Mirovni pregovori o Ukrajini izgleda pauzirani tokom sukoba na Bliskom istoku. Šta posle?

Pokušaji da se pregovorima okonča rat Rusije protiv Ukrajine su se usporili pošto su se SAD fokusirale na sukob sa Iranom, ostavljajući Ukrajince i njihove saveznike da razmišljaju šta sledi u diplomatiji i na bojnom polju.

I Kijev i Moskva su 12. marta potvrdili da je odložena nova runda trilateralnih razgovora u kojima učestvuju Rusija, Ukrajina i SAD.

Razgovori – koji su već tri puta vođeni ove godine radi razmatranja teritorijalnih pitanja i bezbednosnih garancija posle potencijalnog prekida vatre – trebalo je, prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, da se nastave početkom marta.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ruskim medijima da je zakazivanje pregovora teško jer je nije jasno kada će američki zvaničnici moći da učestvuju.

Pažnja se okreće Bliskom istoku

Pauza je usledila dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) usmerava velike resurse ka sukobu s Iranom, uključujući preraspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane i drugih vojnih sredstava u region Zaliva.

Ta promena je izazvala zabrinutost u Vašingtonu da bi Ukrajina mogla privremeno da padne s liste strateških prioriteta. Na saslušanju senatskog Odbora za oružane snage 12. marta, senatori su postavili pitanje da li bi kriza na Bliskom istoku mogla indirektno ojačati rusku moć.

Čitajte: Iranska mornarica uglavnom uništena, prijetnja Hormuškom tjesnacu nije

"Jasan pobednik je Vladimir Putin u Rusiji", rekao je Angus King, nezavisni senator iz Mejna. Vojni zvaničnici su priznali postojanje strateškog kompromisa.

Komandant Američke evropske komande i vrhovni komandant NATO-a za Evropu Aleksus Grinkevič (Alexus G. Grynkewich) rekao je u Kongresu da su resursi – uključujući kapacitete protivvazdušne odbrane – preusmereni ka Bliskom istoku, pošto iranski dronovi i rakete prete američkim snagama i regionalnim saveznicima.

"Uvek postoje globalni kompromisi u pogledu količine bezbednosne pomoći koju možemo da pružimo", rekao je Grinkevič, navodeći da je konačna politička odluka o nivou podrške Ukrajini treba na Beloj kući i Kongresu.

Porast cene nafte povezan s krizom takođe bi mogao da koristi Moskvi, napomenuo je on, budući da se ruski ratni napori u velikoj meri finansiraju prihodima od energenata. S cenom nafte iznad 100 dolara po barelu, Trampova administracija je 12. marta ublažila sankcije Kremlju objavom 30-dnevnog izuzeća za rusku naftu na moru.

"Ova usko skrojena, kratkoročna mera primenjuje se samo na naftu koja je već u tranzitu i neće pružiti značajnu finansijsku korist ruskoj vladi, koja većinu svojih prihoda od energenata dobija od taksi procenjenih na mestu ekstrakcije", rekao je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent).

Neki analitičari, međutim, kažu da očekuju još izuzeća i izuzimanja u narednim nedeljama ako globalne cene nafte ostanu visoke.

Pauza ili kraj?

Bivše američke diplomate koje su služile u Ukrajini pod više republikanskih administracija kažu da je promena fokusa verovatno samo privremena.

Vilijam Tejlor Mlađi (William B. Taylor Jr.), koji je vodio ambasadu SAD u Kijevu i pod Džordžom Bušom (George W. Bush) i tokom Trampovog prvog mandata, rekao je za RSE da je realno očekivati da će američka administracija zasad dati prioritet sukobu s Iranom.

"Ali kada se operacija u Iranu završi, onda će biti veoma važno za njih... da ponovo pokušaju da prisile Putina da zaustavi ubijanja", rekao je Tejlor.

Čitajte: Zašto Rusija, koja želi zadržati dobre odnose s Vašingtonom, pomaže Iranu u ciljanju američkih snaga?

On je naglasio da je zasad fokus Bele kuće neizbežan. "Mislim da će administracija biti veoma jasno fokusirana na Iran u narednih nekoliko dana ili nedelje", rekao je on.

Tejlor je rekao da SAD i dalje imaju značajan uticaj na Moskvu.

On je sugerisao da bi obnovljene sankcije na izvoz energenata iz Rusije i proširena vojna podrška Ukrajini mogle da pritisnu Kremlj da obustavi borbe – čak i ako dalje bude malo verovatno da će se postići formalni mirovni sporazum.

