Ranije ove godine istražitelji Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) tražili su potpun pristup internom sistemu za upravljanje dokumentima Višeg antikorupcijskog suda (VAKS), ključnom delu ukrajinske infrastrukture za borbu protiv korupcije koji zaokružuje lanac od istrage i krivičnog gonjenja do osuđujuće ili oslobađajuće presude.
Nekoliko organizacija civilnog društva koje nadziru transparentnost vlasti i rizike od korupcije među zvaničnicima i organima reda kasnije je za ovaj potez navelo da je deo serije napada na antikorupcijske organe u Ukrajini, u kojem, kako tvrde građani i aktivisti, visoka korupcija potkopava odbranu zemlje od ruske invazije, koja je sada u petoj godini.
Ročišta o zahtevu za pristup održana su pred Ševčenkovskim okružnim sudom u Kijevu iza zatvorenih vrata, na insistiranje jednog oficira SBU koji se pozvao na poverljivost istrage. On je takođe uložio prigovor na prisustvo građanskih aktivista, tvrdeći da bi mogli da naškode istrazi.
Sudija je odobrio predlog o zatvaranju ročišta za javnost, ali je na kraju odbio zahtev. Iako je opsežan pristup odbijen, aktivisti kažu da je pokušaj razotkrio mogući način za podrivanje nezavisnosti antikorupcijskog sistema Ukrajine – Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU), Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (SAP) i VAKS-a.
To se dogodilo godinu dana posle velikih uličnih protesta u gradovima širom zemlje, koji su naterali predsednika Volodimira Zelenskog da povuče zakon koji je potpisao dva dana ranije, a za koji su kritičari u Ukrajini i na Zapadu rekli da je NABU i SAP-u oduzeo nezavisnost i vratio unazad godine napretka u oblasti pravosuđa i vladavine prava.
Čitajte:
Novi antikorupcioni potez Zelenskog: Šta to znači za UkrajinuNovo poglavlje u sukobu između SBU i antikorupcijskih organa otvoreno je ove nedelje objavljivanjem snimaka NABU-a o sumnjivim kriminalnim aktivnostima zvaničnika SBU-a, između ostalih, u okviru istrage nazvane Operacija Kartagina. NABU je 5. novembra saopštio da je uručio obaveštenja o sumnji jednom visokom zvaničniku SBU-a i dvojici zvaničnika Nacionalne policije, među ostalim osumnjičenima.
Sheme, istraživačka jedinica Ukrajinskog servisa RSE, dobila je priliku da pregleda pun tekst poverljive presude Ševčenkovskog suda od 26. avgusta. Novinari su utvrdili kako su predstavnici SBU-a obrazložili zahtev za privremeni potpuni pristup bazi podataka VAKS-a, šta je moglo da posluži kao formalni osnov za takav korak, zašto je zahtev možda bio toliko širok i ko je u sudu zagovarao njegovo usvajanje.
Vremenski tok zahteva postavlja pitanja o motivu pokušaja da se dobije tako širok pristup sistemu za upravljanje dokumentima suda.
Pozadina zahteva je složena.
Krajem avgusta 2026. istražitelji SBU bili su u jeku istrage o mogućem mešanju zaposlenih u VAKS-u u bazu podataka antikorupcijskog suda prilikom automatske dodele predmeta sudiji.
Predmet se tiče navodne korupcionaške šeme koja uključuje prodaju oduzete imovine, poverene Agenciji za pronalaženje i upravljanje imovinom (ARMA), po cenama nižim od tržišnih. NABU i SAP, koji vode taj predmet od 2019, saopštili su da su utvrdili štetu veću od 440 miliona hrivnji (9,7 miliona dolara).
Anton Jančuk, Viktor Višnjov i Andrij Dovbenko
Među 11 optuženih su bivši šef ARMA-e Anton Jančuk i Viktor Višnjov, bivši direktor SETAM-a, državnog preduzeća koje je osnovalo Ministarstvo pravde radi organizovanja transparentnih onlajn aukcija oduzete imovine. Istražitelji tvrde da je imovina prodata "kontrolisanim kompanijama po sniženim cenama na kontrolisanoj trgovačkoj platformi" i kao navodnog organizatora identifikuju advokata Andrija Dovbenka. "Kontrolisane" u ovom slučaju znači pod kontrolom optuženih ili njihovih saradnika.
Prema snimcima citiranim na ročištima u ovom predmetu, učesnici u navodnoj šemi nazivali su imovinu o kojoj je reč "ćevapima" (u originalu "šašlik" – mleveno meso koje se peče poređeno na štapiću), a aukcije "pečenjem ćevapa".
U maju 2025. optužnica je poslata VAKS-u, čiji je automatizovani sistem za upravljanje dokumentima izabrao predsedavajućeg sudiju iz drugog pokušaja. To je pokrenulo: novu istragu, veštačenja, sudska ročišta i ono što će aktivisti kasnije nazvati napadom SBU-a na antikorupcijski sistem.
Skoro godinu dana kasnije, u aprilu 2026, istražitelji SBU-a otvorili su istragu o mogućem mešanju u sistem VAKS-a. Zatražili su softver i privremeni potpuni pristup kopiji baze podataka suda.
Softver, nazvan D-3, između ostalog čuva dokumente koje antikorupcijskom sudu podnose detektivi NABU-a i tužioci SAP-a. Obuhvata materijal koji do poslednjeg mogućeg trenutka mora ostati nepoznat svima osim istražiteljima, poput zahteva za naloge za pretres i odobrenja za druge istražne mere.
Zašto je SBU iznenada pokazala interesovanje za automatsku dodelu predmeta u VAKS-u u takozvanom predmetu "Ćevap", mnogo meseci pošto se ona dogodila? To pitanje je postavio Višnjov, optuženi i bivši direktor SETAM-a.
Krajem februara ove godine Višnjovljev advokat požalio se SBU-u na navodno moguće mešanje administrativnog osoblja VAKS-a, uključujući šefa, u sistem automatske dodele predmeta.
Sheme su pregledale zapise u javnom registru sudskih odluka kako bi utvrdile da li je osoblje VAKS-a zaista manipulisalo sistemom i da li je SBU imala pravo da istražuje taj predmet.
'Nedovoljne osnove'
Presuda Ševčenkovskog suda 1. aprila pokazuje da je SBU, nakon što se Višnjov požalio, brzo odlučila da je stvar van njene istražne nadležnosti i prosledila je Državnom istražnom birou (DIB). DIB je takođe odbio da registruje predmet na osnovu Višnjovljeve žalbe, navodeći u obrazloženju "nedovoljne osnove" za predistražni postupak.
Skoro 10 meseci posle dodele predmeta u maju 2025, Višnjov je stvar izneo pred sud, gde je istražni sudija Vadim Kovtunjenko odlučio o sudbini moguće istrage.
Prema registru, Kovtunjenko je svojom odlukom u suštini primorao SBU da otvori predmet. Sudija nije ispitivao koja agencija ima nadležnost nad navodnim prekršajem zaposlenih u VAKS-u. Zaključio je da je, pošto je žalba prvobitno podneta SBU-u, upravo SBU morala da donese procesnu odluku – u roku od 24 sata od prijema odluke.
Da li je u postupcima zaposlenih antikorupcijskog suda postojalo išta što bi istražitelji SBU mogli da istražuju? Odluka samog VAKS-a od 14. maja o izuzeću sudije koji je prvobitno bio dodeljen predmetu ARMA/SETAM bacila je izvesno svetlo na to pitanje, ukazujući na navodne probleme s automatizovanim sistemom dodele predmeta.
Sudija se izuzeo zbog ranijeg učešća u povezanom predmetu.
"Zapravo, tokom jednog dana, 1. maja 2025, dogodilo se nekoliko uzastopnih pokušaja automatske dodele ove optužnice, od kojih su neki bili pogrešni", stoji u 11 stranica dugoj odluci o izuzeću, koja detaljno navodi sve pokušaje dodele i pokazuje da je predmet zaista nekoliko puta registrovan u sistemu.
