Fantomi iz 'Politike'

Dvojica “fantomskih” autora, predstavljenih fotografijama građana Nemačke, od kojih je jedan glumac, a drugi više nije među živima, napisali su u poslednja dva meseca tekstove za list “Politika” u kojima, komentarišući nedavna ubistva žena i deteta u Beogradu, napadaju feministkinje. Uredništvo “Politike” je svežiji tekst povuklo sa svog sajta, i izvinilo se čitaocima “zbog greške”.

Ako ste 18. jula u rukama imali štampano izdanje “Politike”, mogli ste u rubrici “Pogledi” da pročitate ceo tekst navodnog dr Petra Veličkovića iz Kanade koji će vas “sa stručne strane” izvestiti da je “nasilje - nasilje bez obzira na to ko ga čini”, a onda i da se “Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne odnosi samo na muškarce”. Ali, pre svega će konstatovati da su povodom ubistava “u žižu odmah spremno uskočile agresivne feministkinje, koje su i ovu tragediju iskoristile za svoju političku agendu.“

Autonomni ženski centar podneo je Savetu za štampu, nezavisnom telu koje prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije, žalbu zbog kršenja odrebe o istinitosti izveštavanja i o novinarskoj pažnji.

“Što se tiče istinitosti izveštavanja, identitet ovog autora nije moguće proveriti, a odredba o novinarskoj pažnji prekršena je u smislu da je ovim tekstom autor diskriminisao ne samo feministkinje, već i sve žene, s obzirom na to da je pisao o slučajevima čedomorstava i iznosio neke statističke podatke u koje ne možemo da poverujemo da li su tačni jer ne možemo da poverujemo ni da autor uopšte postoji”, kaže aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović.

Predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu Slaviša Lekić navodi da ne sumnja da će to telo reagovati.

I pre Saveta za štampu reagovala je javnost na društvenim mrežama koja je, kao i autorka ovih redova, putem internet pretraživača pokušala da se upozna sa likom i delom dr Veličkovića (koji u tekstu još poručuje da “ne treba zaboraviti da praktično sva čedomorstva svuda u svetu čine isključivo žene, a gotovo nikada muškarci“).

Ovo ime, uz „forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece”, kako je ispod teksta potpisan, nije bilo moguće pronaći. Pretraga slike koja je u “Politici” objavljena kao njegova, građane je na Facebook-u dovela do imena Andreasa Kaufmana, nemačkog glumca i pozorišnog reditelja.

Negde u isto vreme kada su rezlutati pretrage počeli da kruže društvenim mrežama, najava teksta navodnog dr Veličkovića uklonjena je sa sajta “Politike”, a dan kasnije (sreda, 19. jul) u članku pod naslovom “Objašnjenje” urednik rubrike “Pogledi” Branislav Radivojša u dve rečenice kaže kako je došlo do “greške” jer je “autor teksta Veličković, na moju molbu da pošalje fotografiju, poslao Kaufmanovu”.

“Ne sumnjajući da je reč o podvali autora teksta, napravili smo grešku zbog koje se izvinjavamo čitaocima”, navodi Radivojša, ali ne objašnjava kako i zašto dr Veličkovića nije moguće naći.

Sam Andreas Kaufman za Dojče vele najavljuje da će od „Politike“ tražiti objavu demantija, kao i da će preduzeti pravne korake protiv beogradskog lista jer mu je time naneta šteta.

„Apsolutno je sramotno koristiti moju fotografiju u ovom kontekstu. Sasvim jasno se distanciram od svakog nasilja nad ženama i samog pokušaja da se njima pripiše deo krivice. Korišćenje moje slike u tom smislu je odvratno“, rekao Kaufman.

Mogućnost da je uredništvo lista “obmanuto” (što ne umanjuje njihovu odgovornost zbog izostanka provere identiteta autora), postaje međutim, manje verovatna, nakon što je Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo saznanje o još jednom komentaru nepostojećeg autora, koji je u maju objavljen u istoj rubrici "Politike", u kojoj se inače objavljuju lični stavovi i analize stručnjaka, novinara i umetnika, a od kojih se list ograđuje napomenom da „prilozi odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista“.

