Dostupni linkovi

Dolar i dalje pada, a cena nafte raste


naftni tanker

Cene nafte u četvrtak su se približile sinoćnom rekordu iznad 110 dolara po barelu, a investitori se okreću ka robi kao utočištu od pada američkog dolara koji je dostigao najnižu vrednosti prema japanskom jenu u poslednjih 12. godina.

Cena nafte i dalje raste iako je tražnja u SAD nešto opala. Međutim, raste potražnja u Kini i drugim ekonomijama u ekspaniziji. Istovremeno, anticipirajući dalji pad dolara i rast cena nafte, investitori ubrznao kupuju sirovu naftu što dodatno podstiče njeno poskupljenje.

Nafta koja se kupuje i prodaje u dolarima atraktivnija je stranim ulagačima zbog pada američke valute. Slab dolar je glavni uzrok poslednjeg talasa poskupljenja nafte, koja je u januaru koštala 87 dolara za barel.

"Nafta i druga roba imaju svoju unutrašnju vrednost tako da u obimu u kojem dolar slabi, nafta postaje relativno jeftinija kada se vrednuje u drugim valutama kao što je evro. Stoga, se prilagođavaju cene da bi se kompenzirale posledice ovih trendova", izjavio je Dejvid Mur (David Moore), robni strateg u australijskoj Komonvelt banci u Sidneju (Commonwealth Bank of Australia).

Američka vlada je saopštila u sredu su rezerve sirove nafte i gasa najveće u poslednjih 15 godina. Zalihe nafte porasle su od početka ove godine za 10 odsto i očekuje se njihov dalji rast u narednih nekoliko meseci. Međutim, stručnjaci upozoravaju da u situaciji kada su SAD na ivici recesije, takav spekulativni rast zaliha nafte može izazvati masovno bankrotstvo.

Osim slabog američkog dolara i spekulativne kupovine nafte, na rast cena utiče svakako i geopolitička situacija u svetu. Sukobi gerile i vladinih snaga u Nigeriji, najvećem afričkom izvozniku nafte, jedan je od faktora koji podstiče rast cena.

U međuvremenu, u Aziji je dolar pao na ispod 100 japanskih jena što je najniža vrednost u poslednjih 12 godina. Istovremeno, i evro neprestano jača u odnosu na američku valutu, prešavši prag od 1,56.

Nedavna akcija američkih Federalnih rezervi (FED), Evropske centralne banke (ECB) i Engleske banke (Bank of England) u pružanju pomoći za prevazilaženje kreditne krize na američkom tržištu nekretnina za sada ne daje rezultate. Američki zvaničnici veruju da će ovaj plan pomoći ukloniti pritisak na Federalne rezerve da ponovo smanje dolarsku kamatnu stopu kako bi jeftinijim pristupom novcu dale zamajac posustaloj privredi SAD. Ali, manje kamate vode daljem padu dolara i podstiču inflaciju. Iako većina ulagača i analitičara pozdavlja FED-ov plan pomoći, na tržištu i dalje vlada oprez jer još nema naznaka preokreta u ekonomiji koje bi pokazale da SAD više ne preti recesija.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG