'Niko ne sme da kaže ne': Birači sa Kosova o pritiscima pred izbore u Srbiji

"Glasam na izborima u Srbiji, pod pritiskom (za Srpsku naprednu stranku), ne slobodnom voljom".

Ovako svoje svedočenje počinje građanka sa Kosova, zaposlena u jednoj od obrazovnih institucija u srpskim sredinama.

Njen identitet i mesto gde živi i radi poznati su redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE).

O pritiscima na birače sa Kosova, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, pristala je da govori pod uslovom anonimnosti - jer strahuje da bi u suprotnom dobila otkaz.

Priču sličnu njenoj navode nezavisno još tri izvora sa kojima je razgovarao RSE.

Među 6,45 miliona građana u biračkom spisku Srbije, više od 115 hiljada njih ima adrese na Kosovu.

Pravo glasa ostvaruju na biralištima u Srbiji, u četiri pogranične opštine – Vranju, Raški, Tutinu i Kuršumliji, gde će za njih biti otvoreno 60 biračkih mesta.

Na izbore, prvenstveno, izlazi srpska zajednica, oslonjena na vladu u Beogradu.

Jer pod okriljem zvaničnog Beograda u srpskim sredinama na Kosovu nastavljaju da funkcionišu obrazovne i zdravstvene institucije, dok su druge ustanove srpskog sistema izmeštene u Srbiju, u pogranična mesta.

Finansiraju se iz državne kase.

Država Srbija, tako, ostaje najveći poslodavac u srpskim sredinama na Kosovu, sa više od 30.000 zaposlenih.

Čitajte:

Kako je broj birača sa Kosova porastao za 20.000 od prošlih izbora u Srbiji?

Na pitanje čime je uslovljena, sagovornica RSE kaže da bi joj posao i egzistencija bili ugroženi ako ne da svoj glas Srpskoj naprednoj stranci (SNS) – odnosno njihovoj listi "Ujedinjena Srbija".

SNS do objave teksta nije odgovorila na optužbe da uslovljava birače da glasaju za njih.

Ranije su takve optužbe, koje su iznošene u javnost, odbacivali.

Pritisci na birače kažnjivi su zakonom.

Krivični zakonik predviđa kaznu od tri meseca do tri godine zatvora za one koji "silom ili pretnjom" utiču na glasanje.

A novčana ili zatvorska kazna do tri godine predviđena je za one koji nude "nagradu, poklon ili bilo kakvu drugu korist" u zamenu za glas.

Predstojeći izbori u Srbiji održavaju se u atmosferi visokih tenzija i duboke polarizacije u društvu, dok Srpska napredna stranka, predvođena doskorašnjim predsednikom države Aleksandrom Vučićem, nastoji da zadrži vlast nakon masovnih antivladinih protesta.

Glavni rival im je studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije.

Da li će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti pošteni?

'Naređenje od direktora'

Četrnaestogodišnju vlast Vučićevih naprednjaka obeležila je, prema ocenama međunarodnih nevladinih organizacija, stroga kontrola državnog aparata i urušavanje demokratije.

A dok je Vučić odbijao da prizna kosovsku nezavisnost i sa Prištinom pregovarao o normalizaciji odnosa, uz podršku SNS-a je na Kosovu formirana Srpska lista – partija koja se smatra satelitom naprednjaka i koja je na vlasti u svih deset kosovskih opština sa srpskom većinom.

Mnogi funkcioneri Srpske liste su, pored ostalog, na čelu ustanova koje finansira Srbija.

"Zaposleni dobijaju 'naređenje' od svojih direktora (za koga da glasaju) i niko ne sme da kaže ne, jer se zna šta sledi u suprotnom", naglašava sagovornica RSE.

Isto se, tvrdi, događalo i na ranijim izborima.

Na izborima na Kosovu, tako, glasaju za Srpsku listu, dok se za izbore u Srbiji glas daje Srpskoj naprednoj stranci.

Na optužbe do objave teksta nije odgovorila ni Srpska lista.

Kako se milioni iz budžeta troše na izbore u Srbiji?

Sagovornica RSE kaže da nije dobijala novac za glasanje, niti joj je nuđen.

Ističe i da nije članica ni Srpske liste, ni SNS-a.

A instrukcije pred glasanje 25. oktobra, već su, kaže, počele da stižu.

Na biračka mesta će, kako dodaje, ići organizovano, sa kolegama i drugim meštanima opštine na Kosovu u kojoj živi.

Prevoz do birališta u Srbiji, ističe, organizuje Srpska lista.

Organizovani odlazak na glasanje bio je praksa i u ranijim izbornim ciklusima.

Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta u mestima u kojima živi srpska zajednica, za izbore koje organizuje zvanični Beograd.

Od tada su, u izbornim danima, autobusi sa Kosova od ranog prepodneva kretali put birališta u Srbiji, na svakih sat vremena.

Kolone autobusa i automobila predvodili su predstavnici Srpske liste, dok su se u njima našle i stotine zaposlenih u institucijama koje funkcionišu u srpskom sistemu.

Za razliku od školstva i zdravstva, Vlada Kosova je ostale institucije, poput opštinskih organa ili filijala pošte, zatvorila, što je bio jedan od koraka ka utvrđivanju vlasti u srpskim sredinama.