Reč je o Milovanu B. Vučiću, koji je potpisan kao „profesor univerziteta, psihoanalitički psihoterapeut i psihoanalitički supervizor, specijalista za dečju psihoanalizu, Los Anđeles, Kalifornija“. I „profesor Vučić“ napada feministkinje, pa u komentaru pod naslovom „Nepravde feminističkog pravosuđa“ brani sudiju koja je decu dodelila ocu (iako se ne pominje koji je slučaj u pitanju, iz konteksta je jasno da je reč o brakorazvodnoj parnici gradonačelnika Beograda Siniše Malog), navodi UNS.

Pregledom baze Google Scholar koja obuhvata praktično sve akademske članke, ne može se pronaći nikakav doprinos „Milovana B. Vučića“, dok pretraga fotografije ponovo vodi u Nemačku - ovoga puta do najstarijeg muškarca koji je živeo u toj zemlji Hermana Dernemana (koji je umro 2005. godine), saopštio je UNS.

Povodom ovog teksta, “Politika” se nije oglašavala, a neke će ova priča podsetiti na taj list u predvečerje ratova u bivšoj Jugoslaviji.

“Medijiski sistem u Srbiji je jedan od najneodgovornijih entiteta i uopšte me ne čudi što se ‘Politika’ vraća u doba devedesetih ili kasnih osamdesetih kada je cvetala rubrika ‘Odjeci i reagovanja’, kada su se zapatili kolumnisti poput Đorđa Martića i Gorana Kozića koji, gle čuda, i danas pišu. Samo još očekujem da jednog jutra osvane modernizovana varijanta one tzv. humoreske ‘Vojko i Savle’, i da sve dođe na svoje mesto”, navodi Slaviša Lekić.

Na stranicama “najstarijeg lista na Balkanu” temom nasilja nad ženama bavio se nedavno i jedan živ autor, iz Srbije. Medijiski izrazito promovisan psihoterapeut Zoran Milivojević, koji je svojim stavovima već izazivao oštre osude struke. Ovako se, pored ostalog, osvrnuo na ubistvo žene i deteta.

„Svaka savremena tragična priča, uključujući onu u kojoj je otac bacio pred majku zadavljeno dete, nakon čega ju je usmrtio nožem, ima svoju istoriju i svoj kontekst. Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila.“

U slučaju ovog teksta, v.d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarko Rakić odgovorio je na poziv Radija Slobodna Evropa (kasnije se više nije javljao na telefon).

„Svako, ako ne vređa i ako ne psuje ima pravo da kaže. Možete da suprotstavite argumente, da ubedite većinu naroda u Srbiji da on nije u pravu i to je ono što mogu da prihvatim. Neka bude rasprava, lepu ste temu načeli, to je super i treba na takav način da se razgovara o svim škakljivim temama. To je užasno što se dogodilo, ali čovek ima svoje viđenje, da li je on u pravu ili ne, dajte argumente, ali nemojte da mi tvrdite da nije u pravu, to treba ja sam da zaključim“, rekao je Rakić.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazuje na to da Zoran Milivojević ne istupa kao običan građanin već kao stručnjak čiji stavovi na ovaj način bitno utiču na mišljenje i ponašanje javnosti u zemlji u kojoj je svaka druga žena tokom života bila žrtva nekog oblika nasilja od strane partnera ili drugog muškog člana porodice.

“Ovakva rečenica ne sme da se izgovori jer time autor prebacuje odgovornost na žrtvu. To je poziv učiniocima nasilja i opravdanje za nasilje. Treba svi da usvojimo stav da je za nasilje odgovoran onaj koji ga čini. Uostalom, to piše kao princip u opštem protokolu i posebnim protokolima o zaštiti od nasilja prema ženama i nasilja u porodici koje je donela Vlada Srbije. Nisam sigurna da je autor ovoga teksta čitao te protokole. Stručnjaci koji nemaju specijalizovana znanja o pojavi muškog nasilja prema ženama bi trebalo da se uzdržavaju od komentarisanja tih pojava. To važi i za gospodina Milivojevića”, kaže Tanja Ignjatović.

