Šta sve pruža Ahtisarijev plan

Zastave u Mitrovici

Stepen lokalne samouprave koji Ahtisarijev plan pruža opštinama pokazao je vidne rezultate kada je u pitanju integracija manjinskih zajednica na Kosovu, ocenjuju kosovski predstavnici. Predsednik decentralizovane opštine Gračanica, Bojan Stojanović kaže da je ta sredina konačno počela da se obnavlja posle višedecenijskog zastoja. Bivši ministar lokalne samouprave Sadri Ferati navodi da Ahtisarijev plan pruža opštinama više od 20 ovlašćenja. Plan se međutim i dalje ne sprovodi na severu.

Devet opština sa srpskom većinom, mesto potpredsednika Skupštine Kosova i zamenika premijera, dva ministarstva, zamenici ministara, predstavništvo u Ustavnom sudu, 10 rezervisanih mesta u Skupštini Kosova, te proširene opštinske nadležnosti, odnosno saradnja sa Srbijom, samo su neki od primera koje kosovsko zakonodavstvo, doneto na osnovu plana Martija Ahtisarija, pruža kosovskim Srbima.

Za Sadrija Feratija, bivšeg ministra lokalne samouprave, sever Kosova predstavlja najveći izazov kada je u pitanju implementacija Ahtisarijevog plana.

„Zakonom o lokalnoj samoupravi za opštine su predviđena široka ovlašćenja od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja do primarne medicine, regulisanje teritorija, te ovlašćenja u oblasti kulture, sporta i omladine. U opštinama su takođe i zvaničnici koji se brinu o ljudskim pravima, odnosno o pravima zajednica. Ahtisarijevim planom i Ustavom i zakonima Kosova, opštine na Kosovu su nosioci, ali i snažni zaštitnici prava zajednica u skladu sa zakonima na Kosovu“, kazao je on.

Od okončanja nadgledanja kosovske nezavisnosti prošle godine, kada je Međunarodna upravljačka grupa utvrdila da je Kosovo ispunilo uslove iz Ahtisarijevog plana, Ustav Kosova predstavlja jedini osnov za pravni okvir zemlje.

Na Kosovu je procesom decentralizacije formirano pet opština sa većinskim srpskim stanovništvom, i jedna turska. Srpske opštine inače imaju pravo da sarađuju sa Srbijom, a ta saradnja može da poprimi i oblik obezbeđenja finansijske i tehničke pomoći od strane srpskih institucija.

Opštine kao što su Gračanica, Ranilug, Klokot, Štrpce i Novo Brdo sada funkcionišu na osnovu zakona Kosova, ali tri preostale opštine na severu, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, kao i predviđena opština Severna Mitrovica, još uvek su van kosovskog ustavnog i zakonskog sistema.

Na severu nepoverenje, na jugu napredak

Za Srbe na severu, Ahtisarijev plan jednak je kosovskoj nezavisnosti, iako mnogi tvrde da malo njih zapravo zna šta sve nudi ovaj plan.

Srbi južno od Ibra koji su se odlučili za integraciju u kosovsko društvo pak razmišljaju drugačije.

Mitrovica


Bojan Stojanović, predsednik opštine Gračanica kod Prištine gde živi većinsko srpsko stanovništvo, u izjavi za RSE kaže da svi oni koji ne vide da rezultati u ovoj opštini postoje, oni su u zabludi i ne poznaju dovoljno sistem koji se primenjuje.

On navodi da kada je u pitanju sredina u kojoj je više decenija bilo zastoja u razvoju, ne mogu se očekivati epohalne promene za tri godine. Ipak, dodaje Stojanović, prostor za poboljšanje postoji, ali rezultati su evidentni.

„Ne radi se samo o infrastrukturnim projektima, radi se o stvaranju pozitivne energije. Nije infrastruktura samo fizička, koja podrazumeva kanalizaciju, vodovod, put, trotoar. Radi se o socioekonomskoj infrastrukturi. Vi sada imate pri kraju završetak pozorišta, imate radove na izgradnji hale sportova, renovirali smo par škola, izgradili potpuno nova obdaništa, napravili otvorene sportske komplekse. Imate jednu službu gde u jednom danu završite sve ono što treba. Jednostavno, sve ono što vam je trebalo da potrošite dane, rešavate u jednom danu. Imate tačno evidentirana vrata gde možete da se obratite za svaki problem koji imate. Jer obično građani ne znaju gde su tačno ministarstva smeštena, ali znaju gde je opština, pa preko opštine mogu da komuniciraju sa svima. I to je ono što predstavlja neosporivu činjenicu, jer za tri godine, preko 60 000 administrativnih predmeta, verovali ili ne, je prosleđeno u opštini Gračanica, i mi smo jedan ogroman broj rešili“, navodi Stojanović.

Po Ahtisarijevom planu, opština Severna Mitorivca podrazumeva i proširene nadležnosti za visoko obrazovanje, uključujući tu registraciju i izdavanje licence obrazovnim institucijama, upošljavanje, isplatu plata i obuku nastavnog osoblja i rukovodećeg kadra.

Taj deo, gde inače funkcionišu paralelne srpske strukture, odbija Ahtisarijev plan ili bilo kakvu saradnju sa zvaničnom Prištinom.

„To je pogrešno misliti da mi treba da se integrišemo u kosovske institucije. Pošto je Kosovo u sastavu Srbije, barem na papiru, trebalo bi oni da se integrišu u Srbiju“, kaže Petar Jakovljević, građanin severne Mitrovice.

„Mi samo možemo sa srpskim institucijama da opstanemo, kao do sad. Sve drugo što oni misle da zamene, to nije dobro za Srbe“, navodi Ljubiša Popović.

„Ne odobravam to. Imamo mi svoju državu i ne treba nam druga država“, ističe Ljubica Popović.

Što se centralnog nivoa tiče, Srbi u Skupštini Kosova imaju 10 rezervisanih mesta, a toliko je i za ostale nesrpske zajednice, a svako dobijeno mesto na izborima je dodatno mesto.

Za Srbe na severu međutim ova pozitivna diskriminacija nije bila dovoljna za njihovu integraciju, pa čak ni dijalog Prištine i Beograda nije doneo konkretne rezultate oko tog pitanja.