Dostupni linkovi

Različiti pogledi na tranziciju vlasti


Priština, sedište UNMIK-a

Međunarodna administracija na Kosovu i Vlada Kosova imaju različita mišljenja o početku perioda tranzicije vlasti iz UNMIK na kosovske institucije i o početku funkcionisanja Misije Evropske unije.

I dok u Vladi Kosova ističu da je period tranzicije započeo od trenutka kada je u koordinaciji sa medjunarodnom zajednicom proglašena nezavisnost Kosova, zvaničnici UNMIK-a ističu da još uvek nisu dobili instrukcije od generalnog sekretara UN-a da započne proces prenošenja ovlašćenja. Portparol UNMIK-a Rasel Gike kaže da još uvek nije započelo prenošenje ovlašćenja:

„Iz naše perspektive mi još nismo u tranziciji i to pitanje pripada Njujorku da odredi kada i kako će se to odvijati“.

Sa druge strane, zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči kaže kako od 17 februara Kosovo ima drugačiji pravni polozaj i definiše se kao nezavisna i suverena država. On smatra da UNMIK treba da okonča svoju misiju na Kosovu u junu ove godine.

„Mislimo da je 17 februar učinio da Kosovo ima drugačiji međunarodni subjektivitet i možemo reći da je promena političkog statusa promenila i ovlašćenja i mi smo, mogu reći, u fazi pune tranzicije“.

Zvaničnici Međunarodne civilne kancelarije kažu da će UNMIK svoja ovlašćenja preneti na institucije Kosova, a ne na Misiju EU. Zadatak Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu (MCK) će biti u savetodavnoj i funkciji nadgledanja ostvarivanja paketa Martija Ahtisarija, ali da neće ostvarivati funkcije UNMIK-a. To, prema, njima znači da će šef MCK, u konkrentom slučaju Piter Fejt, intervenisati jedino ako institucije Kosova ne poštuju rešenja iz paketa Ahtisarija. Istovremeno se kaže da će zadatak Misije EULEX biti da pomogne Kosovu u napredku u oblastima policije i vladavine zakona.

Prema planu Martija Ahtisarija, tranzicioni period traje 120 dana, ili četiri meseca. Tokom ovog perioda UNMIK postepeno prenosi sva ovlašćenja na institucije Kosova i deo ovlašćenja na novu Medjunarodnu misiju EU. Prenošenjem ovlašćenja UNMIK u periodu od 4 meseci odlazi sa Kosova. Ima skoro godinu dana od kako su Vlada, UNMIK i Misija za planiranje EU formirali zajednička tela za proces tranzicije i dobijanjem signala iz Njujorka o početku tranzicije odmah krenuti sa konkretnim ostvarivanjem planova koji o tome već postoje. U Prištini očekuju da će generalni sekretar UN-a u tranziciju računati i period od proglašavanja nezavisnosti. To bi podrazumevalo da do kraja juna UNMIK ode sa Kosova.

Prenos ovlašćenja će potrajati

Nakon što je portparol generalnog sekretara UN Brendan Varma saopštio da će UNMIK na Kosovu obavljati dužnost koja mu je poverena Rezolucijom 12 44 sve dok Savet bezbednost ne odluči drugačije i na taj način demantovao tvrdnje specijalnog predstavnika EU Pitera Fejta da je počeo proces prenošenja ovlašćenja Misije UN na misiju EULEKS, otvareno je između ostalog i pitanje kada će UNMIK biti zamenjen misijom EU. Pored toga jedno od ključnih pitanje je da li ovakav stav UN ide na ruku aktuelnim srpskim vlastima koje insistiraju na stavu da misija Unije nema pravni osnov.

Nakon stava UN-a da misija EU ne može da zameni UNMIK bez odluke Saveta bezbednosti premijer Srbije Vojislav Koštunica kaže da je ono legaliteta koje je sačuvano na Kosovu sadržano u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti" i misiji koja prozilazi iz te rezolucije - UNMIK-u, te da je za Srbiju sve drugo nezakonito.
“Srbija će se zalagati da se jednostavno ta rezolucija poštuje, zalagaće se za to da jedina na pravu zasnovana civilna misija na Kosvu funkcioniše, da se osnaži i proširi. Sve drugo, van toga za Srbiju je nezakonito, s tim se neće složiti i tome će se suprotstavljati”.

