Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da njegov ruski kolega Vladimir Putin nije zainteresovan za mirovne pregovore i kritikovao sporazum SAD s Moskvom o izvozu dizela, navodeći da će obezbediti dodatna sredstva Moskvi za finansiranje rata protiv Ukrajine.
Zelenski je tokom samita Evropske unije u Briselu rekao da brzina satelitskih komunikacija kompanije SpaceX – koje su ključne za odbranu Ukrajine – još nije dostigla prethodni nivo, ali da se "postepeno obnavlja" pošto je prethodnih dana došlo do njenog pada.
Lideri EU su na samitu pružili podršku Zelenskom i Ukrajini. Taj skup se održava posle novih tenzija između ukrajinskog lidera i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji pojačava pritisak na Kijev da postigne sporazum o okončanju rata, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022.
Čitajte:
Američki senatori traže istragu o poremećajima u radu sistema Starshield, dok Zelenski prisustvuje samitu EU"Putin trenutno ne želi mirovne pregovore, ni u kakvom obliku", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. "On se igra rečima... Jednostavno rečeno, to deluje kao parodija iskrene želje da se rat okonča".
Rusija je odbacila brojne pozive na potpuni prekid vatre i činilo se da ignoriše ono što je Tramp 11. oktobra nazvao "ograničenim primirjem" koje bi podrazumevalo obustavu napada na energetsku infrastrukturu, dok njene snage, uoči dolaska zime, žestoko napadaju ukrajinske gradove, elektrane i druge objekte.
Poremećaji u radu satelitskog sistema Starshield – vojne verzije servisa Starlinka kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk) – učinili su Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Sistem Starshield je pod nadzorom američke vlade i Ukrajina ga koristi za komunikaciju na bojnom polju, izvođenje udara srednjeg dometa i upravljanje dronovima presretačima.
Zelenski je naveo da su tokom nekoliko noći ograničenja brzine u sistemu "bila na snazi, zbog čega nismo mogli da oborimo dronove Šahed na mlazni pogon", opisavši tu situaciju kao "veoma bolnu i veoma neprijatnu". Usled intenziviranja napada, u Kijevu i drugim delovima zemlje bilo je brojnih žrtava.
"Da li je brzina u potpunosti vraćena na prethodni nivo? Ne. Da li se trenutno obnavlja? Da", rekao je Zelenski.
Problem sa satelitima dodatno je pojačao zabrinutost u Ukrajini nakon što je Tramp 9. oktobra objavio da su se on i Putin u telefonskom razgovoru dogovorili o aranžmanu koji bi omogućio plasman ruskog dizela na svetska tržišta, uključujući i SAD, gde visoke cene goriva dodatno otežavaju položaj Trampove Republikanske partije uoči izbora za Kongres 3. novembra.
Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da će " novac ponovo početi da pritiče u Rusiju zahvaljujući ovom dogovoru o dizelu". On je dodao da to "nikada neće biti dovoljno da se nadoknadi uticaj situacije u Ormuskom moreuzu na globalna tržišta, ali će zato direktno napuniti Putinove džepove sredstvima za finansiranje ovog rata".
Tramp je u više navrata pozivao Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, okrivljujući te napade – a ne smanjenje isporuka energenata s Bliskog istoka, izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana koji je počeo u februaru – za visoke cene dizela.
On je 10. oktobra poručio da Kijev "bolje da dođavola prestane" s napadima na ruske rafinerije, dodajući da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog predsednika" i okrivljujući Zelenskog za izostanak mirovnog sporazuma.
Tramp, koji je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio kao prioritet na početku svog aktuelnog mandata u januaru 2025, izjavio je 15. oktobra za američki medij Newsmax da je mir između Rusije i Ukrajine moguć jedino ako Zelenski napusti funkciju.
"Zelenski nije dobar tip da radimo s njim", rekao je on u intervjuu. "On ne želi dogovor. Tvrdi da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam veliki ljubitelj Zelenskog", rekao je Tramp, dodajući da, iako veruje da oba lidera žele mir, smatra da je sa Zelenskim teže pregovarati nego s Putinom.
Rusija, između ostalog, zahteva da Ukrajina preda deo istočne Donjecke oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu tokom godina izuzetno krvavih borbi. Ukrajina to odbacuje kao neprihvatljivo, uz nagoveštaj da bi mogla da pristane na prekid vatre koji bi zadržao linije fronta na trenutnim pozicijama u trenutku početka pregovora.
U intervjuu koji je 15. oktobra objavio Financial Times, Zelenski je izjavio da će Ukrajina nastaviti da napada ruske energetske objekte, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinska energetska postrojenja. "Gotovi smo s tim", rekao je on, pošto je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte.
Čitajte:
Zelenski obećava napade na rafinerije, izražava ljutnju zbog poremećaja u obaveštajnim podacima SADZelenski je takođe rekao za britanski list da je usporavanje satelitske komunikacije Kijevu predstavljeno kao tehnički problem, iako ostaje nejasno ko je odobrio ta ograničenja, da li su se ona odnosila na komercijalni Starlink ili na sistem Starshield, kao i da li je Vašington takođe smanjio obaveštajnu podršku Kijevu.
Američki portal Axios, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo je da je Bela kuća poručila Ukrajini kako nema kontrolu nad kompanijom SpaceX koja je vlasnik Starlinka.
Mask je na društvenoj mreži X, čiji je vlasnik, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD", dodajući da bilo kakvim ograničenjima brzine ili upotrebe odlučuje američka vojska i na kraju predsednik SAD.
Zelenski je na konferenciji za novinare pazio da direktno ne kritikuje Trampa, navodeći da je imao "nekoliko sastanaka s američkim predsednikom i da uvek pronalazimo teme za razgovore i donošenje odluka".
On je takođe rekao da Kijev nastavlja razgovore s američkim pregovaračkim timom i da će se sastati "na određenom nivou u narednim danima".
Evropski lideri obećali su podršku Kijevu, iako nije bilo naznaka da će uslediti konkretnije mere.
Govoreći uoči samita, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikada, ističući da sada nije trenutak za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija Rusiji.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) dodala je da je EU podržala Trampov predlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "ni jedan jedini minut". Naglasila je da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat i da Brisel priprema novi paket sankcija protiv Moskve.
Zelenski je sastanak s evropskim liderima iskoristio da zatraži podršku u sferi protivvazdušne odbrane pred predstojeću zimu. Govoreći o američkim sistemima Patriot, ukrajinski lider je rekao: "Većina sistema PAC-2 i PAC-3 trenutno se šalje na Bliski istok. Javna je tajna da mi nismo prioritetna destinacija za ove sisteme".
On je dodao da su njegovi sagovornici iz EU upoznati s "apsolutnim minimumom" potreba Kijeva za ovu zimu, napominjući da u Evropi postoji dovoljno ovih sistema da bi Ukrajina mogla da izdrži predstojeće zimske mesece.
Na pitanje novinara u Briselu da li je Ukrajina ponovo počela da gađa ruske rafinerije, Zelenski je kratko odgovorio da "obično ne iznosi detalje o našim operacijama".
Tokom noćnih ruskih napada u centralnoj ukrajinskoj Čerkaskoj oblasti povređeno je pet osoba, pošto je udar drona izazvao požar u stambenoj zgradi u gradu Umanu, saopštili su regionalni zvaničnici.
Grad Luck, u ukrajinskoj Volinskoj oblasti, ostao je bez električne energije posle ruskog napada dronovima, navele su gradske vlasti.
Ranije tog dana, ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile napad ukrajinskih dronova usmeren na infrastrukturu za grejanje u Vladimirskoj oblasti.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je da su 94 ukrajinska drona oborena u blizini glavnog grada tokom perioda od osam sati, dok su, prema rečima regionalnog guvernera, četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti.
Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorena usled napada dronovima, a letovi su preusmereni ka drugim gradovima, saopštila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena uzbuna za vazdušni napad.
U Vašingtonu je u četvrtak grupa od devet američkih senatora iz obe stranke zatražila istragu o poremećajima u radu sistema Starshield.
Čitajte:
Neizvesnost oko američkih obaveštajnih podataka za Ukrajinu"Pišemo vam izražavajući ozbiljnu zabrinutost povodom prijavljenih poremećaja u kritičnim komunikacionim i obaveštajnim sistemima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti poremećaji su ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih raketnih napada i napada dronovima", naveli su senatori u pismu upućenom generalnom inspektoru Ministarstva odbrane.
Senatori su tražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo da li su neki američki zvaničnici "naložili, odobrili, dali saglasnost ili unapred znali za promene u aranžmanima o razmeni obaveštajnih podataka, sistemima za upozoravanje, odnosno uslugama Starlink i Starshield koje se odnose na Ukrajinu".