SAD pokreću strateški dijalog sa Srbijom, najavio ministar spoljnih poslova Srbije

U Vašingtonu je doneta odluka da se otpočne strateški dijalog sa Srbijom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Rekao je da prva sesija počinje u petak, a da je ova odluka Sjedinjenih Američkih Država jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina.

Đurić je ocenio da je pokretanje strateškog dijaloga rezultat dugogodišnjeg diplomatskog rada.

Za RTS je rekao da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će učestvovati na samitu u četvrtak.

"Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić.

Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije.

Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje".

RTS prenosi da je Đurić rekao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, pre svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije".

"Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je.

Čitajte:

Šta je prethodilo odluci SAD?

"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike.

O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u avgustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo.

Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.

Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike.

Zatim je u januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtevima.

Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja.

Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra.

U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.

Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova.

SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.

Još jedna od tema koja je obeležila odnose SAD i Srbije u poslednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većisnkog ruskog udela u vlasništvu.

Čitajte:

Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, a licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja.

Poslednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna.

Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku.

Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.

Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.