Sud je to opisao kao "tehničke greške ispravljene u skladu s procedurom" – objašnjenje koje je dalo osoblje suda, a koje je sudija smatrao "potpuno logičnim".
Odgovarajući na zahtev Shema za dodatne informacije, VAKS je naveo da je pregledao radnje dodele predmeta tog dana i utvrdio da su greške 2posledica ljudske greške i ne ukazuju na mešanje u sistem".
Istovremeno, VAKS je naveo da su ti događaji doveli do disciplinskog postupka protiv više specijalistkinje koja je registrovala i dodelila predmet. Disciplinska komisija suda utvrdila je 30. maja 2025. da je počinila disciplinski prekršaj – "nepravilno obavljanje službenih dužnosti" – a ona je ukorena 9. juna.
Dakle, Višnjov se žalio na događaje stare 10 meseci, iako sudija s potencijalnim sukobom interesa – koji se izuzeo zbog ranijeg učešća u povezanom predmetu – na kraju nije vodio njegov predmet. Ipak, SBU je počela istragu, očigledno iz nužde posle odluke sudije Kovtunjenka.
Poverljiva presuda iz avgusta 2026, koju su pregledale Sheme, pokazuje da su istražitelji SBU, samo nešto više od dve nedelje posle registracije postupka u aprilu, dobili pristup podacima iz D-3 – ali samo podacima o dodeli predmeta na koji se Višnjov žalio.
Ševčenkovski sud je odobrio taj pristup i VAKS je postupio u skladu s tim. Izvori iz organa reda rekli su za Sheme da je nalog o ograničenom pristupu – koji je obuhvatao samo dan pokušaja dodele, 1. maj 2025 – izdala sudija Ina Romanišena, bez pozivanja stranaka.
Stvar je mogla da se završi tu. Nije, jer je SBU tražila širi pristup.
Kako bi utvrdili da li je predmet pravilno dodeljen, predstavnici agencije su pred sudom rekli da im je sada potrebno da izvade kopije svih zapisa iz baze D-3 od 1. maja 2025. do dana ročišta, 26. avgusta 2026.
Predstavnici VAKS-a usprotivili su se, navodeći da bi izdvajanje kopije cele baze podataka bilo "preterano" i da bi dovelo "do otkrivanja podataka o drugim sudskim predmetima koji nisu predmet predistražnog postupka".
Istražna sutkinja koja je saslušala argumente Julija Matvejeva odbila je zahtev SBU za pristup mnogo većem obimu podataka VAKS-a. Napomenula je da su istražitelji već u aprilu dobili ograničen pristup u vezi s konkretnim predmetom i da zahtev za kopiju cele baze nije obrazložio zašto je ona neophodna.
"Istražna sutkinja smatra da ove okolnosti prevazilaze okvire predmeta krivične istrage i stoga odbija zahtev", stoji u presudi Matvejeve.
Kao rezultat toga, SBU nije dobila pristup celokupnoj bazi VAKS-a niti, posledično, informacijama o drugim istragama NABU-a i SAP-a.
Čitajte:
Zelenski suočen s rizicima dok se istraga o korupciji sužava oko njegovog bivšeg šefa kabinetaTo otvara bitno pitanje, s obzirom na široke društvene tenzije oko korupcije u doba rata u Ukrajini i seriju istaknutih antikorupcijskih predmeta koji su se odvijali u poslednjih otprilike 16 meseci: šta je SBU želela da traži u bazi i šta je mogla da vidi?
Slučajnost?
Aktivna faza istrage SBU o automatskoj dodeli u jednom konkretnom predmetu, a potom i njen zahtev za pristup skoro godinu i po dana zapisa iz baze VAKS-a, poklopila se s drugim istragama NABU-a i SAP-a, uključujući istaknute istrage koje su agencije nazvale Midas, Forrest Gump, Temida i Kartagina.
