Dostupni linkovi

logo-print

Srbija-Kosovo: Kad caruje ekonomija nema mržnje


Marko Čadež i Safet Grdžaliju

Marko Čadež i Safet Grdžaliju

U Mostu RSE razgovaralo se o ekonomskoj saradnji između Srbije i Kosova. Sagovornici su bili Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, i Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova, koji u poslednje vreme ulažu velike napore da povežu srpske i kosovske privrednike.

Bilo je reči o tome zašto Srbija izvozi na Kosovo četrnaest puta više robe nego Kosovo u Srbiju, da li su privrednici Srbije zainteresovani da investiraju na Kosovo, da li im kosovska vlada može obezbediti sigurnost investicija, kada će biti uspostavljen poštanski, železnički i avionski saobraćaj između Srbije i Kosova, zašto se toliko dugo čeka na graničnim prelazima, koliko spor oko statusa Kosova otežava privrednu saradnju, u kojoj meri međunacionalni incidenti - nakon kojih u medijima krene kampanja mržnje - utiču na ponašanje srpskih i kosovskih privrednika, da li srpski privrednici mogu slobodno da se kreću po Kosovu, a kosovski po Srbiji, kao i o tome koliko jačanje ekonomske saradnje doprinosi normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Omer Karabeg: Šta Srbija izvozi na Kosovo?


Marko Čadež: Izvozi razne proizvode. Po nekim procenama ukupan promet robe od januara do oktobra 2015. godine iznosio je oko 400 miliona dolara.

Omer Karabeg: Postoji veliki debalans u trgovinskoj razmeni između Srbije i Kosova. Srbija na Kosovo izvozi robe u vrednosti od 370 miliona eura, a vrednost kosovskog izvoza u Srbiju je 27 miliona eura - dakle skoro četrnaest puta manja. Ima li šanse da Kosovo poveća izvoz?

Cilj nam je da povezujemo privrednike Srbije i Kosova kako bismo pravili zajedničke poslovne projekte i zajedno investirali.

Marko Čadež: Naravno. To je jedan od ciljeva dijaloga između naše dve privredne komore. Ne samo da se trudimo da uspostavimo bolji balans trgovinske razmene, nego nastojima da idemo i dalje od saradnje koja je zasnovana samo na prostoj razmeni roba. Cilj nam je da povezujemo privrednike Srbije i Kosova kako bismo pravili zajedničke poslovne projekte i zajedno investirali. Na tom planu smo dosta uradili.

Do sada smo imali 15 susreta između dve privredne komore. Od početka ove godine krenuli smo sa konkretnim povezivanjem privrednika u određenim sektorima proizvodnje. Nije prošao nijedan mesec, a da se u nekoj oblasti privrednici nisu sastali i razgovarali o nečemu što bi mogli zajedno da urade. Već su dogovoreni i prvi konkretni poslovi.

Omer Karabeg: Ima li Kosovo robu koju bi moglo da prodaje Srbiji i da tako poveća svoj izvoz?


Safet Grdžaliju: Kad govorimo o tome da li Kosovo ima robe za izvoz u Srbiju, treba reći da proizvodi novijih kosovskih firmi mogu imati prođu na tržistu Srbije. Pri tome treba imati u vidu da je od rata prošlo tek 16 godina i da još uvek ima takozvanog ekonomskog nacionalizma. Mi pokušavamo da ga otklonimo kroz naš dijalog. Za nas sa Kosova bilo bi važno da iskoristimo strateški položaj koji Srbija ima u ekonomiji. Srbija ima trgovinski sporazum sa Europskom unijom i pristup tržistu bivših država Sovjetskog saveza.

Za nas bi bilo veoma značajno da roba s Kosova, preko partnerstva sa Srbijom, stiže na tržiste drugih država. Isto tako pokušavamo da, uz podršku Privredne komore i ostalih institucija u Srbiji, motiviramo velike firme iz Srbije, koje prodaju robu na Kosovu, da jedan deo proizvodnog procesa prebace na Kosovo. To bi bilo pozitivno i sa ekonomskog, i sa političkog, i sa socijalnog apekta, a da ne govorimo o tome koliko bi takva ulaganja doprinela jačanju srpsko-albanskog poverenja. Na taj način bi se delimično ublažio i sadašnji debalans u trgovinskoj razmeni između Kosova i Srbije.

