Povezivanje pune primene Zakona o strancima sa pitanjem statusa obrazovnih i zdravstvenih institucija – koje u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije – posebno je problematično jer potvrđuje da Samoopredeljenje ne odustaje od politike "prisilne integracije" srpske zajednice na Kosovu
To ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Miodrag Marinković iz nevladinog Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
Ukazuje da se Zakon o strancima u javnosti doživljava kao "potencijalni zaobilazni mehanizam" kojim bi Vlada Kosova mogla da započne ukidanje tercijarnih obrazovnih i zdravstvenih institucija, te da ovakav pristup kosovskih vlasti ne doprinosi stabilnosti, već "produbljuje nepoverenje i osećaj pravne nesigurnosti među pripadnicima srpske zajednice".
S druge strane, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da je početak integracije obrazovanja i zdravstva zajedno sa sprovođenjem Zakona o strancima politička odluka, na koju, kako kaže, vlasti imaju pravo.
Njega ipak zabrinjava odsustvo transparentnosti, te napominje da bezbednosni rizik na Kosovu još uvek nije prošao.
Ocenjuje i da Evropska unija zanemaruje "novu realnost" koja je stvorena ukidanjem institucija Srbije, iako Kosovo, prema njegovim rečima, nikada nije iznelo konkretnu strategiju za integraciju srpske zajednice.
"Tu su garancije iz Ahtisarijevog plana koje su prenete na Ustav, ali to nema veze sa Vladom Kosova. Vlada Kosova nije nijednom rizikovala da ponudi ono što je (Aljbin) Kurti najavljivao, hrvatski model zaštite manjinskih prava", navodi.
Premijer Kosova na dužnosti, Aljbin (Albin) Kurti je 16. januara saopštio da će se proces integracije srpskog zdravstva i obrazovanja sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica.
Ipak, nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samomenadžiranja.
Čitajte: Neizvestan put integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na KosovuZajednica bi, prema statutu koji je izradila EU, trebalo da reguliše i primanja ili finansiranja iz budžeta Srbije.
Septembra 2024. ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), je nagovestio da će institucije zdravstva i obrazovanja u srpskim sredinama biti tretirane na specifičan način, odvojeno od zatvaranja drugih institucija Srbije, te podsetio da ove dve oblasti prema Ahtisarijevom planu imaju širu autonomiju.
Srpska lista i zvanični Beograd nisu komentarisali zahtev kosovskih vlasti da se u naredna dva meseca radi na integraciji zdravstva i obrazovanja, niti su odgovorili na upit RSE oko ovog pitanja.
Ranije je predsednik Srpske liste Zlatan Elek, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, podvukao da neće biti nikakve integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema Srbije u kosovski sistem, te da su te dve oblasti "crvene linije" koje se ne prelaze.
Kako je povezan Zakon o strancima sa obrazovanjem i zdravstvom?
Na Kosovu je 16. januara počela primena prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja, te organizovanje informativnih sesija sa građanima.
Prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje.
Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, te bi se zaposleni u njima, posebno profesori na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli se suočiti sa problemima nakon 15. marta, kada se i počne sa punom primenom Zakona o strancima.
Takođe, studenti ovog univerziteta koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka.
U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.
Reakcija dela univerzitetskih radnika
Neformalno udruženje "Proaktiv", koje okuplja profesore i saradnike Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji radi po sistemu Srbije, 19. januara je izrazila zabrinutost zbog izjava kosovskih zvaničnika o integraciji zdravstva i obrazovanja, te izrazila sumnju da su sada glasine o preseljenju ovog univerziteta u Novi Pazar (pogranični grad u Srbiji) utemeljene.
Naime, ove nezvanične informacije o premeštanju Univerziteta iz Severne Mitrovice u Novi Pazar, već neko vreme kruže u javnom prostoru, ali ih je profesorka Slobodanka Perić, dekanica Pravnog fakulteta, demantovala.
Ona je u javnoj reakciji podvukla da Univerzitet ostaje u Severnoj Mitrovici, uz napomenu da odluka o njegovom eventualnom premeštanju nikada nije doneta, niti se o tome razgovaralo u formalnom ili neformalnom kontekstu.
S druge strane, "Proaktiv" ukazuje da će primenom Zakona o strancima 15. marta, Univerzitet u Severnoj Mitrovici biti ugrožen, te su od nadležnih zatražili da objasne njegovo funkcionisanje nakon ovog datuma.
Gde i kako funkcionišu zdravstvene i obrazovne institucije?
Nakon sukoba na Kosovu 1999. godine, Srbija je izmestila svoje zdravstvene i obrazovne institucije u sredine sa većinskim srpskim stanovništvom.
I danas tako funkcionišu lokalne ambulante, domovi zdravlja, Kliničko-bolnički centri u Gračanici kod Prištine i Severnoj Mitrovici na severu Kosova, te Zdravstveni centar u Pasjanu kod Gnjilana.
Takođe, u sistemu Srbije funkcionišu predškolske ustanove u srpskim sredinama, osnovne i srednje škole, te Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici – gde se nastava odvija po planu i programu Srbije.
Docentkinja na Filozofskom fakultetu Senka Kostić, koja je i deo neformalnog udruženja "Proaktiv", u izjavi za RSE navodi da zaposleni i studenti i dalje nemaju jasne odgovore na pitanje kakav će efekat imati primena Zakona o strancima, te da je odgovornost institucija da ubuduće reaguju na vreme i javnost blagovremeno, jasno i transparentno informišu o pitanjima od ovakvog značaja.
Kostić je ocenila i da je za nju neprihvatljiva bilo kakva ideja o premeštanju Univerziteta, jer bi tako nešto "imalo ozbiljne i dugoročne posledice po studente i zaposlene".
"Pre svega, nije jasno kako bi u praksi funkcionisala dva univerziteta u istom gradu, sa sličnim studijskim programima i ograničenim kapacitetima. Osim ako ovaj potez zapravo nije usmeren protiv Univerziteta u Novom Pazaru i ako ne postoji namera da se on postepeno oslabi ili ugasi", navela je.
Podvukla je da bi premeštanje Univerziteta iz Severne Mitrovice imalo negativan uticaj i na samo srpsko stanovništvo na Kosovu, jer bi se "ugasila perspektiva za mlade ljude da ostanu, obrazuju se i grade budućnost".
Zvanični Beograd je inače većinu svojih institucija, koje su kosovske vlasti zatvorile u prethodne dve godine, premestio na teritoriju Srbije. Tako u pograničnim gradovima funkcionišu Pošta Srbije za Kosovo, privremeni opštinski organi i Banka Poštanska štedionica.
Koji model integracije bi bio prihvatljiv?
Za Dušana Janjića iz Fonda za etničke odnose, najbolji model pune integracije Srba i institucija Srbije na Kosovu, bio bi hrvatski model.
Vlada Kosova je inače maja 2023. saopštila da će unaprediti hrvatski model za nacionalne manjine, kako bi se stvorio određeni nivo samomenadžiranja za srpsku zajednicu na Kosovu.
Čitajte: Vlada Kosova insistira na hrvatskom modelu po pitanju Zajednice opština"Zajednica srpskih opština je petljanje decentralizacije i demokratizacije, u to je ušla Evropska unija. Nadležnosti Zajednice u 90 odsto treba da budu nadležnosti manjinske samouprave a to se zove Srpsko narodno veće (u Hrvatskoj), Albanski nacionalni savet ovde (u Srbiji), to je model", poručuje Janjić.
On ukazuje i da "dualni sistem" obrazovanja i zdravstva nije održiv ali da je za pronalaženje rešenja neophodno nastaviti dijalog, koji je u blokadi od 2023. godine, kada je grupa Srba na čelu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste, Milanom Radoičićem, izvršila oružani napad u Banjskoj na severu Kosova.
"Bez ozbiljnog učešća srpske zajednice, nastavnika, profesora, bez ikakvog ucenjivanja sa ovim Zakonom o strancima, nema rešenja", smatra on.
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije CASA ocenjuje da najpovoljniji model integracije zdravstva i obrazovanja za srpsku zajednicu već postoji, te dodaje da je on međunarodno dogovoren.
"Reč je o funkcionalnom obliku samoupravljanja, definisanom u okviru evropskog plana za normalizaciju odnosa, koji predviđa očuvanje institucionalne autonomije u oblasti obrazovanja i zdravstva, kao i mehanizme kolektivne zaštite prava srpske zajednice", kaže on za RSE.
Kosovo i Srbija su 2023. u načelu prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa koji, pored ostalog, predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da se srpskoj zajednici pruži određeni nivo samomenadžiranja.
Ipak, Marinković navodi da je ključni problem to što Vlada Kosova odbija da sprovede ovaj plan, te da su sve izraženije namere da se proces pregovora pod okriljem Evropske unije zameni "jednostranim odlukama i politikom svršenog čina".
"Takav pristup ne ostavlja prostor za istinsku integraciju, već proizvodi dodatnu nesigurnost i produbljuje nepoverenje. U tim okolnostima, sveobuhvatni dijalog sa Vladom Kosova moguć je samo uz snažan i dosledan angažman međunarodnih posrednika. Odgovornost za to prvenstveno leži na Evropskoj uniji, ali i na Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se u poslednje vreme ponovo aktivnije uključile u ovaj proces", kaže on.
Prema njegovoj oceni, bez efikasnih mehanizama pritiska, Vlada Aljbina Kurtija neće pristajati na kompromise.
Stav međunarodne zajednice
Otpravnica poslova SAD u Prištini, Anu Pratipati, je početkom septembra 2025. rekla da se sve srpske institucije moraju integrisati u kosovski sistem, uključujući zdravstvene i obrazovne, ali da se to mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom.
"Ovo ne može da bude jednostran proces. Na zajednici kosovskih Srba i Vladi Kosova je da rade zajedno, sa posebnim naglaskom na osiguravanju da će institucije održavati ili poboljšavati kvalitet i doslednost usluga", poručila je Pratipati.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije, Peter Sorensen, prošle nedelje je posetio Kosovo i tom prilikom istakao da je nastavak dijaloga na visokom političkom nivou sa Srbijom od ključnog značaja.
"Nastavljamo da radimo na pitanjima dijaloga, sa nadom da će 2026. doneti ono što 2025. nije donela", rekao je Sorensen u Prištini.
Bivši ambasador na Kosovu, Jorn Rode, je septembra prošle godine naveo da Briselski sporazum iz 2013. obuhvata šest tačaka koje se odnose na stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, te da poslednji Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma iz 2013. jasno navodi integraciju pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem Zajednice.
Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves) je u intervjuu za RSE septembra 2025. godine rekao da je integracija zdravstva i obrazovanja osetljivo pitanje, te da srpska zajednica ima brojne zabrinutosti oko tog procesa.
"Uvek smo bili dosledni da bi primarni način na koji bi trebalo da se njima upravlja i reguliše, u okviru pravnog okvira Kosova, bio kroz dogovoreni mehanizam Zajednica opština sa srpskom većinom", rekao je on i dodao da je krajnji cilj formiranje Zajednica koja bi nadgledala usluge institucija Srbije na Kosovu.