Srbija pogođena afričkom svinjskom kugom

Skoro trideset hiljada uginulih ili eutanaziranih svinja u 618 aktivnih gazdinstava.

Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom.

Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd.

"Svaka zaražena životinja je fabrika virusa", kaže za RSE Miroslav Valčić, profesor beogradskog Fakulteta veterinarske medicine.

On objašnjava da je virus vrlo otporan u spoljašnjoj sredini, gde opstaje preko godinu dana, naročito u hladu, zimi.

"Onda moramo da se pomirimo sa činjenicom da je jedan od segmenata sprovođenja mera eutanazija životinja sa kliničkim simptomima i onih koje su mogle biti u kontaktu sa izvorom zaraze", objašnjava on.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu za RSE da je prioritet očuvanje proizvodnje i sprečavanje daljeg širenja bolesti.

Navode da trenutna situacija ukazuje da se virus najčešće prenosi ljudskim faktorom.

"Nelegalnim prometom svinja i proizvoda od svinjskog mesa, neprijavljivanjem bolesti, nepoštovanjem mera biosigurnosti i neadekvatnim odlaganjem leševa životinja", dodaje se.

Dodatni rizik, kažu, predstavlja prisustvo virusa u populaciji divljih svinja, zbog čega je neophodna stalna saradnja veterinarske službe, lovaca, šumarskog sektora i lokalnih samouprava.

Od virusa afričke kuge svinja ne mogu da obole druge životinje ni čovek, objašnjava profesor Valčić, ali za bolest nema leka i ne postoji do sada napravljena vakcina

"Afrička kuga svinja za nas nije nova, ona je počela da se širi od 2007. godine teritorijom Evrope", naveo je on.

Virus se lako širi, a može se preneti obućom, odećom, opremom i vozilima.

"Prenosi se u Evropi nemarom ljudi, a u Africi rezervoari su bradavičasto svinjče i krpelji", kaže Valčić.

I u susednoj Hrvatskoj zabeleženi su slučajevi afričke svinjske kuge.

Koje su mere preduzete?

Do sada je uginulo i eutanazirano 28.871 svinja.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda kaže za RSE da se pored eutanazije i neškodljivog uklanjanja leševa u zaraženom području, sprovode mere biosigurnosti na farmama i u malim gazdinstvima u ostalim delovima zemlje.

"Od dezinfekcije, deratizacije, zabrane ulaska u objekte nezaposlenima, kontrole ishrane, zabrane prirodnog pripusta, kontrole ili zabrane transporta", naveo je.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da mešoviti mobilni kontrolni timovi sprovode pojačane i nenajavlјene kontrole prometa i kretanja svinja, kontrole gazdinstava, biosigurnosti i ilegalnog prometa.

U odgovoru za RSE navode da mere podrazumevaju i izradu posebnih planova zaštite velikih komercijalnih farmi i područja visokog rizika.

Naloženo je i da zaražene farme i naselja budu jasno obeleženi.

Ministarstvo navodi da su pojačane kontrole u saradnji sa šumskim gazdinstvima, lovačkim udruženjima i nadležnim službama kako bi se sprečilo kršenje mera u lovištima.

Takva odluka doneta je s obzirom da kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti.

"Ključno je dosledno sprovođenje svih biosigurnosnih mera, blagovremeno prijavlјivanje svake sumnje na bolest i sprečavanje nelegalnog prometa životinja", navedeno je u odgovoru.

Čitajte:

U Srbiji od početka epidemije afričke kuge eutanaziranо više od 78.000 svinja

Dodaje se da su pooštrene i sankcije za nepoštovanje mera.

Pored prekršajne odgovornosti, vlasnici koji namerno prikrivaju bolest, nelegalno premeštaju svinje ili na drugi način ugrožavaju zdravlјe životinja mogu odgovarati i za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je nakon obilaska zaraženih gazdinstava prethodnih dana ocenio da nadležne službe nisu radile svoj posao.