Istovremeno, portparol generalnog sekretara UN Brendan Varma navodi da bi UN pozdravile saglasnost o problemu prenosa ovlašćenja sa UNMIK-a na Misiju EU, ali i naglašava da je Savet bezbednosti trenutno duboko podeljen po tom pitanju. Govoreći o prenosu ovlašćenja sa jedne na drugu instituciju, Jelko Kacin izvestilac Saveta Evrope za Srbiju, za naš program kaže:

“To je proces koji mora biti obavljen u roku od 90 dana. Kada bi ovaj proces krenuo u punoj saglasnosti i bez protivljenja nekih država, pre svega Ruske Federacije i Kine, onda bi taj proces bio daleko brži i bez komplikacija. Ali, život je pun komplikacija, pa će zato i taj prenos jurisdikcije na neki način potrajati neko vreme”.
Činjenica da sve više zemalja priznaje Kosovo kao državu potire činjenicu da vlasti u Beogradu misiju EU smatraju nelegalnom i čini ovaj stav irelavantnim smatra ekspert za međunarodne odnose Jelena Milić. Ona dodaje da je sama Rezolucija 12 44 pisana tako da Savet bezbednosti UN može koristiti pomoć drugih organizacija poput EU, ali i napominje da Rezolucija ima i konstruktivnih neodređenosti koje dopuštaju da se čita u duhu vremena u kome se koristi, tako da je moguće da i UN i EU u ovom trenutku imaju valjanu argumentaciju.
“Možemo da se nađeno u situaciji da su oba tumača najnovije situacije u principu u pravu, što može da proizvede dve potpuno suprotne realnosti na terenu. Jedna je ona u kojoj će kosovski Srbiji svojim bojkotom EULEX-a izazvati dodatno bezvlašće i druga da EU zaista iskoristi do maksimuma iskoristi svoj “soft power” pristup koji je do sada imala i mislim da ona neće tek tako jednom kada se odlučila da to uradi sada izgubiti”.
U međuvremenu, stvar je dodatno zakomplikovala odluka jednog broja policajaca srpske nacionalnosti da napuste KPS i njihov zahtev da budu pod komandom UNMIK policije. Izjave visokih srpskih zvaničnika nedvosmisleno, međutim, ukazuju na nameru da Srbi stvore sopstvenu lokalnu policiju. Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kljakić za naš radio kaže da će Srbija, uprkos izjavama šefa EULEX-a Pitera Fejta da misija Evropske unije neće trpeti nikakve paralelne institucije na Kosovu, a posebno ne obaveštajne i policijske, nastaviti da stvara srpku policiju na Kosovu.

“Što se tiče takozvanih srpskih policajaca, mi kao Republika Srbija smo ne samo u mogućnosti nego i u obavezi da jednu takvu stvar podržimo i mi to radimo. Tu ne postoji nikakav ni moralno-pravni, ni finasijski, ni bilo kakav unutrašnji konflikt u toj priči.”
Vlasti u Beogradu morale bi konačno kosovskim Srbima da ostave mogućnost izbora kao i da prestanu da ih pozivaju na segregaciju umesto participacije u kosovskim institucijama, smatra Jelko Kacin:
“To je problem zbog koga su Srbi na Kosovu odavno taoci Beograda i zato je došlo krajnje vreme da barem tim Srbima koji su do sada ustrajali na Kosovu damo mogućnost kosovsku perspektivu. Inače, Beograd mora odlučiti ili povući sve Srbe sa Kosova ili im omogućiti da participiraju politički kao subjekti na teritoriji gde žive. U tome je problem, radi se o osnovnim ljudskim pravima”.
Izvesna konfuzija kada je reč o prenosu ovlašćenja sa UNMIK-a na EULEX je stvorena i kao ključno nameće se pitanje koliko će UNMIK ostati na Kosovu, imajući u vidu neslaganja koja evidentno postoje unutar Saveta bezbednosti. Jelena Milić na posletku zaključuje da je teško predvideti koliko će se UNMIK zadržati na Kosovu, ali i podvlači da je u ovom trenutku mnogo važnije da se kosovsko društvo što više institucionalizuje.
“Ni međunarodna zajednica ne zna koliko će tačno ostati UNMIK i koja će tačno biti veza između UNMIK-a, EULEX-a i kosovskih vlasti. Ali, ako je to neka vrsta kompromisa da cela situacija zaista ne izgleda kao da je rušenje međunarodnog prava i podrivanje autoriteta Saveta bezbednosti UN, onda je to jedno sasvim korektno i kompromisno rešenje. Bitno je samo da EULEX i UNMIK uspeju u svojim mandatima, a to je da se stabilizuje primena prava na Kosovu”.
XS
SM
MD
LG