvatska najavila da će to učiniti krajem marta, Crna Gora i Makedonija za sada su uzdržane po tom pitajnu. BiH je saopštila da neće za sada priznavati Kosovo, a parlament Republike Srpske je usvojio rezoluciju kojom se odbacuje jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Rusija i Kina protive se nezavisnosti Kosova, a rezerve imaju Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.
Što se Grčke tiče, premijer Tači je u utorak posle razgovora sa šefom gracke kancelarije, izrazio uverenje da će Atina uskoro priznati Kosova. Grčki predstavnik Dimitris Mosčopulos nije želeo da se izjašnjava priznanja Kosova, već je samo kazao da je Grčka prijatelj Kosova i da želi nastavak ekonomske saradnje.
Vlasti u Beogradu su saopštile da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, te istakle da se radi o protivpravnoj odluci Prištine i kršenju međunarodnog prava. Posle proglašenja nezavisnosti u Srbiji i na severu Kosova reagovalo se protestima. Takođe, ne želeći da rade za državu Kosovo, u nekim sredinama Srbi su počeli da izlaze iz Kosovske policijske službe i lokalnih institucija.
Prema rečima Kućija, izazov je stabilizacija srpske zajednice a posebno kontrola severa Kosova.
“Ima tenzija ali to neće ometati funkcionisanje države”, izjavio je Kući.
S druge strane, opozicione stranke optužuju vladu Kosova da kasni u rešavanju mnogih pitanja koja se odnose na funkcionisanje Kosova kao države. Ardian Đini, šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova kaže da se Vlada ne bavi najosetljivijim pitanjima.
“Glavni izazovi su na severu Kosova, a konstantni problemi su i nedostatak električne energije, nezaposlenost. Što se tiče upravljanja tu se malo toga promenilo a možda i nista”, kaže Đini. Đini je optužio Vladu da još nema spoljnu i odbrambemu politiku.
Inače, posle proglašenja nezavisnosti na Kosovu je i dalje na snazi Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti UN, na osnovu koje funkcionišu misija UN i mirovne snage NATO-a. Pored UNMIK-a, na Kosovu će ovlašćenja imati Međunarodna civilna kancelarija i misija EU. Takođe, Vlada Kosova radi na proširenju svojih kompetencija i formiranju novih ministarstava. Poznavaoci prilika kažu da takvo upravljanje Kosovom stvara konfuziju, ali je deo proces prenosa ovlašćenja na kosovske vlasti prema planu Martija Ahtisarija. Istovremeno u srpskim sredinama funkcionišu institucije prema zakonima Repubklike Srbije.
U svakom slučaju, od proglašenja nezavisnosti do usvajanja ustava Kosova i novih zakona, planom Martija Ahtisarija predviđena je tranziciona faza od 4 meseca. Ima najava da bi novi ustav Kosova mogao biti gotov krajem marta ili početkom aprila.
Predlog ustava treba da dobije podršku Međunarodne civilne kancelarije u Prištini i izaslanika EU Pitera Fejta, da bi mogao biti razmatran i usvojen u Skupštini. Ipak, pitanje tranzicije nije do kraja razjašnjeno i niko ne može sa sigurnošći reći šta će biti sa UNMIK-om, da li će završiti mandat ili ostati i posle juna, i u kakvom sastavu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG