Osamnaest godina različite vlasti u Srbiji ne uspevaju da otklone sumnje sa biračkih spiskova. I ovog puta, nakon izbora održanih u Beogradu 4. marta ponavljaju se optužbe. Opozicija podnosi krivične prijave i protiv ministara zbog sumnje za manipulaciju glasovima, dok vlast odbacuje tu vrstu kritika.
"Problem je, između ostalog, što u sadašnjem biračkom spisku postoji veći broj birača nego što ih ima u stvarnosti", kaže za RSE Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke organizacije CRTA.
Situacija je na nedeljnim izborima u glavnom gradu Srbije kulminirala krivičnom prijavom protiv ministara u Vladi Srbije za državnu upravu i unutrašnje poslove, Branka Ružića i Nebojše Stefanovića, koju je podnela izborna lista "Dragan Đilas-Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju" zbog, kako kaže jedan od lidera te koalicije Borko Stefanović, nezakonitih aktivnosti.
"Oni su dozvolili da birački spisak ostane potpuno nesređen. U njemu se nalazi i nekoliko desetina građana koji imaju preko sto godina. Takođe su dozvolili da po tom biračkom spisku u Beogradu ima svega 100.000 birača manje nego što ima stanovnika. A ono što je bilo najdrastičnije je prijavljivanje birača iz drugih mesta na adrese u Beogradu samo zbog toga da bi oni glasali za vladajuću stranku", naveo je Stefanović.
Na osnovu zvaničnih podataka, u birački spisak za Grad Beograd upisano je 1.606.693 građana, dok je, prema poslednjem popisu i podacima Republičkog zavoda za statistiku, u glavnom gradu Srbije registrovano 1.718.847 stanovnika.
Branko Ružić tvrdi da mahinacije nisu moguće
Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, izjavio je da birački spisak u istoriji Srbije nikada nije bio ažurniji i demantovao da su građani iz drugih sredina prijavljivani u Beogradu da bi glasali.
"Ako pogledate promene, koliko je upisanih i koliko ispisanih sa biračkog spiska, na cifru o utvrđenih milion i 606.000 građana sa pravom glasa razlika je 4.000. Ako će te 4.000 da dovedu do toga da oni koji hoće da podnose krivične prijave pobede na taj način, ja nisam u to zaista siguran", naveo je Ružić.
Odgovarajući na kritike opozicije o broju glasača, ministar policije Nebojša Steganović rekao da je na beogradskim izborima bilo 14.000 birača manje nego na predsedničkim izborima 2017. godine, a 4.000 manje nego na parlamentarnim 2016.
Cifre u vezi sa biračkim spiskom od početka višestranačja u Srbiji zbunjuju građane i opoziciju koja se, kako se u praksi pokazalo od devedestih do danas, po dolasku na vlast kao po pravilu preterano ne bavi tom zagonetkom.
Borko Stefanović kaže da neažurnost državne administracije otvara mogućnost za manipulacije.
To je aljkavost za koju svi znaju i svi je prihvataju- Borko Stefanović
"To je aljkavost za koju svi znaju i svi je prihvataju. Ako imate situaciju da neko zna da u Srbiji 50 odsto građana izlazi na birališta, a to je u stvari realno sigurno 65, 68 ili 70 odsto, znajući da ostali nisu u Srbiji, da su preminuli ili da su duplo upisani, onda je jasno da stranka koja dobije 45 odsto na izborima u stvari ima mnogo manje od toga. Nevezano za to koliko ljudi je izašlo na izbore", komentariše Stefanović.
Stručnjaci smatraju da je jedino rešenje za realnu listu građana sa pravom glasa formiranje centralne elektronske baze podataka, u kojoj bi bili registrovani preminuli, osobe koje se odsele iz zemlje ili promene prebivalište, i koji bi automatski bili brisani sa biračkog spiska.
Sve dok se to ne reši, smatra Pavle Dimitrijević, postojaće nepoverenje u izborni proces.
"Građani sumnjaju da se zakon primenjuje jednako na sve i pitaju se da li se favorizuje onaj ko trenutno ima veću političku moć. To posredno dovodi do apstinencije jer ljudi zauzimaju stav da je sve namešteno. Razmišljaju u stilu - ko zna šta se radi, nema potrebe da izlazim na izbore kada se unapred zna da će najmoćniji i najbogatiji pobediti", kaže Dimitrijević.
Jedna od ključnih primedbi u vezi sa biračkim spiskom je da se zvaničan broj građana koji žive u Srbiji i broj birača ne podudaraju sa elementarnom logikom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima 7.187.000 stanovnika, a punoletnih građana koji mogu da glasaju 5,9 miliona. U jedinstveni birački spisak za prošlogodišnje predsedničke izbore bilo je upisano 6,7 miliona birača.
Koliki je višak imena u jedinstvenom biračkom spisku niko se ne usuđuje da kaže
Ministar Branko Ružić rekao je da je prebacivanjem podataka iz matičnih knjiga u elektronski oblik za oko 40.000 birača pročišćen i unapređen jedinstveni spisak i da mahinacije nisu moguće.
"Zaista ne vidim razloga da se bilo kakve tenzije podižu oko toga. Osim ukoliko je intencija bila da tim najavama ili podnošenjem krivičnih prijava za neki procenat podignu podršku koju su dobili od Beograđanki i Beograđana. Na žalost to je u Srbiji legitimno, ali nisam primetio da su napravili neki veliki iskorak", konstatuje Ružić.
Koliki je višak imena u jedinstvenom biračkom spisku niko se ne usuđuje da kaže.
"Svakako da govorimo o nekom većem broju ljudi koji se meri nekim hiljadama. A sada koliko je to, kolika su odstupanja od stvarne situacije, ni pod razno ne možemo da znamo", smatra Pavle Dimitrijević.
Sadašnjeg opozicionara Borka Stefanovića, nekadašnjeg visokog funkcionera u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, pitali smo da li će njegova politička opcija ažurirati birački spisak ako dođe na vlast.
"Pa naravno da ću vam reći da hoćemo. Ali ponavljam da iza svega toga stoji potreba da se stvari stave u jedan fajl, da se centralizuju podaci o građanima, i da se na taj način olakša funkcionisanje svim državnim službama. Bez toga, jasno je da su to desetine godina", kaže Stefanović.
Ukoliko za rešavanje ovog problema i dalje bude ponestajalo političke volje, pojedini stručnjaci i učesnici političkog života predlažu radikale promene - da se uvede sistem kao u nekim zemljama Zapada po kom građani glasaju tako što se prethodno prijave na birački spisak uoči izbora.