Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, što i dalje predstavlja glavnu prepreku za dalji napredak u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji (EU).
Ovo se navodi u najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24.
Reč je o dokumentu koji se izrađuje između dva godišnja izveštaja o napretku, koje Evropska komisija objavljuje svake jeseni.
Evropska unija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare i pogoršanja izbornog okruženja.
U dokumentu se konstatuje da su studentski protesti i zahtevi za odgovornošću vlasti obeležili protekli period, dok su istovremeno zabeleženi nasilni incidenti, pritisci na civilno društvo i medije, kao i ograničen napredak u sprovođenju reformi koje su ključne za nastavak evropskog puta Srbije.
Reč je o jednom od najvažnijih dokumenata za svaku zemlju koja teži napretku u procesu evropskih integracija, budući da predstavlja ključni element u pregovorima o članstvu.
Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u ovaj dokument, koji je početkom ove nedelje bio predmet rasprave među diplomatama država članica Evropske unije.
Izveštajni period obeležen tenzijama na domaćoj sceni
Domaća situacija je, prema navodima dokumenta, bila obeležena pojačanim tenzijama. Navodi se da je sloboda okupljanja uglavnom bila poštovana i da su protesti bili dozvoljeni, ali da bezbednost učesnika nije uvek bila zagarantovana, te da je zabeleženo više nasilnih incidenata usmerenih protiv demonstranata i novinara. Ističe se da su do sada procesuirani samo neki od počinilaca.
"Kada je reč o navodima o prekomernoj upotrebi sile od strane policije tokom protesta, postupci su i dalje u toku, a do sada nije doneta nijedna osuđujuća presuda protiv optuženih policajaca. Pritisak na organizacije civilnog društva i novinare je pojačan, uključujući kampanje blaćenja usmerene protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije", navodi se u dokumentu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sukobi antivladinih demostranata i policije nakon protesta u Beogradu
Dodaje se da su posmatrači lokalnih izbora u martu ove godine svedočili nasilju u svim posećenim opštinama, osim u jednoj. Oni su, između ostalog, zabeležili niz nepravilnosti, pogoršanje uslova za vođenje kampanje, navode o pritiscima na birače, kupovini glasova i zloupotrebi administrativnih resursa i službenih položaja u svrhu kampanje. Takođe je ukazano na dalje intenziviranje brisanja granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke, kao i na probleme u medijskom okruženju.
Čitajte:
'Nasilje postaje glavni alat': Dan nakon lokalnih izbora u SrbijiPozivajući se na izveštaje međunarodnih posmatrača, dokument pozitivno ocenjuje korake preduzete radi unapređenja integriteta biračkog spiska.
Negativan uticaj 'Mrdićevih zakona'
Non-pejper Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji zaključuje da je prekomerni pritisak na sudstvo i tužilaštvo "značajno povećan", što izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Poseban deo dokumenta posvećen je pravosudnim zakonima usvojenim u januaru ove godine, za koje se navodi da su doneti po hitnom postupku, bez transparentnog i inkluzivnog procesa konsultacija.
Eksperti koji su učestvovali u izradi izveštaja ocenjuju da ti amandmani negativno utiču na funkcionisanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), slabe autonomiju tužilaštva i predstavljaju nepotrebno mešanje u postupanje u predmetima teškog i organizovanog kriminala.
Čitajte:
'Zadovoljavanje forme': Kako Srbija odgovara na kritike spornih pravosudnih zakona"Pored toga, kao što je prethodno navedeno, povlačenje policijskih istražitelja iz operativnih grupa formiranih pri TOK-u, koje su uspostavljene kao istražni mehanizam u skladu sa članom 11 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ometa tekuće istrage i umanjuje efikasnost istraga koje vodi TOK", navodi se u dokumentu.
U izveštaju se ocenjuje da bi Srbija bez odlaganja trebalo da postupi po preporukama Venecijanske komisije, ukidanjem ili suštinskom izmenom rešenja usvojenih u januaru 2026. godine.