U Operaciji Kartagina, NABU i SAP su, između ostalog, istraživali da li su policajci Nacionalne policije i visoki zvaničnici SBU možda pružali zaštitu pozivnim centrima i trgovini drogom i pomagali u praćenju ljudi koji su kasnije navodno mučeni.
NABU je 5. novembra saopštio da je uručio formalno obaveštenje o sumnji jednom visokom oficiru SBU i još četvorici ljudi koje optužuje za učešće u kriminalnoj grupi koja je, kako navodi, vodila lažne pozivne centre, prodavala drogu i proizvodila falsifikovanu stranu valutu.
Čitajte:
Politička previranja u Ukrajini nakon antikorupcijskih istraga i izazova FedorovaDan ranije, kada su antikorupcijske agencije objavile snimljene razgovore osumnjičenih članova grupe, SBU je saopštila da je njen šef Oleksandr Poklad smenio dvojicu visokih zvaničnika SBU umešanih u istragu.
Sheme su pitale SBU da li je znala za moguće nezakonite aktivnosti svog osoblja pre objavljivanja snimaka, ali nisu dobile odgovor.
Da li su to bili samo paralelni procesi koji su se slučajno poklopili? Vremenski tok zahteva SBU i antikorupcijskih predmeta izgleda ovako:
- 1. maj 2025: U svom zahtevu iz avgusta 2026. SBU je tražila potpun pristup, uključujući pravo kopiranja, internoj bazi dokumenata VAKS-a od 1. maja 2025. do kraja avgusta 2026. Početni datum je bio dan neuspelih automatskih dodela u predmetu ARMA/SETAM, ali nije jasno zašto je SBU krajnji datum postavila mnogo kasnije.
- Maj 2025. do leto 2026: Prikrivene faze više istraga NABU-a/SAP-a. Dok su detektivi i tužioci mesecima kriomice presretali razgovore osumnjičenih, vršili nadzor i dokumentovali radnje osoba umešanih u operacije uključujući Midas, Forrest Gump i Temidu, informacije o pretresima i drugim merama koje je odobrio VAKS gomilale su se u bazi suda.
- Sredina 2025: Prema NABU-u i SAP-u, zvaničnik Kancelarije generalnog tužioca Serhij Kropiva – kodnog imena "Kancelar" u snimcima NABU-a – osnovao je i predvodio kriminalnu organizaciju čiji su članovi navodno uspostavili sistem redovnog primanja mita u zamenu da ne ometaju nezakonite aktivnosti navodno lažnih pozivnih centara.
- Jul 2026: Prema izveštajima medija, NABU je sproveo seriju pretresa u istrazi o kupovini stanova od strane tužilaca u Bukovelu, skijaškom mestu u Karpatima. Snimci koje je objavio biro ukazuju da su Kropiva i njegovi saradnici, nakon tih julskih istražnih radnji, počeli aktivno da razgovaraju o tome kako da prebace luksuzne stanove i drugu imovinu na fiktivna lica. Kropiva je rekao sudu da izrečene fraze "ne pripadaju" njemu, da pomenuta imovina nije njegova i da se "celog života borio protiv zla".
- Avgust 2026: Kulminacija predmeta Temida i Forrest Gump. NABU i SAP objavili su rezultate svojih operacija, izvršili pretres u kancelariji predsednika – sedištu administracije Volodimira Zelenskog – u ulici Bankova u Kijevu, i uručili obaveštenja o sumnji visokim zvaničnicima. Među imenovanima su bivša zamenica šefa kancelarije predsednika Irina Mudra koja poriče nepravilnosti i kaže da je pod pritiskom "presude u javnom prostoru"; bivši poslanik Maksim Mikitas, koji za predmet protiv njega kaže da je "politička manipulacija"; i aktuelni poslanik Vadim Stolar koji poriče optužbe.
Serhij Kropova na sudskom ročištu 15. septembra
Istražitelji su 19. avgusta objavili detalje istrage Forrest Gump, opisujući navodnu "kriminalnu grupu" koja je organizovala pranje novca radi plaćanja jemstva za bivšeg ministra energetike i pravde Hermana Haluščenka.
