Dostupni linkovi

logo-print

Rušenja u Savamali: Fantomi i nalogodavci i dalje nepoznati


Rušenje u Savamali

Rušenje u Savamali

Ni nakon gotovo mesec dana ne zna se ko je organizovana grupa ljudi koja je pod fantomkama u ranim jutarnjim satima 25. aprila bagerima rušila objekte u beogradskoj četvrti Savamala. Ne zna se, naravno, ni ko im je dao nalog da to učine u noći kada su se brojali izborni listići. Sagovornici RSE ističu da je ovaj slučaj politizovan i ne veruju da će na kraju priče neko iz viših političkih sfera snositi bilo kakvu odgovornost.

Zaštitnik građana je, nakon kontrole policije ustanovio da su u rušenje u Savalami umešani "državni i nedržavni subjekti", pri čemu su oni nedržavni naložili rušenje objekata u tom delu grada.

A premijer Aleksandar Vučić je u odgovoru na novinarsko pitanje da li je pročitao izveštaj Zaštitnika građana o rušenju u Savamali, odgovorio vrlo kratko, kao da je hteo što pre da zatvori tu temu:

"Nisam pročitao, ali sam vam rekao svima da postupaju po uputstvima Zaštitnika građana. Dakle, postupio sam u skladu sa zakonom. Nadležni organi će da reše taj slučaj. Ne brinite. I mislim da ima i napretka."

Ombudsman Saša Janković je za RSE potvrdio da je sada u toku postupak kontrole rada Komunalne policije u vezi sa rušenjem u Savamali.

Naime, prilikom prikupljanja saznanja o tom događaju načelnik Komunalne policije službeno je Zaštitniku građana izjavio da građani u noći u kojoj su rušeni objekti nisu zvali Komunalnu policiju. Istina je, međutim, da su građani u svojim pritužbama naveli da su, po instrukciji koju im je davala policija, a što je nesporna istina, u pomoć zvali i Komunalnu policiju, koja ih je upućivala nazad na policiju", izjavio je Janković za lokalne medije.

(Insajder i RSE: Rušenje pod maskama)

U međuvremenu, neki od vlasnika srušenih objekata najavljuju tužbu protiv premijera Vučića zato što je izjavio da su vlasnici porušenih zgrada sve stekli kriminalom i korupcijom. Jedan od njih je Vladimir Marković, koji kaže da ništa nije stekao kriminalom i korupcijom, da mu je preduzeće "Transport Perona" ostavio otac i da su kriminalci oni koji su rušili pre mesec dana u Savamali.

Policija, koja nije reagovala kada su u noći rušenja građani zvali i prijavljivali da su ih vezala i maltretirala lica pod fantomkama, uključila se u slučaj tek po nalogu Tužilaštva, kada je u okviru predistražnog postupka, počela da saslušava svedoke. Tužilaštvo, međutim, ne može da utiče na to kako će i koliko dugo policija da radi. Zašto ne može, za RSE objašnjava Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije.

"U našem sistemu javno tužilaštvo rukovodi predistražnim postupkom, međutim, ono nema delotvorne mehanizme da utiče na postupanje policije, budući da ovlašćena službena lica u policiji za svoj rad ne odgovaraju javnom tužiocu već starešinama unutar policijskog sistema. To znači da u ovakvom slučaju, za koji je očigledno da je politički profilisan, vrlo je lako moguće očekivati da će policija slušati naloge unutar svog sistema i ne postupati ili ne postupati dovoljno efikasno u odnosu na zahteve javnog tužioca. To je sistemski problem koji postoji kod nas i koji, ako hoćemo tužilačku istragu u ako hoćemo da tužilac rukovodi predistražnim postupkom, moramo da rešimo uvođenjem nečega što bi se zvalo pravosudna policija, koja bi bila pod neposrednom kontrolom javnog tužioca", pojašnjava Ilić.

Politički ćar opozicije

Dok se vlast u vezi sa nezakonitim rušenjem zgrada u Savamali pravi nevešta i kupuje vreme, opozicija nastoji da na tom slučaju što više profitira, pri čemu je teško izbeći ocenu o njenom licemerju.

Baš kao da, u aprilu 2012. godine, dok je Demokratska stranka bila na vlasti, njen funkcioner i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i sam nije rušio romsko naselje u Beogradu, čijim žiteljima prethodno nije obezbedio adekvatne informacije i pravne savete i kojima je namenio metalne kontejnere. Zbog toga su na njegovu, ali i na adresu tadašnje centralne vlasti, domaće i međunarodne humanitarne organizacije, među prvima Amnesty International, sručile žestoke kritike za flagrantno kršenje ljudskih prava Roma.

Sada takva opozicija, koja nije ponudila nikakav suvisao program, koristi svaku priliku, i slučaj Savamala, da politički ućari.

Otuda će Božo Prelević, poznati advokat i nekadašnji koministar policije, za RSE reći da opozicija u Srbiji ima bar dva velika problema: prvi je što u prethodnoj dugogodišnjoj vlasti nije uspela da izgradi pravnu državu i vladavinu prava, a drugi što je jedva preskočila izborni prag.

Božo Prelević

Božo Prelević

"To u suštini znači da je najlakše vikati ‘Dole Vučić!’. Uprkos tome što je nesumnjivo da je Vučić dobio izbore zahvaljujući i nekvalitetu opozicije. Dakle, opozicija je suštinski kriva za situaciju u kojoj se Srbija nalazi i ona nije manje odgovorna od Vučića za stanje u kome je zemlja sada. Demokratska stranka zna da je jedini spasonosni izlaz za Srbiju da ponudi ljude od integriteta na čelu stranke, koji bi mogli da uliju optimizam, ideju da se može doći do jake opozicije koja bi bila kontrolor vlasti i ne bi dozvolila ili bi bar aktivno učestvovala u sprečavanju daljeg urušavanja institucija. Oni to ne rade jer su samozaljubljeni i jer su vezani sopstvenim lobi-grupama, jer im je vlast suviše slatka i oni će završiti kao slične stranke, recimo, u Sloveniji koje nisu mogle da pređu cenzus. Ja sam siguran da Demokratska stranka ima kapacitet i infrastrukturu da pobedi na sledećim izborima, ali da su najveći protivnik njihove pobede lobi-grupe poluhohštaplera i hohštaplera koji su tu stranku okupirali", ocenjuje Prelević.

Upitan očekuje li da će istraga rušenja u Savamali rezultirati bilo čijom odgovornošću, Prelević bez ikakve dileme kaže:

"Ja ne verujem u to i silno ću se iznenaditi ako me stvarnost demantuje."

A zato što se i dalje ne zna ko su kriminalci u čitavoj priči i zašto policija nije pomogla građanima kada su ih napali maskirani napadači, Inicijativa "Ne davimo Beograd" za sredu najavljuje nov protest.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG