"Motiv je kontrola političkih protivnika".
To je prva reakcija opozicionog poslanika iz Srbije Radomira Lazovića, nakon što je objavio da je prisluškivan.
Kako je pokazala nezavisna forenzička analiza domaćih i međunarodnih stručnjaka, na njegov telefon instaliran je napredni špijunski softver, odnosno spajver.
Bez ikakvog znanja korisnika, spajver može da pristupi svim podacima na uređaju - porukama, kontaktima, fotografijama, sadržaju aplikacija.
Može i da tajno snima ekran uređaja, kao i da sam aktivira mikrofon ili kameru.
Upotreba takvih softvera je nezakonita.
I ovo nije prvi slučaj u kojem opozicija, aktivisti i novinari u Srbiji ukazuju da su žrtve nezakonitog nadzora.
Za prisluškivanje optužuju vlast, predvođenu predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok državni funkcioneri odbacuju optužbe da su oni špijunirali svoje oponente u jeku masovnih antivladinih protesta.
Na meti špijunskih softvera našli su se i predstavnici studentskog pokreta, koji je i inicirao proteste, objavljeno je u analizi nevladine SHARE fondacije 2. septembra.
Potvrđeno je najmanje 14 slučajeva od početka 2026, što je najveći dokumentovani talas upotrebe nezakonitih softvera za prisluškivanje do sada, ističe SHARE.
Čitajte:
EU upozorava Srbiju da je špijuniranje političkih protivnika, ako se potvrdi, neprihvatljivoLazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je njegov telefon bio na meti spajvera u vreme lokalnih izbora u martu 2026.
Telefon mu je, kaže, prisluškivan korišćenjem sofisticiranih softvera, najverovatnije "Pegaza" (Pegasus), kojeg razvija izraelska kompanija NSO.
Prema navodima same kompanije, njegovi kupci ne mogu biti pojedinci, već samo države i njihovi obaveštajni aparati.
"To koriste državni organi, što jasno pokazuje ko stoji iza svega", kaže Lazović.
Zbog toga će se, kaže, obratiti međunarodnim institucijama.
Upitan da li će prijavu podneti i nadležnima u Srbiji, Lazović odgovara da će to učiniti, iako ne veruje da će takav postupak imati efekta.
"Kada vas te iste domaće institucije prisluškuju, prate i rade protiv vas, teško je poverovati da će nešto uraditi", zaključuje.
Kompanija NSO se nije oglašavala povodom najnovijih optužbi o nezakonitom prisluškivanju u Srbiji.
Sredinom 2025. na upit organizacije Amnesty International, NSO nije potvrdio da je Srbija njegov klijent, niti da je Pegasus korišćen za nelegalno prisluškivanje.
Kompanija je tada navela da ne komentariše konkretne ili bivše klijente, pozivajući se na obavezu čuvanja poverljivosti.
Čitajte:
'Veoma zabrinjavajuće': Novi nalazi HRW o potencijalnom uvozu špijunskih softvera u Srbiju'Kao da je vaš telefon u njihovim rukama'
Optužbe da ih vlast prisluškuje, dan pre Lazovića, izneli su i predstavnici studentskog pokreta.
"To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama", opisala je studentkinja Jelena Kontić.
Obaveštenje da je njen telefon, marke ajfon (iPhone), bio meta napada, Kontić je dobila od kompanije Epl (Apple), koja razvija te mobilne uređaje.
"Ja sam ta prva žrtva 'Pegaza' u 2026. godini", dodala je.
Ovaj napredni softver ne zahteva nikakvu interakciju korisnika.
Odnosno, korisnik ne mora ništa da klikne ili da uradi, kako bi se na njegovom telefonu instalirao špijunski softver.
Slična notifikacija je tokom leta stigla i drugim predstavnicima pokreta, koji su bili aktivni u studentskoj kampanji.
Čitajte:
Kolika je moć tajne policije u Srbiji?Upozorenje Epla stiglo je na još 11 adresa.
"Kod mene je ta notifikacija koju sam dobila probudila najviše bes. Zato što tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i svih ljudi sa kojima sam komunicirala...Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora", dodala je Jelena Kontić.
Nakon upozorenja, studenti su se obratili nevladinoj SHARE fondaciji, koja je, kako ističu, potvrdila da su im telefoni hakovani Pegazom.
SHARE je objavio da su njihove nalaze nezavisno potvrdile i međunarodne organizacije - Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesty International Security Lab.
U još dva slučaja, SHARE je, kako se navodi, utvrdio da su telefoni hakovani drugim špijunskim softverom.
Tvrde da je reč o verziji softvera pod nazivom "NoviSpy", za kojeg se pretpostavlja da je domaće proizvodnje.
Ovaj softver, međutim, zahteva fizički pristup telefonu.
Jednom od članova studentskog pokreta je, kako kažu, on instaliran u policijskoj stanici, kada mu je nakon privođenja oduzet telefon.
Čitajte:
U Srbiji umesto izbora - pretnje i hapšenjaVlast negira navode o špijuniranju
MUP do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o nezakonitom nadzoru – odnosno, da li i čije telefone prisluškuju.
Nije odgovorila ni Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
U kratkom saopštenju, objavljenom na njihovom sajtu, navode o špijuniranju su opisali kao "običan trivijalni senzacionalizam".
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je opozicija optužila da direktno stoji iza prisluškivanja, odbacio je te navode kao "glupe i besmislene", te da za njih nije ponuđen "nijedan dokaz".
Čitajte:
Srpsko Tužilaštvo i Povernik pokrenuli postupke o krađi podataka korisnika TelekomaReagovali Brisel i Vašington
U međuvremenu stiglo je i upozorenje Evropske unije.
Iz Brisela je poručeno da su svi pokušaji nezakonitog pristupa podacima građana i političkih protivnika, ukoliko se potvrde, neprihvatlji.
Iz Sjedinjenih Država se oglasio republikanski kongresmen Džo Vilson, naglašavajući da je "neprihvatljivo što je Vučićev režim koristio invazivni špijunski softver za nadzor".
"Ova totalitarna tehnologija zloupotrebljava se protiv slobodnog naroda koji zahteva vladavinu prava", napisao je na društvenoj mreži X.
Poverenik i Ombudsman pozivaju da se slučajevi prijave
Nakon objave studenata i opozicije o nezakonitom špijuniranju, iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti je za RSE poručeno da im se slučajevi moraju prijaviti, kako bi oni postupali.
Ova nezavisna državna institucija Srbije navodi da "u ovom trenutku" ne raspolaže podacima kojima bi se utvrdilo da li ima osnova za njihovo postupanje.
Dodaju i da su postupali nakon ranijih navoda o upotrebi špijunskih softvera, odnosno alata za pristup podacima iz mobilnih telefona.
O tome su se, kako kažu, tada izjasnili državni organi, i nije utvrđeno da je došlo do povrede zakona.
Čitajte:
'Dijagnoza stanja demokratije u Srbiji': Šta o rezoluciji Saveta Evrope kažu oni koji su pretrpeli nasilje?Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za RSE da nije problem da njegova kancelarija izvrši kontrolu obaveštajnih službi i policije u vezi sa navodima o špijuniranju telefona.
Ali, kako kaže, prvo im se moraju dati određeni podaci.
"Pozivam ih (studente i političke organizacije), ako imate neke relevantne podatke obratite se instituciji, da bismo mogli postupak da sprovedemo valjano", rekao je Pašalić.
Raniji navodi novinara i aktivista o špijuniranju prijavljivani su i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK).
Iz ovog tužilaštva do objave teksta nije odgovoreno na pitanja RSE – da li će postupati nakon nove objave studenata u blokadi i opozicionara.
Bez odgovora je ostalo pitanje i šta je utvrđeno u ranijim slučajevima, gde su novinari i aktivisti takođe optuživali državu da je na njihove telefone protivzakonito instalirala napredne špijunske softvere.
Čitajte:
Alat za otključavanje i preuzimanje sadržaja sa telefona i dalje u rukama srpske policije'Softver prošao kroz telefon'
Na meti špijunskog softvera je, kako priča za RSE, bio novinar i bivši direktor N1 televizije Igor Božić.
Svoj telefon je, kaže, međunarodnim stručnjacima dao na proveru 2024. godine, nakon što je lokalni novinar Stojan Marković objavio da je na njegovom uređaju pronađen špijunski softver.
"Fajl koji sam poslao na analizu, odmah je pokazao da je telefon bio zaražen", priča Božić.
Utvrđeno je, kako ističe, da je njegov telefon bio pod nadzorom naprednog špijunskog softvera "Pegaz" oko 13 dana, tokom avgusta 2023. godine.
Da je bio meta napada, saznao je godinu dana kasnije.
Kako bi se softver instalirao na jedan, pojedinačni uređaj, to može da košta i do sto hiljada evra, ukazuje Božić.
Podseća da se prodaje državnim strukturama – što sami tvorci "Pegaza" naglašavaju.
"Tada su počinjale pripreme za predizbornu kampanju. Zašto je nekome bilo bitno da prati i prisluškuje i mene, kao novinara i programskog direktora jedne televizije, to se, naravno, nikada neće dokazati i saznati", dodaje.
"Ja nisam kliknuo na neki sumnjiv link, pa da mi se tako instalira taj softver. Ne, on je prosto prošao u telefon kroz neku poruku koju sam ja primio, bilo mejlom, bilo kroz direktne poruke", opisuje.
Uređaj je, po savetu stručnjaka, zamenio.
"Osećaj, svakako, nije prijatan. Izaziva jaku nelagodu kada shvatite da je neko stalno sa vama, da li u sobi, u krevetu, u kupatilu. A zabrinuti ste i šta su mogli da saznaju iz razgovora sa kontaktima, izvorima. Zato to tada nismo ni objavili, da se ljudi koji su komunicirali sa mnom ne bi osetili ugroženo", ističe Božić.
Slučaj nije prijavio nadležnima u Srbiji.
"Smatrao sam u tom trenutku da je besmisleno bilo prijavljivati. Prvo, zato što je prošlo dosta vremena otkako sam shvatio da je softver bio u telefonu. A drugo, zbog toga što sam svestan da je to jedan mukotrpan proces u kome vi nećete dobiti odgovore", dodaje on.
Podseća da je vlast, uprkos dokazima na međunarodnom nivou, do sada demantovala sve navode o špijuniranju, a da tužilaštvo nije reagovalo.
Čitajte:
Život na oku tajnih službi Srbije, po izveštaju Amnesty InternationalaMeđunarodna organizacija Amnesty International je još u decembru 2024. dokumentovala desetine slučajeva u Srbiji, u kojima su telefoni bili zaraženi softverom "NoviSpy".
Tada je utvrđeno da je, po pravilu, instaliran kada su novinari i opozicioni akteri privremeno zadržavani ili ispitivani u policiji ili BIA.
Naveli su i da se serveri sa kojima softver komunicira nalaze u Srbiji, te da se mogu povezati sa srpskom obaveštajnom službom.
Utvrđeno je i da je, pre nego što je "NoviSpy" instaliran, za otključavanje telefona korišćen alat "Cellebrite" koga naširoko koriste svetske bezbednosne agencije.
Izraelska kompanija "Cellebrite", koja razvija taj alat, saopštila je nakon izveštaja Amnestija da je povukla određene licence u Srbiji.
Do sada nisu precizirali da li se zabrana korišćenja odnosi na BIA, MUP ili neke druge institucije.