"Putin neće potpisati prekid vatre", rekao je Tejlor. "Ali bi mogao biti primoran da zaustavi ubijanje."

Da li Rusija gubi saveznike?

Još jedan bivši ambasador kaže da bi kriza na Bliskom istoku na kraju mogla da oslabi stratešku poziciju Moskve.

Džon Herbst (John E. Herbst), koji je bio izaslanik SAD u Ukrajini tokom predsedništva Džordža Buša, rekao je za RSE da je iranski sukob trenutno dominantno bezbednosno pitanje za Vašington.

"Prilično je jednostavno. Pitanje broj jedan u ovom trenutku je rat protiv Irana", rekao je Herbst, napominjući da su američke trupe uključene i da su energetska tržišta pod pritiskom.

Herbst je, međutim, takođe ukazao na potencijalne prednosti za Ukrajinu.

Iranski dronovi – koje Rusija dugo koristi protiv ukrajinskih gradova – sada predstavljaju ozbiljne izazove za odbranu SAD i saveznika na Bliskom istoku. To je skrenulo novu pažnju na iskustvo Ukrajine u suočavanju s takvim oružjem.

"Svet sada veoma ozbiljno govori o tome koliko su dobri ukrajinski dronovi", rekao je Herbst.

Zemlje u regionu Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, sada ispituju ukrajinske tehnologije dronova i odbranu, rekao je on.

Ukrajinska prednost u dronovima

Kijev je već pokušao da istakne tu prednost.

Zelenski je nedavno rekao da je Ukrajina ranije predložila veliko partnerstvo u proizvodnji dronova i odbrani sa SAD, ali sporazum nikada nije dobio konačno odobrenje Bele kuće.

Nakon što su se iranski napadi dronovima intenzivirali na Bliskom istoku, Zelenski je obnovio ponudu – sugerišući da bi ukrajinsko iskustvo u ratovanju dronovima moglo pomoći u zaštiti američkih snaga i saveznika.

Zapadni zvaničnici sve više opisuju Ukrajinu kao globalni centar za inovacije u ratovanju dronovima, oblikovan godinama borbe protiv Rusije.

Herbst je rekao da je demonstriranje tih kapaciteta – i pomoć američkim partnerima koji se suočavaju s iranskim dronovima – najbolja strategija za Kijev dok su pregovori u zastoju.

Podrška Ukrajine bi takođe mogla imati političku težinu u Vašingtonu.

"Ukrajina zapravo pomaže Sjedinjenim Državama", rekao je Herbst. "Ukrajina pomaže našim saveznicima i partnerima na Bliskom istoku."

Kriza bi dotle mogla da dodatno da zakomplikuje odnose Rusije s Vašingtonom.

Američke i savezničke obaveštajne agencije sugerisale su da Moskva možda pruža Iranu informacije ili tehnologiju koja se koristi u napadima širom regiona, što Kremlj poriče.

Republikanski senator Mič Mekonel (Mitch McConnell) rekao je da povećanje saradnje Rusije i Irana pokazuje kako su globalni sukobi sve više međusobno povezani.

Čitajte: Žučna debata američkih zakonodavaca o uticaju rata u Iranu na Ukrajinu

On je u Senatu 12. marta rekao je da je pristup Moskve iranskim dronovima već oblikovao rat u Ukrajini i upozorio da izveštaji da Rusija možda pomaže iranskim napadima u Zalivu ističu slaganje među američkim protivnicima.

"Iranski dronovi na ukrajinskom nebu već su kristalno jasno pokazali veze između američkih protivnika", rekao je Mekonel.

Zasad, kažu analitičari, Ukrajina se suočava s periodom neizvesnosti.

Rat na bojnom polju se nastavlja, ruska ekonomija je i dalje mobilisana za dugoročni sukob, a pažnja američke diplomatije je usmerena na Iran.

Međutim, bivše diplomate kažu da pauza u pregovorima može samo odložiti sledeću fazu diplomatije.

Tejlor je rekao da će se, kada se kriza na Bliskom istoku smiri, administracija ponovo suočiti s istim strateškim izazovom: okončanjem najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata.

Bilo kroz pregovore, ekonomski pritisak ili proširenu vojnu podršku Kijevu, rekao je on, Vašington će na kraju morati da se vrati pitanju kako i kada bi rat Rusije protiv Ukrajine mogao konačno biti okončan.