Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Četrdeset godina od početka kineskih reformi


Od Cedunga do Đinpinga, velike vođe Kine

Predsednik Kine Si Đingping je izjavio povodom 40-te godišnjice od početka ekonomskih reformi da se njegova zemlja neće razvijati na štetu drugih država. Međutim, on je dodao da Kini, kao globalnoj sili, niko neće diktirati kako će da se ponaša.

Kampanja Deng Sijaopinga “reformi i otvaranja” Kine počela je pre četiri decenije. Kao rezultat, ona je postala druga najveća ekonomija na svetu.

Kineskim ekonomskim reformama, koje su ozvaničene 18. decembra 1978., počeo je otklon od starog komunističkog puta koji je prethodnih nekoliko decenija cementirao Mao Cedung. Zbog kolektivizacije za koju se zalagao, Kina je znatno osiromašila.

Kampanja Deng Sijaopinga “reformi i otvaranja” Kine počela je pre četiri decenije
Kampanja Deng Sijaopinga “reformi i otvaranja” Kine počela je pre četiri decenije

Fokus transformacije, koju je inicirao Deng Sijaping, bio je na modernizaciji poljoprivrede i industrije, liberalizaciji privatnog sektora i otvaranju za međunarodnu trgovinu, podseća Bi-Bi-Si (BBC).

Nekoliko stotina miliona građana je izvučeno iz siromaštva, ali poslednjih godina ona se suočava sa rastućim dugom i usporavanjem ekonomskog rasta.

Si Đingping je posvetio veliki deo govora u navođenju primera kineskog napretka poslednjih decenija, hvaleći ih kao “epska dostignuća kojima su pomerani i nebo i zemlja”.

Dodao je da, imajući u vidu ta ostvarenja, “niko nije u poziciji da diktira kineskom narodu šta treba ili ne treba da čini”:

"U zemlji sa 5.000 godina istorije kao što je Kina i stanovništvom od preko 1,4 milijarde ljudi, nijedan priručnik se ne može smatrati zlatnim pravilom i nema gospodara koji može naređivati."

Istovremeno, Si Đingping je ukazao na nastojanje Kine da radi na dobrobit svih, navodeći da je ona “promoter svetskog mira”, “branilac međunarodnog poretka” i ima “vodeću ulogu u suočavanju sa posledicama klimatskih promena”.

Si Đingping je opisao reforme kao “raskidanje okova” nametnutih prethodnim greškama.

On je istakao da je poslednjih 40 godina bilo “ogroman iskorak za socijalizam sa kineskim karakteristikama”, podstičući “njeno oživljavanje u modernim vremenima”.

Prema njegovim rečima, ekonomski uspeh proteklih 40 godina opravdao je "kineski vid socijalizma" pod vođstvom Komunističke partije.

On je rekao da će Kina svojim tempom nastaviti na tom putu otvaranja i razvoja. Iako ključne reči ostaju otvorenost i reforme, mora se voditi računa o "stabilnosti" zemlje i omogućiti Kini, kako je naveo, da odgovori na savremene izazove poput borbe protiv zagađenja.

Si Đingping je istakao da uprkos ekonomskim uspesima, Kina “nikada neće težiti globalnoj hegemoniji”, naglašavajući njen doprinos “zajedničkoj budućnosti čovečanstva”.

Obračun sa neistomišljenicima

Kineski predsednik nije komentarisao aktuelni trgovinski spor sa SAD-om, ali je naglasio doprinos njegove zemlje ekonomskoj globalizaciji i međunarodnom poretku.

Nesuglasice sa Vašingtonom su dovele do međusobnog podizanja carina na uvoz roba što može imati ozbiljne ekonomske posledice po obe zemlje ukoliko ne postignu kompromis.

Potpredsednik SAD Majk Pens (Mike Pence) je optužio Kinu za neliberalnu ekonomsku politiku, ističući da “dok Peking i dalje daje prazna obećanja o ‘reformama i otvorenosti’, čuvena politika Deng Sijaponiga sada deluje šuplje”.

Uprkos ekonomskim reformama, nije došlo do promene rigidnog jednopartijskog sistema sa vladavinom Komunističke partije.

Si Đingpinga smatraju najuticajnijim liderom od Mao Cedunga
Si Đingpinga smatraju najuticajnijim liderom od Mao Cedunga

Si Đingping je održao govor u Velikom holu naroda na trgu Tjenamen, na kome su 1989. brutalno ugušene demonstracije studenata koji su zahtevali političke promene.

Si Đingpinga smatraju najuticajnijim liderom od Mao Cedunga. On je prošle godine zacementirao svoju moć tako što mu je omogućeno da ostane lider i nakon isticanja drugog mandata, a njegove političke misli su zapisane u ustav.

U obraćanju u utorak, on je ponovio svoje uverenje u nužnost jačanja uloge Komunističke partije hvaleći istovremeno obračun sa korupcijom.

Kritičari ističi da je za vreme njegove vladavine intenziviran obračun sa političkim neistomišljenicima, kao i bilo kojom grupom koju Komunistička partija doživljava kao pretnju po svoju vlast, kao što su nezvanične hrišćanske crkve i sindikalni aktivisti.

Takođe, međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava ga optužuju za zatvaranje hiljade muslimana bez suđenja u zapadnoj provinciji Sinđang.

Istovremeno, razmeštanje kineske vojne infrastrukture u ostrvima u Južnom Kineskom moru – kuda prolaze ključne pomorske saobraćajnice – izazvalo je zabrinutost među njenim azijskim susedima da je to nagoveštaj da Peking planira da dominira ovim regionom.

Kritičari takođe upozoravaju da mada Kina pomaže izgradnji preko potrebne infrastrukture u Aziji i Africi, time se istovremeno tamošnje zemlje prilično zadužuju što Pekingu omogućava ostvarivanje strateškog uticaja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG