Dostupni linkovi

logo-print

OEBS: Savamala verovatno isplanirana na visokom nivou


Bez odgovora na pitanje zašto policija nije izašla na teren nakon rušenja u Savamali: Porušeni deo beogradskog kvarta

Bez odgovora na pitanje zašto policija nije izašla na teren nakon rušenja u Savamali: Porušeni deo beogradskog kvarta

Pet meseci od rušenja beogradskog kvarta Savamale pod okriljem noći i četiri meseca otkako je Više javno tužilaštvo naložilo Sektoru unutrašnje kontrole policije da proveri rad pripadnika MUP-a u ovom slučaju, javnost nije dobila odgovor na pitanje – zašto policija nije izašla na teren, uprkos pozivima građana koje su lišili slobode ljudi pod fantomkama? Ovaj događaj primer je problema koji trenutno postoje u Sektoru unutrašnje kontrole policije – zapažanje je nekih od učesnika konferenciji o izazovima sistema kontrole rada policije u Srbiji, odražane u organizaciji OEBS-a.

Zaštitnik građana je za sada jedina institucija u Srbiji koja je javno izašla sa izveštajem o rušenju Savamale, konstatovao je Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS u Srbiji.

„Ako je tačno ono što piše u tom izveštaju, to bi trebalo da zabrine sve građane Srbije. Zanemarimo to što su ti kriminalci uradili, problem je šta je policija uradila i pre svega – šta nije uradila. Ako pročitate taj izveštaj, videćete da postoje nesporni dokazi da je propust policije bio nameran. I ne samo nameran, nego i isplaniran na visokom nivou, jer u suprotnom ne bi mogao biti opravdan“, rekao je Salustro.

Podsetimo, nakon što su još uvek neidentifikovane osobe pod fantomkama tokom izborne noći 24. aprila bagerima srušile deo kvarta na kojem je planirano da bude podignut projekat Beograd na vodi, ombudsman Saša Janković, je u svom izveštaju utvrdio da je policija uporno odbijala da izađe na teren i pored poziva građana koje su presretali ljudi sa fantomkama.

VIDEO: Insajder i RSE - Rušenje pod maskama

Zamenik ombudsmana Miloš Janković podseća da do danas nadležne institucije nisu dale nikakve odgovore u ovom slučaju.

„Iako je proteklo pet meseci od tog događaja, niko ovde ne zna da li je ministar dao nalog Sektoru da izvrši kontrolu zakonitosti rada policijskih službenika i da li je o tome obavešten tužilac. Ovde nije pitanje šta se tada desilo, nego je pitanje šta se desilo od tada do danas. Ovo je situacija u kojoj interni kontrolni mehanizmi – naravno i drugi nadležni državni organi – moraju da daju odgovor“, konstatuje Miloš Janković.

Odgovor na pitanje dokle se stiglo sa istragom o radu policije u slučaju „fantomki“ nismo dobili ni od načelnika Sektora unutrašnje kontrole Miloša Oparnice koji je medijima kazao da mu je potrebna dozvola Biroa za saradnju sa medijima.

Oparnica je, kao učesnik konferencije rekao da Sektoru trenutno broji 85 zaposlenih koji rade sa zastarelom opremom i u nezadovoljavajućim uslovima. On dodaje da postoje određeni problemi, ali da, uprkos tome Sektor funkcioniše.

„Mi danas nismo zadovoljni nadležnostima koje danas ima Sektor unutrašnje kontrole, ali u poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije, Srbija je jedina zemlja u kojoj Sektor unutrašnje kontrole ime kompletna istražna ovlašćenja i istražne mogućnosti“, kaže Oparnica.

Upravo u nadležnostima OEBS vidi jedan od većih nedostataka u radu Sektora za unutrašnju kontrolu.Naime, ova institucija nije jedina koja se u okviru policije bavi unutrašnjom kontrolom, podseća Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije u OEBS-u.

Problem s nekim policijskim odeljenjima: Deniz Macolani

Problem s nekim policijskim odeljenjima: Deniz Macolani


„I dalje imamo neka odeljenja, poput Odeljenja za kontrolu zakonitosti policijskog rada; isto odeljenje postoji u Žandarmeriji, kao i u beogradskoj policiji, koja je, kao što znate, jedna od najvećih u celoj zemlji. Dakle, shvatate da ako postoje četiri kancelarije koje se bave istom temom, imamo problem sa koordinacijom, odgovornošću, preklapanjima i ne vidimo nikakve naznake da bi se ovo moglo rešiti u bliskoj budućnosti“, objašnjava Macolani.

Sektor unutrašnje kontrole u Srbiji nema organizacionu, budžetsku i strukturnu nezavisnost, stav je kancelarije Zaštitnika građana.

Miloš Janković, zamenik Ombudsmana, ukazao je na vezu između politike i Sektora unutrašnje kontrole.

„Očigledno je da je rad Sektora unutrašnje kontrole u potpunosti zavistan od ministra. Imajući u vidu da su ministri unutrašnjih poslova uglavnom visokorangirani članovi političkih stranaka, okolnost da oni neposredno rukovode radom i vrednovanjem rada Sektora unutrašnje konrole stvara latentnu opasnost da se ovlašćenja Sektora – a na taj način i policije i celog Ministarstva unutrašnjih poslova – potčine interesima nosilaca političke moći. Na taj način se grubo povređuju osnovna načela Ustava.“

Prema istraživanjima OEBS-a i CeSID-a iz decembra 2015, u odnosu na prethodne ankete je porastao broj onih koji smatraju da policija prvenstveno služi kao sredstvo za zaštitu interesa Vlade i ličnih interesa pojedinaca. Ipak, isto istraživanje pokazuje da je u odnosu na 2014. veči broj građana spreman da prijavi kriminalnu aktivnost.

Prvi deo intervjua gradonačelnika Beograda o Savamali

​* Drugi deo pogledajte večeras u 21.30 na stranici RSE

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG