Dostupni linkovi

logo-print

Treća godišnjica: Briselski dogovor još u povoju

  • RSE

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Igrom slučaja, na treću godišnjicu potpisivanja Briselskog dogovora sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine, dve strane su hitno pozvane u Brisel kako bi se rešio najnoviji spor-najava Prištine da se više neće moći sa ličnim kartama koristiti prelazi između Srbije i Kosova i odgovor kosovskih Srba da će zauzvrat blokirati granične prelaze.

Iz Prištine i poruka da će se razgovarati i o problemu sa recipročnim priznavanjem ADR sertifikata (Evropski sporazum o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta) zbog čega je danima bio blokiran deo teretnog saobraćaja između Srbije i Kosova.

U tom paketu je odluka Prištine da usred predizborne kampanje zabrani ulazak na Kosovo Marka Đurića, direktora vladine Kancelarije za KiM (Kosovo i Metohija).

Ti najnoviji sporovi pokazuju koliko su krhki dogovori Srbije i Kosova, dok činjenica da još ništa nije učinjeno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština na Kosovu (ZSO) ni tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, za Beograd praktično znači da ključni deo tog dokumenta Priština ne primenjuje. Više pojedinosti donosi Branka Mihajlović u tekstu "Briselski pregovori: Još dve decenije rada na normalizaciji".

Nacionalni interes i zakonska obaveza

Iako se ni polovina postignutih dogovora nije sprovela, situacija na Kosovu je danas znatno drugačija kada su u pitanju odnosi sa Srbijom i integracija Srba na Kosovu.

Predsednik Kosova, Hašim Tači, napisao je u utorak da je cilj Briselskog sporazuma normalizacija odnosa i pomirenje dva naroda.

Poručio je da je vreme da dijalog postane dinamičniji i efikasniji u implementiranju Sporazuma, kako bi se prešlo iz procesa normalizacije u proces pomirenja.

Govoreći o Zajednici srpskih opština koja još nije formirana, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar je kazao da na obe strane postoji bojazan od toga.

Samuel Žbogar

Samuel Žbogar

"Kosovski Srbi plaše se integracije, osim ukoliko se formira Zajednica. S druge strane, većinsko albansko stanovništvo plaši se od toga šta ova zajednica može doneti, da to neće biti realna integracija Srba. Ono što je važno jeste da obe strane trebaju da se potrude da shvate i poštuju taj međusobni strah i zabrinutosti. To se treba uzeti u obzir i prilikom izrade statuta, koji treba biti prihvatljiv za sve i koji će služiti za ojačanje Kosova", naveo je Žbogar.

Po tom pitanju, dodao je, posebno je važan dijalog sa lokalnim Srbima. Detalje ima Amra Zejneli u priči "Dijalog Prištine i Beograda zakonska obaveza Kosova".

Briselski sporazum, podsetimo, potpisan je 19. aprila 2013. godine i sadrži 15 tačaka koje je trebalo implementirari, između ostalog: formiranje Zajednica srpskih opština, integrisanje policije sa severa Kosova u jedinstvenu Kosovsku policiju, integrisanje pravosudnih organa u pravni sastav Kosova, lokalni izbori u severnim opštinama 2013. godine, te razgovori o energetici i telekomunikacijama.

XS
SM
MD
LG