Cilj nam je da otvorimo novu perspektivu u odnosima između Kosova i Srbije. Sama činjenica da mi skoro svaki mjesec razgovaramo i da smo, kao što je kolega Čadež rekao, do sada imali 15 zajedničkih sastanaka govori o tome da smo okrenuli novu stranicu u našim odnosima. Nemojte misliti da među državama Europske unije ima mnogo ljubavi, njih ujedinjuje upravo ekonomska saradnja koja gradi mostove i eliminiše granice i barijere. I naše dve komore grade mostove ekonomske saradnje koja će verovatno dovesti i do našeg zajedničkog nastupa u drugim državama.

Omer Karabeg: Gospodin Gržaliju govori o mogućnosti da srpske firme deo svoje proizvodnje, koju prodaju na Kosovu, prebace na Kosovo. Gospodine Čadež, da li su privrednici Srbije za to zainteresovani?

Privrednici iz Srbije žele da ulažu na Kosovo.

Marko Čadež: Jesu. Kada je gospodin Grdžaliju bio u poseti Privrednoj komori Srbije, imali smo niz sastanaka sa privrednicima iz Srbije koji su izrazili želju da ulažu na Kosovo. Oni su o tome razgovarali i sa partnerima iz Prištine. Mi smo i sa vladom Srbije razgovarali o tome kako da se podstakne ta vrsta ulaganja. Gospodin Grdžaliju je govorio ekonomskim, političkim i socijalnim aspektima tih ulagnja. Ima tu još jedna dimenzija.

Kada imate industrijsku zonu u Gračanici kod Prištine, s obzirom na veoma dobre puteve, odatle imate lak pristup tržištima u Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. I to je jedan od značajnih razloga koji bi privrednike iz Srbije trebalo da motiviše na zajedničke investicione poduhvate sa kosovskim privrednicima. Već postoje konkretni dogovori i mi mislimo da ćemo već početkom 2016. moći da govorimo o prvim realizovanim projektima

Omer Karabeg: Može li vlada Kosova da obezbedi pravnu sigurnost investicijama srpskih firmi na Kosovu, jer to je ono što najviše traže srpski privrednici koji žele da ulažu na Kosovo?

Na žalost, na Balkanu se nikada ne može pričati o ekonomskim problemima, a da oni ne dobiju politički konotaciju.

Safet Grdžaliju: Mislim da kosovska vlada nema alternativu. Ukoliko se jedna mlada država, kao što je Kosovo, bavi samo proizvodnjom politike, onda je ona vezana za prošlost, a nama je potrebna budućnost. Ako hoćemo graditi budućnost, prioritet nam mora biti ekonomski razvoj. A kako ostvariti ekonomski razvoj, ako nema pravne sigurnosti za sve one koji su zainteresirani ulagati na Kosovu? Na žalost, na Balkanu se nikada ne može pričati o ekonomskim problemima, a da oni ne dobiju politički konotaciju, a upravo ta politička konotacija otežava i usporava ekonomske procese koji donose progres. Naše dve komore eliminišu uticaj politike tako što mi vodimo tehnički dijalog.

Pokušavamo govoriti jezikom argumenata i ekonomije. Upravo zbog toga su naši razgovori uspešni. Biznis ne priznaje granice, nacije, kulture. Zasniva se samo na interesu. Zato i vlada Kosova ne treba samo da priča kako želi što više stranih ulaganja, nego i da radi na tome da privuče strane investitore. Nikada ne treba da ih pitamo šta hoće investirati, nego da govorimo o tome šta im pružamo. Kada to shvatimo, onda će biti i stranih investicija. Nadam se da je došlo vreme da na Kosovu ekonomija zauzme ono mesto koje zaslužuje.

Omer Karabeg: Da li će biti uspostavljen poštanski, železnički i avionski saobraćaj između Srbije i Kosova?


Marko Čadež: To je nešto na čemu dve komore dosta dugo rade. Eksperti koji se bave železničkim, poštanskim i vazdušnim saobraćajem razgovarali su o tome. Mi smo pripremili sva tehnička rešenja. Operativno to može da funkcioniše. Ali mi ne možemo da donosimo političke odluke. Mi za to nismo nadležni. Na nama je da stvorimo uslove da to funkcioniše. Mislim da smo dosta uradili na približavanju stavova, kada su u pitanju tehnička rešenja.

