Od 45 spoljnopolitičkih deklaracija koje je izdala Evropska unija (EU) u prvih šest meseci, Srbija se usaglasila sa njih 23.
Srbija se nije usaglasila sa onim deklaracijama EU koje se direktno ili indirektno odnose na Rusiju ili Kinu ili na njihove spoljnopolitičke interese, pokazuje polugodišnji izveštaj Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU.
Srbija podržala Rusiju
Analiza koju je uradio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) pokazala je da se Srbija nije uskladila sa EU deklaracijama i merama u vezi sa Rusijom kada su u pitanju četiri izdate deklaracije u vezi sa hapšenjem ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog.
Srbija takođe nije uskladila dve deklaracije u vezi sa pogoršanjem bilateralnih odnosa Češke i Rusije zbog otkrića u vezi sa nezakonitim aktivnostima ruske vojne obaveštajne službe GRU, koje su uzrokovale eksploziju u skladištu municije Vrbetice 2014. godine u Češkoj.
Deklaraciju kojom EU izražava solidarnost sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u vezi sa posledicama sajber operacije SolarWinds, za šta su SAD označile Rusiju kao odgovornu stranu za virus koji se proširio na 18.000 vladinih i privatnih računarskih mreža, dobivši pristup datotekama američkih vladinih institucija Srbija nije podržala.
'Čelično prijateljstvo' i kada su deklaracije u pitanju
Kada je Kina u pitanju, dve deklaracije su izdate od strane EU. Obe se odnose na postupanje kineskih vlasti u Hong Kongu.
Prva deklaracija je u vezi sa protestima koji su se nastavili početkom godine u Hong Kongu kao odgovor na donošenje Zakona o nacionalnoj bezbednosti Kine koji smanjuje mogućnost građanskih protesta.
Druga deklaracija se odnosi na odnos Pekinga prema izborima u Hong Kongu.
“Neusaglašavanje Srbije sa ove dve deklaracije u skladu je sa prethodnim potezima rukovodstva Srbije, poput 2020. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom pismu kineskom predsedniku Si Đinpingu otvoreno izrazio podršku politici Pekinga prema Hong Kongu”, navodi se u analizi.
Napreci u usklađivanju
Sa druge strane, iako je spoljna politika Srbije prema Belorusiji na početku godine bila “tradicionalno” prijateljska, od kako je došlo do prisilnog skretanja leta od strane vazduhoplovnih snaga Belorusije 23. maja 2021. godine Srbija je promenila svoje stanovište.
Srbija se nakon ovog slučaja pridružila političkoj osudi i proširenom obimu sankcija, koje uključuju zabrane sletanja i prelete beloruskih aviona nad teritorijom Srbije.
Kako je RSE već pisao, Srbija se, međutim, nije usaglasila sa delom EU paketa koji podrazumeva sankcije za pojedince iz Belorusije.