Prema istražiteljima, grupa je u tu svrhu koristila državnu Sense banku. Detalji predmeta Temida pojavili su se 20. avgusta, opisujući kako je ista "kriminalna grupa" navodno organizovala upade u kompanije radi preuzimanja imovine i preduzeća u Kijevu.
Ševčenkovski sud je 26. avgusta saslušao zahtev SBU da preuzme kopiju sistema VAKS-a za period počev od 1. maja 2025.
Šta kažu vlasti?
Zvanično obrazloženje SBU bila je žalba na nepravilnu dodelu sudija u drugom predmetu, koji nema veze s ovim istaknutim operacijama. Međutim, građanski aktivisti skrenuli su pažnju na neuobičajen obim zahteva: bezbednosna služba tražila je kopiju sistema koji sadrži sve presude, zahteve detektiva i odobrenja za tajne pretrese, za rad VAKS-a tokom 16 meseci – upravo u periodu kada su, između ostalog, istraživani predmeti Forrest Gump i Temida.
Aktivisti su izrazili sumnju da vremenski raspored možda nije slučajnost – i da je zahtev SBU-a mogao biti pokušaj da se naknadno dođe do poverljivih materijala NABU-a i da se saznaju podaci o drugim nejavnim istragama usmerenim na visoke zvaničnike.
U potrazi za odgovorima, Sheme su tražile komentare od svih uključenih strana: SBU-a, VAKS-a, DIB-a i Kancelarije generalnog tužioca.
SBU je potvrdila da je u februaru 2026. primila žalbu na moguće povrede u VAKS-u, ali je navela da je stvar "van istražne nadležnosti istražitelja SBU-a", pa ju je u početku prosledila DIB-u. Potom je registrovala predmet u skladu sa žalbom i presudom Ševčenkovskog suda. SBU je navela da njeni istražitelji "vode istragu dok tužilac ne dodeli nadležnost drugom organu".
Na pitanje Shema o mogućoj promeni istražne nadležnosti, Kancelarija generalnog tužioca odgovorila je da nadzire postupak i da "istražna nadležnost nije promenjena". Potvrdila je da je tužilac odobrio zahtev sudu za privremeni pristup bazi D-3 radi veštačenja, ali da ga je sud odbio. Pozivajući se na zakon, kancelarija je odbila da otkrije dalje detalje predistražnog postupka.
Novinari su odvojeno pitali podnosioca žalbe Višnjova, zašto se obratio SBU-u zbog navodnog mešanja u sistem automatske dodele skoro 10 meseci posle same dodele i posle objašnjenja osoblja VAKS-a o onome što je opisano kao tehničke greške. U telefonskom razgovoru sa Shemama rekao je da se njegov tim odbrane "neko vreme" obraćao VAKS-u. Pošto "unutrašnje istrage suda nisu dale rezultat", rekao je, na kraju su se "obratili drugim institucijama".
Na preostala pitanja Višnjov je odgovorio pisanim putem. On i njegov tim odbrane tvrde da je reč o mešanju, a ne o greškama: predmet je dodeljivan tri puta, svaki put pod drugim brojem, a greške su ispravljane korektorom, što bi moglo ukazivati na "pokušaj da se predmet pošalje sudiji izabranom unapred".
Rekao je i da je njegov tim pitanje dodele pokrenuo u proleće 2025, slao zahteve VAKS-u i državnom preduzeću Informaciono-sudski sistemi i tražio izuzeće sudije. Organima reda obratili su se tek kada su prikupili svu dokumentaciju.
Na pitanje zašto su se obratili baš SBU-u, Višnjov je rekao da ta agencija "igra izuzetno važnu ulogu u obezbeđivanju državne bezbednosti u uslovima ratnog stanja" i da njeni istražitelji "imaju pozitivno iskustvo" u rešavanju takvih predmeta. Naglasio je da je svaka agencija dužna da registruje žalbu i da tužilac naknadno može dodeliti drugu istražnu nadležnost. Višnjov i njegovi advokati kažu da o statusu predmeta ne znaju ništa osim da je u toku.
VAKS je odbio da komentariše status krivičnog postupka.
Ko pita?
Tražeći tragove o mogućim motivima SBU za tako širok zahtev za pristup VAKS-u, Sheme su ispitale biografije, veze i imovinu dvojice oficira koji su se pojavili na sudu.
Avgustovski zahtev Ševčenkovskom sudu pripremio je Vladislav Burikin (32), viši istražitelj za naročito važne predmete u Odseku 3 odeljenja za predistražne postupke Glavne istražne uprave SBU, pokazuje presuda koju je videla redakcija Shema. Drugi oficir koji se pojavio na sudu bio je njegov pretpostavljeni Oleksandr Vovnjuk (37), zamenik načelnika odseka.
Pošto su obojica uključena u druge javne postupke, a njihova prezimena se pojavljuju u javnom registru sudova i obaveštenjima o sumnji, Sheme ih navode imenom.
Vladislav Burikin
Burikin je rođen u Snižnom, gradu u Donjeckoj oblasti koji je Rusija okupirala 2014. Prema javnim izvorima, ranije je radio u Glavnoj upravi SBU za Donjecku i Lugansku oblast, sa sedištem u Mariupolju. On je 2024. imao čin majora pravde.
Njegova imovinska deklaracija, kao i deklaracije drugih oficira SBU, nije javno dostupna. Novinari su utvrdili da je Burikin 2025. kupio Audi Q5 iz 2017. godine. Još ga je vozio ove godine i dobijao je kazne za prekoračenje brzine u Kijevu.
Novinari su ispitali i druge predmete koje je Burikin istraživao u SBU.
Sudu je 2021. poslata optužnica protiv čoveka koji je od maja 2015. do aprila 2019. živeo u Debaljcevu, pod ruskom okupacijom u Donjeckoj oblasti, i koji je, prema istražiteljima, podržavao okupacione vlasti u regionu iz "ideoloških razloga".
Novinari su u sudskom registru pronašli još jedan predmet u kojem je Burikin bio istražitelj. Odnosio se na stanovnika Horlivke pod ruskom kontrolom, koji je, prema istrazi SBU-a, podržavao rusku okupaciju Donjecke oblasti, pribavio ruska dokumenta, podržavao rusku vojnu agresiju i kandidovao se za lokalnu funkciju. Burikin je 2024. tom stanovniku Horlivke uručio obaveštenje o sumnji za "kolaboracionističku delatnost".
Burikinovi rođaci su, čini se, ostali na teritoriji pod ruskom okupacijom, a njihovi stavovi mogu se pratiti kroz aktivnost na društvenim mrežama. Na VKontakte, ruskoj društvenoj mreži zabranjenoj u Ukrajini, novinari su pronašli snimak iz maja 2023. na kojem sestra istražitelja SBU-a nastupa u sovjetskoj vojnoj uniformi i peva pesmu o vojnim pilotima, na pozadini simbola koji se često koriste u ruskim obeležavanjima pobede u Drugom svetskom ratu.
Na drugom snimku, postavljenom u martu 2024, ona peva "Imamo jednu domovinu" – odjek netačne tvrdnje ruskog predsednika Vladimira Putina da su Rusi i Ukrajinci "jedan narod". Na snimku iz 2020. pozira s ruskim rečnikom i slavi "moćnu Rusiju".
Na VKontakte je Burikinov otac izražavao nostalgiju za sovjetskim diktatorom Josifom Staljinom i objavljivao slike koje evociraju krajnje desni ruski šovinizam, kao i video o razlici između "ruskog uskršnjeg kolača i fašističkog uskrsa Prvog rajha".
Pomoću procurilih baza podataka, Sheme su utvrdile da su, posle početka rata u punom obimu u februaru 2022, Burikinovi rođaci zamenili svoja takozvana dokumenta "Donjecke Narodne Republike" ruskim, kao što su učinili mnogi u okupiranim oblastima. Njegova sestra i roditelji su 2023. dobili nove ruske pasoše, koji i dalje važe.
Snižne, grad u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti
Drugi dokazi ukazuju na to da su ostali u Snižnom, gde Burikinov otac ima malu trgovinu koja je od aprila do avgusta ostvarivala promet od 50.000 do 150.000 rubalja (610 do 1.830 dolara) mesečno.
Bivši oficir SBU Ivan Stupak, stručnjak Ukrajinskog instituta budućnosti, kijevskog tink-tenka, rekao je da "mnogi ljudi imaju rođake na okupiranoj teritoriji" i sugerisao da to što imaju rođake koji su proruski nastrojeni ne predstavlja nužno sukob interesa.
"Ali takve okolnosti svakako treba proveriti i oficir je morao da ih prijavi u internom izveštaju Upravi unutrašnje bezbednosti – sto posto", rekao je za Sheme.
SBU je potvrdila za Sheme da Burikinova porodica živi u okupiranom delu Donjecke oblasti i navela da je on o tome obavestio pretpostavljene kako se zahteva, ali da "nije u kontaktu s njima".
Prema Stupaku, po unutrašnjim procedurama provere u SBU, nadležno odeljenje mora proceniti rizike povezane s takvim informacijama, bilo da ih je prijavio oficir ili su dobijene drugim putem, uključujući mogućnost vrbovanja.
"Rusi vrlo često koriste takav pristup: počinju da pronalaze ljude na našoj teritoriji preko njihovih rođaka. Kažu im: 'Krv nije voda' i 'Domovinu ne biraš', i pokušavaju da ih privuku na svoju stranu", rekao je on. "Zato, naravno, postoji ranjivost na vrbovanje, i sami oficiri i njihovi pretpostavljeni moraju to stalno imati na umu u takvim okolnostima".
Burikin, kojeg su Sheme kontaktirale telefonom, odbio je da komentariše svoju porodicu. Takođe je odbio da objasni zašto je tražio pristup kopiji baze D-3 ili da li vidi rizike po antikorupcijsku infrastrukturu. Pozvao se na "poverljivost predistražnog postupka" i "nedostatak odgovarajućeg ovlašćenja" da komentariše.
Automobili i kuće
Na zatvorenom ročištu pred Ševčenkovskim sudom Vovnjuk je podržao zahtev koji je podneo Burikin. Nijedan od njih nije dao značajnu izjavu o svom učešću na ročištu.
Vovnjukove imovinske deklaracije takođe nisu dostupne javnosti, a on nema javne naloge na društvenim mrežama. Novinari su pokušali da istraže njegovu biografiju i imovinu njegove porodice putem javnih izvora i registara, koji pokazuju da je poreklom iz zapadne Rivnenske oblasti i da je ranije radio u Kirovogradskoj oblasti u centralnoj Ukrajini.
Oleksandr Vovnjuk
Vovnjuk poseduje Teslu kupljenu 2025. i ovog leta je s njom učestvovao u saobraćajnoj nezgodi. Njegova supruga, bivša advokatica, postala je vlasnica Audija Q3 iz 2022. u oktobru 2025.
Novinari nisu pronašli stambenu nekretninu u vlasništvu para. Zvanično, Vovnjuk ima samo jednu parcelu zemlje upisanu na svoje ime van Kijeva, bez objekata na njoj. Međutim, procurile ukrajinske baze podataka pokazale su da su on i njegova supruga redovno naručivali robu putem interneta 2025–26. i preuzimali je u pošti na drugoj lokaciji, u bogatom selu Kozin kraj Kijeva, što sugeriše da tamo možda žive.
Sheme su pronašle niz nekretnina u Kijevu i okolnoj oblasti upisanih na istražiteljeve roditelje. Uprkos tome, oni možda i dalje žive u Rivnenskoj oblasti, na šta ukazuju socijalna pomoć koju je njegova majka redovno primala od lokalnog saveta 2020–23. i saobraćajne kazne koje je njegov otac tamo dobijao između 2017. i 2024.