Autonomni ženski centar podneo je Savetu za štampu žalbu i zbog ovog teksta. Isti autor se, podsećamo, 2010. godine javno zalagao za fizičko kažnjavanje dece “u određenom uzrastu”. U TV emisiji “Utisak nedelje” je pojasnio:

“Recimo u drugoj godini života kada dete počinje da razume, kada je aktivno, kreće se i tako dalje, onda je sasvim u redu to dete udariti jedanput, dvaput ili triput, znači roditelj udara dete, udara ga tako da izazove bol, otvorenom rukom, ne pesnicom ili nogom…”, rekao je Milivojević.

Ovakve stavove nastavio je da iznosi na tribinama 2014. godine protiveći se usvajanju Građanskog zakonika koji zabranjuje telesno kažnjavanje dece.

Peticijom je reagovalo više od stotinu psihologa, pedagoga, psihoterapeuta, profesora i nastavnika Univerziteta u Beogradu, istraživača i stručnjaka za vaspitanje, odbacujući njegove tvrdnje i pozivajući javnost na oprez. Prošlo je od tada tri godine, a Milivojević je i dalje čest gost u medijima i redovni kolumnista „Politike“.

“Meni nije jasno kako novinari ne reaguju jer mi znamo koliki je uticaj medija, zašto mu se daje prostor?”, pita psihološkinja Nevena Lovrinčević.

Ona navodi da Milivojevićevi stavovi nailaze na “plodno tlo” u društvu u Srbiji jer na atraktivan način nude instant rešenja. Osvrćući se na novi istup, Lovrinčević ukazuje na opasnost relativizacije nasilja.

“Kada neko iz oblasti mentalnog zdavlja, ili neko ko misli da je stručnjak to počne da relativizuje i priča o tome kako su porodični, partnerski odnosi složeni, dajemo zeleno svetlo nasilnicima. Tako propuštamo jednu jako važnu poruku, a to je da niko ne može nikome da preti i da udara. Tačka. Iza toga nema ništa više. Naravno da me brine Milivojević, ali ono što me brine više je to da mi kao sistem ne reagujemo. Mi ne umemo da prepoznamo nasilje”, kaže Nevena Lovrinčević.

Ubistva dve žene i deteta od dana kada su se dogodila prati i more tabloida, čije stranice preplavljuju fotografije ubijenog deteta, “rekonstrukcije zločina” od strane novinara, i komentari različitih “stručnjaka”. To je druga tema, za koju se poslednjim potezima kandidovala i “Politika”, koja, uprkos usponima i padovima, još u Srbiji važi za ozbiljan list.

“Čini mi se da se novi čitaoci teško mogu zadobijati na način da ih otimate od tabloida. Mislim da ‘Politika’ zaslužuje nešto mnogo bolje, i mnogo pametnije”, navodi Velimir Ćurgus Kazimir, osnivač medijske arhive Ebart.

Dodaje da nedopustivi narativ objavljenih lažnih, ali i pravih autora može biti shvaćen i kao pokazatelj šire društvene klime.

“Način razmišljanja Zorana Milivojevića i ovog nepoznatog čoveka su mi dosta poznati, iz istog su šinjela. To je jedna teza o tome da sve što na neki način može da ugrozi tzv. tradiciju, porodicu, sve što je tzv. import sa Zapada, predstavlja jednu opštu ideološku, političku zaveru čiji je cilj da se razori ne samo tradicija, nego i celo društvo. I to traje godinama, a ono što se sada dešava je kulminacija takvih retrogradnih načina mišljenja u kojima se tako olako imenuju krivci i uzročnici svega. I samo čekam kada će se to pretvoriti u neku novu vrstu antisemitizma”, kaže Ćurgus Kazimir.

Za dalju analizu je da li sučaj lažnih “Politikinih” komentara zaista treba tretirati kao simptom društva ogrezlog u spektar najrazličitijih stereotipa.