Bezbednosno češljanje turističkih vaučera za penzionere u Srbiji

Umesto obaveštajnog rada, BIA u kontroli turističkih vaučera za penzionere.

Bezbednosno-informativnu agenciju je za taj posao u pomoć pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na koji način bi agencija sprečavala da turistički vaučeri za penzionere ne završe u pogrešnim rukama nije poznato.

U sindikatu penzionera Srbije "Nezavisnost" kažu da treba pooštriti kontrolu, ali da to ne treba da radi BIA.

"BIA nema tu šta da traži", kaže za RSE predsednik tog sindikata Miloš Grabundžija.

Rešenje vidi u kontroli da hotel mora da ima za gosta onoga na koga vaučer glasi.

Predstavljajući nove mere za penzionere, Vučić je 29. juna najavio da će onima sa penzijom do 80.000 dinara (oko 700 eura), biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera.

Distribucija vaučera od 10.000 dinara (oko 85 evra) ići će preko Pošte, ali uz striktnu kontrolu BIA, najavio je predsednik države, uz obrazloženje zbog čega će to raditi agencija, čiji je prevashodni zadatak onemogućuvanje napada na ustavni poredak.

"To je završavalo u rukama malog broja ljudi koji su time trgovali na različite načine, a nije uvek lako i jednostavno završavalo u penzionerskim rukama", rekao je Vučić.

Nije pojasnio ko je trgovao i da li su ti slučajevi prijavljeni nadležnim službama.

Čitajte:

Povećanje penzija u Srbiji: Trka za inflacijom i životnim standardom

Tako će, ako se Vučićeva zamisao sprovede u delo, BIA kontrolisati vaučere za banjski, planinski turizam, jezera, reke.

I to nije prvi put da se u prethodnoj deceniji vlasti Srpske napredne stranke BIA angažuje za poslove koji joj nisu u opisu delatnosti.

Iz te agencije nije stigao odgovor na upit RSE na koji način i po kom zakonskom osnovu bi njeni pripadnici kontrolisali turističke vaučere i kakav je njihov stav o tome.

Šta kaže zakon?

Za advokata i nekadašnjeg Poverenika za zaštitu ličnih podataka Rodoljuba Šabića, uključivanje BIA u kontrolu turističkih vaučera bilo bi "najblaže rečeno kontroverzno".

"To podrazumeva da se BIA stavlja u funkciju ne državne bezbednosti, nego bezbednosti aktuelnog režima. To nisu identične stvari i to nije intencija zakona", navodi.

Zakon o BIA propisuje da agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti države, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka.

Agencija treba da se bavi prikupljanjem, obradom i procenom bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije.

Zakon pominje i otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminala sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Nakon Gašića i Vulina, na čelu BIA Orlić

Uključivanje institucija u situacije koje im nisu u opisu posla, za Šabića je potvrda da stvari ne funkcionišu u skladu sa zakonom.

"I državni organi i drugi mehanizmi ne funkcionišu u skladu sa zakonom nego sa političkom voljom ili čak samovoljnom", ocenio je.

BIA nije odgovorila ni na kritike da agencija ne štiti bezbednost države nego vlasti.

Zašto se BIA poziva i kad ne treba?

Ni iz Predsedništva Srbije nije odgovoreno na upit RSE zbog čega bi se BIA angažovala za turističke vaučere i zašto nadležne institucije ne mogu to da kontrolišu.

"Ako će BIA da se bavi time, onda je to potvrda verovatno poražavajućeg stanja u Ministarstvu turizma", smatra advokat Rodoljub Šabić.

Za njega je krajnje zabrinjavajuće ako nadležni državni organ koji distribuira te vaučere nije u stanju da spreči njihovu zloupotrebu.

"Ako čak ni ministarstvo policije nije u stanju da kontroliše, nego mora da se uključuje državna bezbednost, onda je to gotovo karikaturalno", ocenjuje Šabić.

Ministarstvo turizma nije odgovorilo na upit RSE o tome šta su preduzimali kako bi se sprečile zloupotrebe i kakve mehanizme imaju za to.

Predsednik sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija kaže da je bilo zloupotreba ocenjujući ih zanemarljivim, te da je kontrola na institucijama koje su u sistemu podele i korišćenja vaučera.

On se slaže da pošta kao institucija koja ima najširu mrežu treba da radi podelu vaučera, ali da posle treba da se sa turističkim agnecijama i hotelima proveri ko ih je iskoristio.

