Turske vlasti na čelu sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom sve agresivnije se obračunavaju sa neistomišljenicima i političkim protivnicima uoči izbora, koristeći cenzuru i zatvorske kazne, saopštio je u četvrtak, 12. januara, Hjumen Rajts Voč (Human Rights Vatch - HRW).
Predsednički i parlamentarni izbori zakazani su najkasnije za sredinu juna, ali je Erdoan rekao da bi mogli da se održe ranije. Ankete pokazuju da bi on i njegova AK partija sa islamističkim korenima mogli da izgube posle 20 godina na vlasti.
U svom godišnjem svetskom izveštaju, HRW, organizacija za zaštitu prava, saopštila je da vlasti koriste zakone o cenzuri na društvenim mrežama i dezinformacijama da ućutkaju nezavisne medije, opoziciju i neistomišljenike.
"Vlada sprovodi veoma grubu i uvredljivu politiku protiv političke opozicije, potpuno zabranjujući javne proteste, zatvarajući i osuđujući branioce ljudskih prava i one koje smatra kritičarima što čine sudovi koji rade po političkim nalozima“, rekao je Hju Vilijamson (Hugh Williamson), direktor u Hjumen Rajts Voču za Evropu i centralnu Aziju, navodi se u izveštaju.
Direkcija Vlade Turske za komunikacije nije odmah odgovorila na zahtev da komentariše izveštaj.
Sud je prošlog meseca osudio gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamolua, potencijalnog Erdoanovog protivkandidata iz glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP), na dve godine i sedam meseci zatvora i izrekao mu zabranu bavljenja politikom po optužbi za vređanje javnih zvaničnika 2019. Imamoglu se žalio na presudu.
Čitajte: Zatvorska kazna gradonačelniku Istanbula i potencijalnom Erdoganovom rivaluErdoan je rekao da Turci nemaju pravo da ignorišu sudske odluke i da će sudovi ispraviti sve greške u žalbenom postupku.
Čitajte: Erdoan tvrdi da će sud ispraviti eventualne greške u slučaju ImamogluaOvog meseca, Vrhovni sud je zamrznuo bankovne račune prokurdske Narodne demokratske partije (HDP), treće po veličini stranke u parlamentu, dok vodi postupak o gašenju zbog navodnih veza sa militantima. Ova stranka negira te tvrdnje.
Turska je u oktobru usvojila zakon koji je predložila AK Partija po kojem novinarima i korisnicima društvenih medija preti do tri godine zatvora zbog širenja "dezinformacija", što je izazvalo duboku zabrinutost zbog slobode govora.
Kritičari kažu da ne postoji jasna definicija "lažnih ili obmanjujućih informacija", ostavljajući zakon otvorenim za zloupotrebu od strane sudova koji nisu nezavisni.
Vlada negira njihove tvrdnje da su se sudovi poslednjih godina obračunavali sa disidentima i ućutkavali protivnike.
Vlada tvrdi da novi zakon ima za cilj regulisanje onlajn publikacija, zaštiti zemlju i borbu protiv dezinformacija.