Pored nekretnina u Rivnenskoj oblasti, Vovnjukova majka od 2025. poseduje kuću i zemljište u Kijevskoj oblasti, a vodi se kao vlasnica stana u stambenom kompleksu u kijevskom naselju Kurenjivka.
Vovnjukov otac takođe poseduje imovinu u prestonici: dva nestambena prostora, čija veličina ukazuje na skladišta, i stan u stambenom kompleksu u naselju Solomjanka.
Finansijska odgovornost oficira SBU godinama je sporno pitanje jer su njihova imovina i izdaci skriveni od javnosti.
"Treba da razmotrimo čije deklaracije treba da budu nejavne i da li je njihovo čuvanje u tajnosti zaista opravdano", rekla je Katerina Riženko, zamenica izvršnog direktora za pravna pitanja u Transparency International Ukrajina.
Ona je za Sheme rekla da je provera deklaracija odgovornost Nacionalne agencije za sprečavanje korupcije (NAZK), ali da se na operativne oficire primenjuju posebni postupci izveštavanja radi očuvanja tajnosti. Iako se od provera nije u potpunosti odustalo, ratno stanje omogućava nekim zaposlenima da odlože podnošenje deklaracija, dok ih drugi podnose preko unutrašnjeg sistema SBU. To čini nadzor NAZK-a zavisnijim od informacija koje dostavlja sama bezbednosna služba.
Postavlja se pitanje i kvaliteta praćenja načina života: na primer, ispitivanje imovine bivšeg šefa Departmana za sajber-bezbednost SBU Ilje Vitjuka od strane NAZK-a, koje nije utvrdilo nikakva odstupanja, naknadno je opovrgnuto obaveštenjem o sumnji koje su izdali NABU i SAP u vezi s nezakonitim bogaćenjem i lažnim deklaracijama, rekla je ona.
Koristeći procurile ruske baze podataka, novinari su takođe utvrdili da su Vovnjukovi roditelji više puta išli na okupirani Krim i u Rusiju posle aneksije Krima i početka rata u proleće 2014.
Sheme su pitale Vovnjuka o poreklu imovine njegove porodice. On je rekao da podaci u registrima "ne odgovaraju stvarnosti", navodeći da njegovi roditelji ne žive u Kijevu i da ne poseduju nekretnine u prestonici niti u okolini. Vovnjuk nije odgovorio na dodatna pitanja o svom navodnom boravištu u Kozinu ni o kupovini Tesle.
Vovnjukovi roditelji odbili su da daju izjave novinarima. Upitana o nekretninama, njegova majka je pojasnila da je posedovala samo deo njih, ali nije iznela detalje i prekinula je razgovor. Istovremeno, prema Državnom registru prava na nepokretnu imovinu u trenutku objavljivanja, nekretnine u Kijevu i Kijevskoj oblasti upisane su na oba roditelja, a registar ne sadrži podatke o podeli imovine niti drugim teretima.
SBU je potvrdila da su Vovnjukovi roditelji putovali na Krim i u Rusiju i da je on o tome obavestio rukovodstvo u skladu s utvrđenim procedurama. Međutim, u odgovoru agencije stoji da Vovnjuk "ne živi s roditeljima niti deli domaćinstvo s njima od 2006. godine" i da stoga njihovu imovinu ne uključuje u svoju deklaraciju.
Prema izvorima Shema, dvojica oficira SBU bila su uključena i u druge radnje koje su se ticale osoblja NABU-a i SAP-a. I Vovnjuk i Burikin odbili su da odgovaraju na pitanja o zahtevu upućenom Ševčenkovskom sudu, navodeći da se "informacije o predistražnom postupku daju samo na zvanične zahteve".
Odgovarajući na upit Shema, SBU je odbila da dalje komentariše suštinu predmeta, pozivajući se na poverljivost predistražnog postupka.