Omer Karabeg: Znači li to da bi, što se tiče tehničkih problema, već sutra mogao početi rad na uspostavljanju železničkog, avionskog i poštanskog saobraćaja, pod uslovom da se saglase vlade Srbije i Kosova.

Što pre shvatimo značaj eliminisanja barijera - to će biti bolje za sve nas.

Safet Grdžaliju: Znate šta, dve vlade mogu potpisati razne sporazume u Briselu, ali ti sporazumi neće mnogo vredeti, ako ne dobiju pečat ekonomije. Postavlja se pitanje kako mi možemo ići napred, ako ne eliminišemo barijere. Kako možemo pričati da smo regija koja želi biti integrirana u Europsku uniju, ako imamo ove probleme sa železničkim, poštanskim i zračnim prometom, ako na graničnim prelazima gubimo silno vreme. Svaki dan koji na taj način izgubimo - gubitak je za budućnost. Što pre shvatimo značaj eliminisanja barijera - to će biti bolje za sve nas. Mi smo pokušali otkloniti te prepeke u poštanskom, železničkom i zračnom prometu i sada su na potezu vlade.

Danas, kada iz Prištine krenete za Beograd, na prelazu Merdare će vas dočekati kolona duga pet kilometara sa kosovske strane i isto tolika sa srpske. To je da čovek poludi. Tuda prolaze novinari, diplomate i razni stranci. Možete zamisliti na šta im ličimo. Ličimo im na zemlje koje su daleko od Evrope. Uveren sam da ne postoji problem za koji se ne može naći rešenje, a mi na Balkanu daleko više gubimo vreme pričajući o neuspehu, nego što se trudimo da nađemo puteve kako da pobegnemo od tog neuspeha.

Ako o saradnji naše dve komore pričaju Vašington, Berlin, Beč, Pariz i Njujork, pa zar ne bi trebalo da nas i kod kuće malo više poštuju. Ovo što mi radimo promovira ne samo Kosovo i Srbiju - nego i celu regiju. Šaljemo u svet sliku da mi nismo samo regija problema i rata, već da možemo da sarađujemo i zajednički kreiramo budućnost.

Omer Karabeg: Gospodin Grdžaliju pominje kolone od pet kilometara na prelazu Merdare i sa jedne i sa druge strane što, naravno, strašno usporava transport i razmenu robe, a samim time i privrednu saradnju. Može li se to nekako izbeći?

Marko Čadež: Kada smo se gospodin Grdžaliju i ja u Beogradu sastali sa premijerom Aleksandrom Vučićem i ministrom privrede Željkom Sertićem, razgovarali smo upravo o tom problemu. Izneli smo naše zajedničke stavove i dobili podršku. Mislim da će se na tome sada intenzivnije raditi, kako bi se ubrzao protok robe. Postoje različite tehnološke mogućnosti da se to postigne. O tome smo pre petnaestak dana veoma konkretno razgovarali i sa upravama carina.

Omer Karabeg: Gospodine Grdžaliju, i vi i gospodin Čadež kažete da razgovarate o tehničkim rešenjima, da ste bili i kod premijera i kod ministra privrede, da ste dobili obećanja, a ništa se ne menja. Redovi od pet kilometara i dalje su na graničnim prelazima.

Safet Grdžaliju: Vlada Kosova je uložila dosta novca da se napravi autoput prema Albaniji, a sada se gradi i autoput prema Makedoniji, ali nijedan od ta dva autoputa neće imati pravi značaj ako se ne spoji sa niškim autoputem preko Merdara. U tom pogledu imamo konkretna obećanja od gospodina Vučića da će biti izgrađen autoput od Niša do Merdara, a i vlada Kosova je odvojila novac za svoj deo autoputa do Merdara, i ja se nadam da će biti urađen.

S druge strane, Europska banka za razvoj već je izdvojila novac za modernizaciju graničnih prelaza, što će doprineti da se smanje muke ljudi koji satima čekaju na tim prelazima. Nije to samo značajno sa humane tačke gledišta, već i sa ekonomske. Svake godine Kosovo poseti 300.000 Kosovara koji žive u zemljama Europske unije. Kad bi putevi bili dobri, svi bi oni išli preko Srbije, jer je to najkraći put. Neka svako potroši samo 10 eura i samo jednom uzme benzin na nekoj pumpi - zamislite koliki bi to bio novac. Profitiraće i Srbija i Kosovo, a ljude će biti pošteđeni malteriranja na graničnim prelazima.