Naveo je da u Obrenovcu ugrožena gazdinstva nisu obeležena, već su čak kapije širom otvorene.

Upozorio je i na sve učestaliju pojavu nepropisnog odlaganja uginulih životinja.

Koje su posledice?

Profesor Valčić kaže da postoji stalni monitoring na afričku kugu svinja.

"Međutim, razmere u ovom slučaju su takve da pokazuje da su se ljudi, pre svega držaoci svinja, opustili", ocenio je.

On smatra da brojka od preko 28.000 uginulih ili eutaniziranih svinja nije alarmantna jer kaže da svinje imaju daleko bolji i jači kapacitet zanavljanja populacije nego, na primer, goveda.

"Kada biste ubili 28.000 goveda, godinama bi taj region bio u problemu sa govedarstvom. Današnje krmače imaju do tridesetak prasića godišnje, tako da se ja ne bih brinuo što se tiče stočnog fonda, ali se brinem u vezi sa održivošću tog virusa u prirodi", dodao je.

Dok Nenad Budimović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda smatra da će se broj od skoro 30 hiljada svinja odraziti na već smanjen broj svinja svih kategorija.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je afrička kuga svinja jedna od najzaraznijih bolesti domaćih i divljih svinja i da se veoma teško kontroliše kada dospe u populaciju.

U BiH eutanazirano 20.000 svinja zbog svinjske kuge

Navode da svako žarište predstavlja gubitak za proizvođača i lokalnu zajednicu.

"Ali Srbija raspolaže značajnim stočnim fondom i bolest se trenutno suzbija u ograničenim područjima", dodaje se.

Navode da će osim zaštite malih proizvođača, posebno obratiti pažnju i na velike komercijalne farme zbog potencijalnih velikih ekonomskih šteta.

"Ukoliko se sve propisane mere budu dosledno sprovodile, ne očekujemo dugoročne poremećaje u snabdevanju tržišta svinjskim mesom", dodaje se.

Budimirović navodi da se ne može dati precizna projekcija oko cene mesa, ali ne veruje da bi u ovom trenutku afrička svinjska kuga mogla da se odrazi na snabdevanje i cenu mesa.

U Ministarstvu kažu da će konačne procene materijalne štete biti moguće tek nakon završetka talasa bolesti, jer to zavisi od daljeg razvoja situacije i broja pogođenih gazdinstava.

Dodatni problem predstavlja i to što mora da prođe određeno vreme da bi uzgajivači mogli da nastave uzgoj svinja.

"Posle mehaničkog čišćenja i dezinfekcije mora da prođe određeno vreme kada se uvodi nekoliko svinja koje će nam pokazati da li je na toj lokaciji i dalje opstao virus. Tako da će to dugo da traje", kaže profesor Valčić.

Budmirović kaže da je materijalna šteta sigurno velika, ali da će biti veća u reprodukciji jer za ponovni tov svinja na zaraženim gazdinstvima treba da prođe nekoliko meseci.

"Smanjuje se izvoz svežeg mesa, i farmeri koji jednom ostanu bez životinja, teško se odlučuju za novi ciklus koji je veoma neizvesan", navodi on.

Zabeleženi slučajevi u i Hrvatskoj

Afrička svinjska kuga zabeležena je i u susednoj Hrvatskoj.

Najviše zaraženih svinja je na području Osječko-baranjske županije, u mestu Beljevina, prenosi Hrvatska radio televizija.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva donelo je rešenje o zoni zaštite na području te županije.

Veterinarska inspekcija Državnog inspektorata nakon hitnog nadzora na području Varaždina utvrdila je teške nepravilnosti u prevozu svinja iz zone ograničenja, te naredila usmrćivanje ukupno 341 životinje.

Do 18. jula u Hrvatskoj su eutanizirane 2.822 svinje.

*Tekst je ažuriran 21. jula odgovorima iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda.