Dostupni linkovi

Efekti napora za otvoreno kosovsko pitanje


Savet bezbednosti

Rusija je, na insistiranje Srbije, za sledeću sedmicu zakazala sednicu SB UN. Postavlja se, međutim, pitanje, može li Srbija na duži rok preko SB UN da drži otvorenim pitanje Kosova i da održava pritisak na misiju EULEKS?

Koliko je verovatno da će, čak iako se pitanje Kosova bude držalo otvorenim, realni efekat takvih napora Beograda bude ništavan? Da život, što bi se narodski reklo, krene drumom, a Srbija šumom?

Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose ne veruje da se mnogo može postići u Savetu bezbednosti svetske organizacije:

"Jer jedna od strana uvek to može zaustaviti, koliko god to neka druga strana želela."

Jelica Minić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova, kaže da su razumljivi napori Vlade Srbije da se preko Saveta bezbednosti UN pitanje Kosova drži otvorenim, ali dodaje da oni mogu ostati bez realnog efekta:

"Tako da će se naša nastojanja kretati jednom linijom, a život, faktičko stanje, drugom linijom. Naravno sve zavisi od toga koja je ona stvarna dubinska strategija naše Vlade, da li ona uopšte postoji i da li ta strategija i dalje ima jedinstvenu podršku među svim članovima Vlade. Jer, moguće je da je deo strategije da se u perspektivi odvoji sever Kosova. U svakom slučaju, može se pretpostaviti da će to biti stalno nastojanje, da se što više odloži puna međunarodna saglasnost oko nezavisnosti Kosova. Može se imati razumevanja za ove pokušaje Vlade, ali sumnjam da će efekti biti posebno uspešni."

Uočljivo je da je srpska diplomatija maksimalno upravljena prema Ujedinjenim nacijama, pri čemu joj ide u prilog i činjenica da ovog meseca Rusija predsedava Savetu bezbednosti, ali je veoma teško proceniti da li će to dati rezultata na kraći, srednji i duži rok, ocenjuje bivši diplomata Milan Simurdić:

"Recepta nema, iskušenja su ogromna, ali verujem da će biti dovoljno pameti i razuma da se između statusa quo izolacije i integracije izabere put integracije koji neće povrediti nečija osećanja ili traume već koji će naći jedan pravi izlaz za savremenu Srbiju. Naravno, rešenje se može tražiti i gledajući u retrovizor, ali nikako ne mogu da zamislim da nas tako nešto očekuje."

Simeon Pobulić ocenjuje da se pravom ne mogu rešavati veliki svetski problemi:

"Prema tome, ono što Srbija može učiniti, ne u tome da povrati Kosovo, to je druga priča, je da se naše stanovništvo tamo zaista obezbedi i da se reši pitanje imovine, što je veoma važno a u Ahtisarijevom planu nije baš najbolje obrađeno – to je jedan ogroman kompleks pitanja koji stoji. Nisam mnogo osetljiv na to da li ćemo u pravnom pogledu nešto dobiti ili izgubiti, mene više interesuje šta ćemo dobiti na ovom drugom planu."

Podrška Rusije Srbiji u kosovskom kompleksu svela se praktično samo na inicijative za sazivanje sednica Saveta bezbednosti, a i to ide sve teže i teže. Milan Simurdić kaže da Moskva ovog trenutka ima interes da revalorizuje svoj status stalnog člana Saveta bezbednosti, ali da to nije u uskoj vezi sa sudbinom Srbije ili Kosova:

"Rusija u ovom trenutku ima čvrst interes da stane iza svih važećih principa međunarodnog prava i da maksimalno valorizuje svoju poziciju u SB UN. Ne vezujem to samo sa Kosovom, već apsolutno za sva aktuelna pitanja u međunarodnim odnosima. Rusiji odgovara da, kao akter koji se vratio na svetsku scenu, tom svojom ulogom stalnog člana SB maksimalno valorizuje svoje spoljnopolitičke ciljeve."

Jelica Minić podseća na nešto što je u Beogradu zaboravljeno:

"Odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova gospodin Lavrov je dao jedan komentar, koji je bio vrlo indikativan, da su sada sve oči uprte u Kosovo, a da je za njih to ustvari marginalno pitanje, u ukupnim odnosima na globalnoj sceni. Drugim rečima, Kosovo je deo nekog master plana, a s druge strane, Rusija će svoju reakciju možda realizovati u sasvim drugom pravcu – vezano za njihove odnose sa Gruzijom, Ukrajinom, NATO i EU. Bojim se da gajimo iluzije, i naša javnost i političari, da Rusija može bitno izmeniti našu sudbinu. Rusija stalno ponavlja da bi Srbija trebala da pokuša da zadrži sever Kosova, da deluje u tom pravcu, ali sumnjam da tu može doći do nekih dramatičnih promena."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG