Srbija i Makedonija zatražile su u glavnom gradu Austrije da Evropska unija preduzme nešto po pitanju azilanata, s obzirom da milion evra, koliko je izdvojeno za pomoć ovim zemljama, nije dovoljno.
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić opisao je trenutna zbivanja kao seobu naroda, na čijem putu se nalazi Srbija. Komesar Johanes Han je izjavio da će Makednija i Srbija dobiti iz EU fondova milion i po evra.
Samit o Zapadnom Balkanu, koji okuplja lidere regiona i Evropske unije, počeo je nastupom pijaniste Rudolfa Buhbindera u pratnji dva člana Bečke filharmonije.
Oficijalnom početku Samita prethodila je konferencija ministara spoljnih poslova Nemačke, Austrije, Srbije i Makedonije u čijem je fokusu bila ubravo kriza sa izbeglicama iz Sirije.
Izbeglička kriza se nametnula kao aktuelna tema uz planirane razgovore o jačanju regionalnih veza između zemalja Zapadnog Balkana i njihovim zajedničkim infrastruktunim projektima, pa je njoj bila posvećena i prva održana konferencija, u kojoj su učestvovali ministri spoljnih poslova Srbije i Makedonije, ali i Nemačke i Austrije, uz prisustvo i komesara EU Johanesa Hana, koji je je ponovio da će tranzitne zemlje, Srbija i Makedonija iz fondova EU dobiti million i po evra za rešavanje izbegličke krize.
Srbija i Makedonija zatražile su da Evropska unija preduzme nešto po pitanju izbeglica, s obzirom da milion evra, kako smatraju, nije dovoljno. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je ocenio da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita.
"Mi možemo da vam kažemo da nama migranti dolaze iz Evropske unije. Pa vas mi pitamo kada ćete da ustanovite jasne kontrole i kako ćete da sprečite iz Evropske unije migrante da uđu u Srbiju i Makedoniju. I nećete to rešiti sa milion evra koje mislite da date. To je problem sa kojim se vi suočavate. Ali paralelno sa tim nama u Srbiji se traži da napravimo akcioni plan, za migrante. Pa napravite ga prvo vi, pa ga onda od nas tražite", rekao je Dačić.
Šef makedonske diplomatije Nikola Poposki ukazao je da je njegova zemlja suočena sa specijalnim problemom i da je u Makedoniju do skoro ulazilo oko 4.000 izbeglica dnevno, dodavši da 90.000 evra pomoći koje je ta zemlja do sada dobila ni izdaleka ne podmiruje potrebe izbegličke krize sa kojom se suočavaju.
„Pitanje je da li ćemo naći neko rešenje, s obzirom da se prema procenama UNHCR očekuje oko 3.000 ljudi dvevno u narednom periodu. Jedna stvar je jasna – nećemo ništa uraditi sa 90.000 evra koje smo do sada dobili, a verovatno ni sa milion evra koliko je najavljeno“, rekao je Poposki.
Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurz pozvao je EU da podjednaku pažnju posveti takozvanoj „Balkanskoj ruti“ kao što poklanja putu preko Sredozemnog mora i založio se za jedinstven odgovor EU na izbegličku dramu, umesto što pojedinačne države-članice EU, poput, recimo, Mađarske i Danske, sprovode svoje mere, čija su posledica i ograde i zidovi.
“Ovu konferenciju koristimo i da ukažemo na to da nam treba usaglašen evropski odgovor na izbegličku krizu. Po mom mišljenju, odgovor bi mogao da bude austrijski plan od pet tačaka. U skladu s tim, trebalo bi akciju početi već u zemljama porekla izbeglica, tamo ustanoviti zaštićene zone, kako bi se ljudima u njihovim zemljama porekla pružila kvalitetnija pomoć. U tih pet tačaka spada i veća sigurnost granica, borba protiv onih koji izbeglice ilegalno prevoze, kao i fer i ravnomerna podela izbeglica između članica EU. Verujem da je usaglašen nastup odlučujući i da je rešenje jedinstven odgovor Evropske unije.”
Nemački šef diplomatije Frank Walter Steinmeier založio se za to da se ubrzaju evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana jačanje veza među zemljama Zapadnog Balkana, kako privrednih i infrastrukturnih, tako i onih koji vode susretanju ljudi. U tom smislu posebno je podržao inicijativu razmene mladih među zemljama regiona.
Što se tiče izbegličke krize, takođe se založio za hitan evropski odgovor, pri čemu svaka zemlja-članica mora preuzeti svoj deo tereta. Mora se na delu pokazati evropska solidarnost i fer pristup u prihvatanju izbeglica od strane svih člania EU.
„Dolazeći na ovu konferenciju, na putu od aerodroma video sam izbeglice koji su verovatno istovarene i peške idu autoputem ka centru Beča. Ta slika očigledno pokazuje koliko je problem dramatičan i koliko su ozbiljni zadaci koji stoje pred svima nama. Kad je reč o tome kako rešavati izbeglički problem u okviru Evropske unije, podrazumeva se da sve zemlje članice Unije moraju preuzeti svoje obaveze i odgovornosti, da se pomogne ljudima kojima je zaštita neophodna. Moraju primenjivati usaglašene mere, ali se ne sme zanemariti princip solidarnosti“, kazao je Steinmeier.
Kao i prethodnici, i evropski komesar Johanes Han se založio za jedinstven odgovor EU na izbegličku krizu.
“Evropska komisija će u narednim sedmicama predložiti da treće zemlje dobiju jednak bezbednosni status, dakle da one koje nemaju status sigurnih zemalja budu proglašene sigurnim zemljama. Takođe ćemo se založiti da odgovonost u rešavanju izbegličke krize preuzme svih 28 članica Evropske unije”, rekao je Han.
Osim izbegličke krize, prepodnevni deo Samita obeležile su i poruke o ubrzanju evrointegracija država zapadnog Balkana. Tako je Han ocenio da bi, nakon dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, trebalo što pre otvoriti prva poglavlja sa Srbijom.
U Beču je održan i sastanak o izgradnji autoputa Niš-Priština-Drač.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da Srbija već krajem 2016. godine može da počne radove na izgradnji deonice od 77 kilometara autoputa Niš-Priština, dok je premijer Albanije Edi Rama rekao da je neophodno da Evropa podrži zemlje Zapadnog Balkana konkretnim projektima.
„U suprotnom, i legitimitet i optimizam, koji trenutno vladaju u zemljama regiona, vratiće se kao bumerang“, rekao je Rama.