Omer Karabeg: Koliko je nerešeno statusno pitanje prepreka saradnji? Uzmimo najbanalniji pimer. Ako, recimo, na kosovskom vinu piše da je proizvedeno u Republici Kosovo, onda ono ne može na tržište Srbije.

Od trenutka kada smo počeli dijalog između dve komore mi smo vrlo jasno stavili do znanja da se ne bavimo politikom, nego rešavanjem privrednih problema.

Marko Čadež: Od trenutka kada smo počeli dijalog između dve komore mi smo vrlo jasno stavili do znanja da se ne bavimo politikom, nego rešavanjem privrednih problema. Pronašli smo modele kako da privrednici sarađuju i oni vrlo dobro funkcionišu.

Omer Karabeg: Znači, može se trgovati i može se razvijati privredna saradnja, a da se na neki način zaobiđe pitanje statusa?


Marko Čadež: Ovo što mi radimo to najbolje dokazuje. Nije bilo lako pronaći modele privredne saradnje, ali mi smo našli rešenja, uzimajući u obzir sve ono oko čega se političari ne slažu. Recimo, već smo uskladili 52 veterinarska sertifikata, a uskoro će biti usaglašeni sertifikati i kad su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, kao i meso i mesni proizvodi.

Pričali političari ili ne - trgovci rade svoj posao.

Safet Grdžaliju: Trgovina je kao voda. Sama pronalazi svoje puteve. Pričali političari ili ne - trgovci rade svoj posao. Na kraju krajeva, dosta je bilo trgovanja i biznisa po hodnicima, tunelima i skrivenim mestima. Meni je drago da su ljudi shvatili da trgovati, sarađivati i graditi partnerstvo između Albanaca i Srba više nije sramota, već da na to treba da budemo ponosni. Ovo što mi radimo je eliminisanje prepreka. Da smo gospodin Čadež i ja počeli da razgovaramo o nerešenom statusnom pitanju - gde bismo završili. Ne, mi se time ne bavimo, nego tražimo rešenja. Ako nešto ne možemo rešiti, onda neka to reše političari u Briselu, gde se vode pregovori. Ali verujem da ćemo i mi pronalaženjem modela za privredenu saradnju olakšati briselski dijalog.

Na kraju krajeva, niko nas ne tera da se volimo. Voleli se ili ne - ništa nam ne brani da budemo poslovni partneri. I još nešto. Ja mislim da je vreme da naučimo šta znači reč kompromis. Da bismo se ekonomski razvijali, da bismo imali perspektivu - moramo biti spremni na kompromis. Dok sam bio jedno vreme u Americi naučio sam jednu stvar. Nikada nemoj tražiti od partnera ono što ne može da ti da. Ja to nisam tražio od gospodina Čadeža, niti je on tražio od mene. Mi smo uvek tražili zajednički interes, verujući da je ekonomska saradnja lokomotiva razvoja, ne samo Srbije i Kosova, nego i cele regije. Šta god ljudi pričali - Srbija je strateški partner Kosova i naša zajednička saradnja je garancija naše budućnosti.

Omer Karabeg: Koliko incidenti, nakon kojih u medijima obično počne širenje mržnje, utiču na privrednu saradnju?

Mi pokazujemo kako Srbi i Albanci mogu uspešno sarađivati i samim tim utičemo na smanivanje tenzija.

Marko Čadež: Naravno da svaki incident utiče na poslovnu saradnju, ali mi pokazujemo kako Srbi i Albanci mogu uspešno sarađivati i samim tim utičemo na smanivanje tenzija, pa i na to da incidenata bude manje. Kada na poslovni forum u Prištini dođe 200 srpskih i kosovskih privrednika i isto toliko na poslovni forum u Beogradu i kada se ti ljudi dogovaraju o zajedničkim poslovima, onda to sigurno utiče i na opštu atmosferu u srpsko-albanskim odnosima.