Takođe se navodi da su pojedine odredbe usvojenih amandmana u suprotnosti sa ciljem ranijih ustavnih reformi, sprovedenih u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a to je jačanje nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva.
Značajno povećanje političkog pritiska na pravosuđe
U izveštaju o poglavljima 23 i 24 ocenjuje se da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo značajno pojačan, uključujući i pritiske povezane sa krivičnim procesuiranjem od visokog javnog interesa. Kako se navodi u dokumentu, nadležne institucije preduzimale su ograničene mere kako bi se takvi slučajevi mešanja istražili i kako bi bila utvrđena odgovornost za njih.
Ističe se da su zvaničnici u Beogradu, uključujući pojedine predstavnike najviših državnih institucija i narodne poslanike, nastavili da iznose neprimerene javne komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima, uključujući i rad pojedinačnih tužilaca i sudija.
Čitajte:
Na putu ka EU za Crnu Goru, Albaniju i Srbiju po jednom pitanju nema popuštanjaPrecizira se da su ti komentari obuhvatali kritike sudskih odluka, kao i pretnje smenom sudija i tužilaca. U dokumentu se konstatuje da su udruženja sudija i tužilaca u pojedinim slučajevima stala u zaštitu svojih kolega, dok su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva uglavnom ostali pasivni i nisu u potpunosti izvršavali svoju ulogu u reagovanju na slučajeve neprimerenog uticaja, iako je to predviđeno njihovim poslovnicima.
"Ni Narodna skupština ni Vlada do sada nisu reagovale u slučajevima neprimerenih javnih komentara svojih članova, uprkos tome što se čini da su takvi komentari u suprotnosti sa njihovim kodeksima ponašanja", navodi se u dokumentu.
Nema napretka u slučajevima korupcije velikih razmera
U dokumentu se zaključuje da nije ostvaren napredak u nizu slučajeva korupcije velikih razmera. U tom kontekstu navodi se da još nisu okončane istrage o mogućoj korupciji pokrenute nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Čitajte:
Tužilačka policija u Srbiji: Između potrebe i kritikeDodaje se da je Tužilaštvo za organizovani kriminal prijavilo nedovoljnu saradnju policije u pogledu dostavljanja kompletne dokazne dokumentacije, kao i da je poslednjih nekoliko meseci došlo do pogoršanja saradnje između tužilaštva i policije.
Prema ocenama izveštaja, TOK se i dalje suočava sa operativnim preprekama i pokušajima neprimerenog uticaja, koji su dodatno intenzivirani tokom izveštajnog perioda.
U dokumentu se pominje i slučaj dvojice tužilaca kojima nije produžen mandat, a koji su radili na dva predmeta od velikog javnog značaja – slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i slučaju zaplene pet tona marihuane u Konjuhu. Kako se navodi, to je negativno uticalo na tekuće istrage i sudske postupke u predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala.
U dokumentu se ocenjuje da je Zakon o sprečavanju korupcije u celini dobro postavljen, ali da postoje značajni nedostaci, posebno kada je reč o kontroli i proveri imovinskih kartona. Takođe se ukazuje da se primena zakona ne odnosi na sve visoke javne funkcionere koji su posebno izloženi riziku od korupcije.
Konstatuje se da nisu preduzete dodatne mere nakon izmena Zakona o javnim nabavkama kada je reč o sektorima visokog rizika od korupcije.
"Mnogi ugovori dodeljuju se van okvira standardnog zakonodavstva o javnim nabavkama, putem posebnih zakona namenjenih pojedinačnim projektima i međudržavnih sporazuma koji se koriste za velike infrastrukturne projekte, uz odredbe koje određenim učesnicima omogućavaju privilegovan pristup postupcima nadmetanja", navodi se u dokumentu.
Čitajte:
Izdvajanja za EXPO u Beogradu premašila dve milijarde evraDodaje se da takva praksa nije u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.
"Rizik od korupcije usled zaobilaženja procedura javnih nabavki stoga ostaje visok", naglašava se u izveštaju.
Takođe se navodi da Vlada nije sprovela dugogodišnju preporuku Evropske komisije o uspostavljanju konstruktivnog odnosa sa Savetom za borbu protiv korupcije, koji funkcioniše kao njeno savetodavno telo. Primećuje se da Savet nije uključen u konsultacije o nacrtima zakona, dok Vlada ne sprovodi njegove preporuke.
Povećan broj napada na novinare
U dokumentu Evropske komisije za praćenje napretka Srbije u poglavljima 23 i 24 zaključuje se da je povećan broj napada i slučajeva pritisaka na novinare, dok vlasti takve incidente nisu dosledno osuđivale. To uključuje i fizičke napade, od kojih su se neki dogodili u prisustvu policije, koja nije reagovala.
Konstatuje se da je mali broj prijavljenih slučajeva rezultirao pravosnažnim osuđujućim presudama. Takođe se navodi da su zabeleženi slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju o protestima, kao i kratkotrajnog privođenja novinara.
Novinarke su, kako se navodi, posebno izložene pretnjama i napadima, naročito na internetu.
Čitajte:
Rekordan broj napada na novinare u Srbiji: Mediji prijavljuju, vlast ćuti"Ponavljani verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare nastavljeni su i imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja", ističe se u dokumentu.
Takođe se navodi da su izveštajni period obeležili koordinisani napadi botova na naloge nezavisnih medija i organizacija civilnog društva na društvenim mrežama. Ocenjuje se da je dokumentarna serija emitovana na više televizijskih kanala, uključujući i kanale sa nacionalnom frekvencijom, doprinela kampanji blaćenja protiv nekoliko novinara, dok vlasti nisu javno osudile njeno emitovanje.
Konstatuje se i da članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) još nisu imenovani, zbog čega audiovizuelno tržište ostaje bez regulatornog tela, posebno kada je reč o reagovanju na kršenja medijskog zakonodavstva.
"Pojedini televizijski kanali počeli su da emituju program bez potrebnih dozvola, uključujući i putem kablovske mreže Telekoma Srbija. Na tim kanalima gostovali su javni funkcioneri, a istovremeno su primali i javna sredstva", navodi se u dokumentu.
Čitajte:
Srbija i BiH na evropskom dnu na listi slobode medija Reportera bez granicaEvropska komisija ocenjuje da Srbija nije preduzela značajnije mere u borbi protiv stranih informacionih manipulacija i mešanja. U tom kontekstu navodi se da RT Balkan, ruski državni medij pod sankcijama Evropske unije, i dalje emituje program na srpskom jeziku putem kablovskog operatera Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, na osnovu dozvole koju je prethodni saziv Saveta REM-a izdao 2024. godine.
Bez poboljšanja u procesuiranju ratnih zločina
U dokumentu se ocenjuje da nije ostvaren napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Navodi se da bi Srbija trebalo da preduzme dodatne korake kako bi ubrzala procesuiranje predmeta ratnih zločina i rešila veliki zaostatak od više od 1.731 predistražnog predmeta, što i dalje predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost.
Čitajte:
Suđenja za ratne zločine u Srbiji u 'atmosferi poricanja'Konstatuje se da je nastavljena saradnja između Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale. Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom je takođe nastavljena, dok iste skoro nema u odnosu sa Hrvatskom i Kosovom.
U dokumentu se ističe da pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku za ratne zločine nije dosudilo novčanu naknadu žrtvama.
"Nerešena sudbina nestalih osoba iz sukoba devedesetih godina i dalje predstavlja jedno od ključnih pitanja koje treba rešiti na Zapadnom Balkanu. Uprkos kontinuiranom napretku u identifikaciji žrtava, 7.608 osoba se i dalje vodi kao nestalo usled sukoba", navodi se u izveštaju o vladavini prava.