Obrazloženje zvanične Prištine bilo je da su te institucije nelegalne, dok srpska zajednica takve korake opisuje kao vid represije.

Zatvorene na Kosovu, ove institucije nastavljaju da postoje. Ali, izmeštene su u Srbiju, u pogranična mesta. Tamo njihovi zaposleni odlaze i po plate.

Čitajte:

Kosovo u izbornoj kampanji Srbije: Od pozivanja na Ustav, do 'srpske zastave u Prizrenu'

'Sigurni glasovi za SNS'

Druga sagovornica RSE je, u jednom od sedišta institucija u blizini prelaza Srbije i Kosova, tokom septembra dobila formular Srpske napredne stranke za "sigurne glasove" na predstojećim izborima.

Kaže da su aktivisti te stranke od nje zatražili da obezbedi podatke trideset građana, za koje garantuje da će dati svoj glas Vučićevoj listi 25. oktobra – njihova imena, adrese i brojeve telefona.

I ova sagovornica RSE je zaposlena u jednoj od institucija koje finansira Beograd, sa ugovorom na određeno vreme.

Priča pod uslovom anonimnosti, u strahu od gubitka posla.

Sigurna je da joj ugovor ne bi bio produžen, ukoliko bi joj se objavio identitet.

Sličnu priču imaju još dva anonimna sagovornika.

Čitajte:

U biračkom spisku Srbije više od pola miliona glasača sa adresom bez imena ulice i broja

Za RSE kažu da su upisani na listu "sigurnih glasova" SNS-a.

"Ja sam dao svoje podatke u svrhu (sigurnih glasova), jer mi je osoba koja ih je tražila bliska i njoj to znači da zadrži posao", dodaje jedan od sagovornika RSE.

Ova praksa, kako se ukazuje u izveštajima domaćih izbornih posmatrača, široko je rasprostranjena pred izbore 25. oktobra.

Nevladina organizacija CRTA ukazuje da su navode o eksplicitnim političkim pritiscima na radnom mestu zabeležili u najmanje 16 gradova i opština u Srbiji.

"Pritisci su se odnosili na zahteve za potpisivanje podrške, prikupljanje 'sigurnih glasova' i učešće u kampanji, kao i pretnje posledicama po zaposlenje zbog političkog opredeljenja ili odbijanja stranačkih zadataka", piše u izveštaju o toku septembarskog dela kampanje.

Svi slučajevi, kako navode, povezani su sa Srpskom naprednom strankom i listom "Ujedinjena Srbija".

A na pritiske na birače redovno upozoravaju i iz ODIHR-a, međunarodne posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U preliminarnom izveštaju pred glasanje 25. oktobra, ODIHR ukazuje da nisu ispunjene njihove preporuke iz ranijih izbornih ciklusa, kako bi se zastrašivanje i pritisci na birače sprečili.

Čitajte:

Sa posmatračima sedam dana pred izbore u Srbiji: 'Krećemo od nule'

"Ustaljeni obrazac" – tako pritiske na birače sa Kosova da glasaju za vlast opisuje Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv".

"Gotovo svaki izborni ciklus gledamo istu sliku - organizovanje zaposlenih u javnim institucijama, kolektivne odlaske na glasanje, organizovani prevoz i direktore koji imaju veoma aktivnu ulogu u mobilizaciji zaposlenih", kaže Savić.

Uprkos slaboj izlaznosti birača sa Kosova, koja na prošlim izborima nije premašila 25 odsto, podrška koju su dali vladajućim partijama na prošlim izborima u Srbiji, bila je gotovo apsolutna.

Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na glasanje, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju.

Srpska lista je i za ove parlamentarne izbore javno pozvala birače sa Kosova da svoj glas daju naprednjacima.

Sa druge strane, njihovim glavnim rivalima, Studentskoj listi, podršku je pružilo više nevladinih organizacija, pokreta i opozicionih partija srpske zajednice sa Kosova.

Među kandidatima na Studentskoj listi našlo se i četvoro profesora Univerziteta u Prištini, koji funkcioniše u srpskom sistemu.

Organizovan prevoz do birališta u Srbiji je svojim pristalicama ponudio ministar u vladi Aljbina Kurtija Nenad Rašić, koji je podržao studentski pokret.

Kako raste broj birača sa Kosova u biračkom spisku Srbije?

Kako se do sada glasalo?

Poslednji parlamentarni izbori koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu bili su 21. juna 2020. godine.

Održani su po ranijoj praksi, prema kojoj je glasove prikupljala misija OEBS-a na Kosovu.

Glasački listići su potom prebrojavani u Srbiji, u dve pogranične opštine, Raški i Vranju.

A praksu otvaranja biračkih mesta u srpskim sredinama ukinuo je premijer Aljbin Kurti 2022. godine. Tada je u kosovskom parlamentu usvojena i rezolucija protiv održavanja glasanja koje organizuje Srbija.

Međunarodna zajednica je više puta do sada pozivala Vladu Kosova da pronađe načine da građanima omogući glasanje na srpskim izborima.

Priština, međutim, za njihovo održavanje na teritoriji Kosova traži direktan zahtev od zvaničnog Beograda, a ne da posrednik bude OEBS.

Srbija je to odbijala, uz tvrdnje da se na taj način priznaje kosovska nezavisnost.