"Da se ne prodaju ti vaučeri, neko uzme vaučere na pet drugih imena, pa ih preprodaje upola cene", kaže on.

BIA prema zakonu može da preuzme i obavi poslove koji su u nadležnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ali kada to zahtevaju posebni razlozi bezbednosti Republike Srbije.

Odluku o preuzimanju sporazumno donose direktor agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Dok strane službe 'vršljaju'

Opozicioni poslanik i član parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Miroslav Aleksić kaže da depolitizacija i dekriminalizacija bezbednosnih službi, pravosuđa i policije treba da bude jedan od prioriteta nove vlasti.

"Bezbednosne službe služe predsedniku Republike za kampanju i manipulaciju građanima", ocenjuje on za RSE.

Predsednik Srbije je nedavno najavio da će u narednim nedeljama podneti ostavku u susret vanrednim parlamentrnim izborima, na kojima postoji mogućnost da se kandiduje za premijera.

Upitan o kontroli bezbednosnih službi od strane skupštinskog odbora, Aleksić kaže da se to svelo na formu.

RSE nije uspeo da kontaktira članove skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz vladajuće koalicije.

Čitajte:

Kolika je moć tajne policije u Srbiji?

Angažovanje BIA za kontrolu turističkih vaučera Aleksić vidi kao "potpuni slom države", navodeći da Agencija "štiti isključivo interese vladajuće partije", a ne države Srbije niti njenih građana.

"I Vučić kaže da ovde vršljaju strane službe, da prave Kazablanku od Srbije, a to je zato što su naše službe bezbednosti potpuno razorene i politizovane", naveo je.

Vučić je početkom 2023. rekao da su obaveštajni podaci potvrdili da je "Beograd za Novu godinu bio kao Kazablanka".

On je tada za TV Pink rekao da takav broj špijuna od 20. decembra do 5. januara u Beogradu nije zabeležen od Drugog svetskog rata.

Ali nije izneo više detalja ni da li su vlasti Srbije reagovale na "pretvaranje" Beograda u Kazablanku u vreme Drurog svetskog rata.

Tada je taj grad u Maroku na obali Atlantskog okeana bio važna strateška luka gde su se ukršali izbeglice, trgovci, krijumčari, ali i obaveštajci.

Uloga BIA: Od Grdelice, blokada poljoprivrednika do Generalštaba

BIA je još 2018. bila angažovana u istrazi rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 na jugu zemlje.

Nakon trećeg obrušavanja u pet meseci, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović zatražila je pomoć od BIA, smatrajući da je važno otkriti šta se dogodilo kod infrastrukture od nacionalnog značaja.

Godinu dana kasnije ona je rekla da istraga BIA još nije zvaršena, kao i da je agencija "angažovana duži vremenski period na gotovo svim infrastrukturnim projektima".

Rezultati te istrage nisu poznati ni danas.

'Šta rekoste': Keramičke pločice za Koridor

Zatim, prema svedočenima poljoprivrednika, BIA ih je pozivala zbog protesta i blokada puteva u prethodne dve godine tražeći da uklone traktore sa blokada.

U više slučajeva su nakon tih navoda blokade uklanjane.

U to vreme je resorni ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović ocenio proteste poljoprivrednika kao hibridni rat protiv države kako bi se zaustavio ekonomski rast.

BIA se u tim slučajevima nije oglašavala.

Ulazili su pripadnici BIA u novembru 2024. i u Republički zavod za zaštitu spomenika, čiji su se službenici protivili ukidanju zaštite kulturnog dobra za bivši kompleks Generalštaba.

Čitajte:

Ukinut status kulturnog dobra Generalštabu u Beogradu uprkos protivljenju struke

To je bio uslov za revitalizaciju kompleksa Generalštaba koju su srpske vlasti planirale sa Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Generalštab je bombardovan 1999. godine u NATO akciji zbog zločina srpskih snaga na Kosovu i od tada zdanje nije obnovljeno.

Nakon posete BIA, zaposleni u Zavodu su tih dana prestali da daju izjave za medije.

BIA tada nije odgovorila na upit RSE šta je bio razlog posete.

Tu agenciju je spominjao u avgustu 2024. i tadašnji premijer Miloš Vučević navodeći da će se BIA obračunati sa onima koji podižu cene.

Na čelnom mestu BIA poslednjih godina nalazili su se stranački ljudi iz vladajuće koalicije, bliski predsedniku države Aleksandru Vučiću.