Safet Grdžaliju: Na žalost, uspeh u ekonomskoj saradnji kod nas nije vest. Veoma se malo piše o ekonomskoj saradnji Srbije i Kosova. U razvijenim državama postoji pravilo - uradi nešto dobro, pa pričaj o tome, a na Balkanu, izgleda, još uvek važi ono staro pravilo - uradi nešto dobro, pa to pusti niz vodu. Mislim da to moramo promeniti, moramo više pričati o pozitivnim stvarima. Na nedavnom poslovnom forumu u Beogradu mi smo okrenuli novi list u privrednoj saradnji Kosova i Srbije. Mnogo je tu ugovora sklopljeno, mnogo poslova napravljeno. A mediji, umesto da o tome pišu, pišu da sam se ja, koji inače ne nosim odelo i kravatu, na sastanku u Beogradu pojavio u odelu sa kravatom. Kakve to veze ima sa našom saradnjom?

Omer Karabeg: Koliko su privrednici Srbije i Kosova zadovoljni slobodnom kretanja? Da li je bilo nekih pritužbi da su bili ometani ili napadani? Mogu li slobodno da putuju i ugovaraju poslove?


Marko Čadež: Ja sam u junu vodio u Prištinu delegaciju u kojoj su bili predstavnici 22 srpska preduzeća i tamo sam zajedno sa ministrom poljoprivrede Kosova otvorio Sajam poljoprivrede. Privrednici iz 22 kompanije imali su više od 100 kontakata sa kosovskim firmama i nijedna kompanija se nije vratila bez nekog poslovnog ugovora. Svi su bili jako zadovoljni. Nijedan jedini problem nismo doživeli. Isto tako je bilo i ovde u Beogradu.

Safet Grdžaliju: Ako Srbija na Kosovu godišnje proda robe u vrednosti od 500 miliona eura - ta roba ne dolazi sama. O tome se vode pregovori ne samo ovde u Prištini, nego i u Beogradu. Pa, zar to nije jasan dokaz da ne postoje nikakve prepreke, kad je u pitanju sloboda kretanja. Ako kažem da nema nikakvih problema da se Albanac sa Kosova slobodno kreće po Srbiji ili da se Srbin iz Srbije slobodno kreće po Kosovu - to nekako zvuči neuverljivo, ali to je realnost.

Mi želimo da se stvore uslovi da se iz Niša u Prištinu stiže autoputem i da roba iz Niša preko Prištine ide za Tiranu i za luku Drač.

Marko Čadež: Mi zaista više ne govorimo o tome da li privrednici mogu bezbedno da se kreću po Srbiji i Kosovu, mi želimo da se stvore uslovi da se iz Niša u Prištinu stiže autoputem i da roba iz Niša preko Prištine ide za Tiranu i za luku Drač. Mi želimo da ljudi mogu za 30 minuta avionom da stignu u Prištinu da bi tamo razgovarali o poslovima. To su stvari o kojima mi sada razgovaramo.

Omer Karabeg: Koliko privredna saradnja doprinosi normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova?


Marko Čadež: U odgovoru na vaše pitanje citirao bih šta su na našem forumu u Beogradu rekla dva ministra privrede - jedan iz Srbije, drugi sa Kosova. Oni su rekli da Beograd i Priština danas imaju zajedničkog neprijatelja, a to je nezaposlenost i relativno loša ekonomska situacija i da je to nešto protiv čega treba zajedno da se borimo. Kada tako govore ministri, onda znate da oni razumeju ono što mi radimo i da nam daju podršku.

Hoćemo da pokažemo da nas spaja ekonomski interes, a razdvaja pseudopatriotizam iz prošlosti.

Safet Grdžaliju: Mi ne radimo ništa drugo nego ono što su uradili Evropljani Rimskim ugovorom iz 1958. godine. Pokušavamo da kroz dijalog i ekonomsku saradnju otklanjamo barijere i gradimo mostove među ljudima i narodima. Hoćemo da pokažemo da nas spaja ekonomski interes, a razdvaja pseudopatriotizam iz prošlosti. U ovom našem dijalogu svi profitiraju, a niko ništa ne gubi. Na kraju krajeva, ako nas ne spajaju prijateljstvo i ljubav, spaja nas zajednički neprijatelj, a to je loša ekonomska situacija, siromaštvo, nezaposlenost i loš imidž.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG