Dostupni linkovi

logo-print

Sveće za Srebrenicu u Beogradu: Ta teška reč – genocid


Uz paljenje sveća i poruku „Nikad nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, nekoliko desetina građana i pripadnika nevladinih organizacija obeležilo je ispred Narodne skupštine u Beogradu godišnjicu najvećeg zločina koji se desio na tlu Evrope posle 1945.

Milena Vasić imala je devet godina kada su pripadnici Vojske Republike Srpske i paravojnih formacija tokom nekoliko julskih dana odvodili u smrt na hiljade bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ovog 11. jula, 21. godinu kasnije, u glavnom gradu Srbije ova aktivistkinja je zapalila sveću u znak sećanja na nevino ubijene ljude.

„Jako je važno da se ono što se desilo u Srebrenici tog 11. jula nazove pravim imenom. Da se kaže da to nije bio zločin, da je bio genocid. To je politika koja se već dugo odbija kod nas. I ovde sam da podržim istinu. Odnosno, ovde sam protiv negiranja. Moramo priznati šta se dogodilo i nazvati to pravim imenom“, kaže naša sagovornica.

Da se zločin nazove genocidom, kako je Međunarodni sud pravde označio višednevni pokolj počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici, grupa nevladinih organizacija već godinama traži od državnih institucija Srbije.

Organizatori ovogodišnje komemoracije – među kojima je i Inicijativa mladih za ljudska prava – su pozvali parlamentarce da u Narodnoj skupštini usvoje Deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici, te da se u parlamentu održi komemorativna sednica u spomen na žrtve.

Odgovor je, međutim, bio negativan. Baš kao što su se ovdašnji zvaničnici oglušili na poziv koji je Evropski parlament uputio zemljama EU i Zapadnog Balkana da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid.

O odnosu zvaničnika Srbije prema zločinačkoj prošlosti govori i prošlogodišnji doček generala Vladimira Lazarevića, osuđenog zbog ratnih zločina na Kosovu, a koga su po povratku iz zatvora svečano dočekala tri vladina ministra, a da ih premijer Aleksandar Vučić nije čak ni ukorio zbog toga.

Sam parlament ilustracija je toga kako se Srbija odnosi prema srebreničkom genocidu, smatra Jasmina Lazović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

„U parlamentu imamo 11 poslanika koji su pozvali na usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici sa jedne strane, kao što vidimo, to je jedna jako mala grupa u parlamentu, a sa druge strane imamo jako veliki broj poslanika, pre svega u vladajućoj stranci koji su nespremni da o genocidu govore na takav način.“

FOTOGALERIJA

Među okupljenima ispred Narodne skupštine je Mia David, arhitektica i bivša direktorka Kulturnog centra Beograda. Srebrenica se događa svaki put kada se ljudi odvajaju po bilo kom osnovu, kaže David.

„Ne želim da živim u gradu koji ignoriše činjenicu da je preko 8.000 ljudi stradalo ni zbog čega. Mislim da, dok ne budemo znali svako ime i dok ti ljudi ne budu dostojanstveno sahranjeni, nemamo šanse da živimo u budućnosti“, kaže David.

Podsetimo, prošle godine policija je zabranila performans #sedamhiljada, u okviru kojeg je bilo zamišljeno da okupljeni građani i aktivisti legnu na plato ispred parlamenta i tako pokažu solidarnost sa žrtvama genocida. Zbog toga što je ipak organizovano okupljanje, predsednica Inicijative Anita Mitić zaradila je prekršajnu prijavu.

Godinu dana kasnije, situacija nije mnogo bolja, konstatuje Milena Vasić.

„Konkretno danas imamo primer uskraćivanja slobode okupljanja, zato što na ovaj skup koji je javan nije dozvoljen pristup svima, nego samo učesnicima skupa. Tu se onda postavlja pitanje kako će ovaj skup preneti poruku, ako niko od slučajnih prolaznika ne može da prođe i da ga vidi“, kaže ova 30-godišnja aktivistkinja.

Desničari sa druge strane ulice

Desničari sa druge strane ulice

Među slučajnim prolaznicima bilo je i onih koji su glasno negodovali zbog okupljanja. Preko puta platoa na kojem su građani palili sveće, okupilo se desetak mahom mlađih pripadnika desničarskih grupa koji su istakli zastavu Rusije i fotografiju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, čija je vladavina sinonim za krvavi raspad Jugoslavije. Jake policijske snage zadržale su ih na drugoj strani ulice, pa incidentata nije bilo.

Pre nego što će zapaliti sveću za ubijene Srebreničane, Miloš Đajić, aktivista Centra modernih veština, prokomentarisao je:

„Nažalost, atmosfera u društvu je takva da i dalje imamo polarizaciju oko toga šta se u stvari desilo pre 21 godinu. Ne možemo da se dogovorimo oko toga, bez obzira što poštujemo odluke suda, ali nam je teško da izgovorimo tu tešku reč – genocid.“

O tome svedoči činjenica da je Srbija 2010. usvojila Deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici, kao i izvinjenje nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića koji, ipak, nije uspeo da prevali tu tešku reč preko usana.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG