Američki Kongres drži Zapadni Balkan u fokusu

Američki zakon o odbrani, koji navodi Zapadni Balkan kao jedan od strateških prioriteta, naglašava posvećenost Sjedinjenih Država poboljšanju bilateralnih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana i zaokruživanju evropskog projekta, rekao je za RSE bivši potpredsednik vlade za evropske integracije i bivši ambasador u Vašingtonu Vasko Naumovski.

Tim zakonom, koji su prošle nedelje usvojila oba doma Kongresa, od državnog sekretara se traži da preduzme inicijative za tehničku pomoć svakoj od zemalja Zapadnog Balkana.

Cilj je demokratski i ekonomski razvoj, kao i jačanje postojećih nacionalnih strategija protiv korupcije, uključujući političku korupciju, posebno u pravosuđu, i promocija uloge nezavisnih medija u borbi protiv korupcije.

Prate se maligni uticaji

Bivši diplomata Nano Ružin ocenjuje kao pozitivan korak to što je Zapadni Balkan, uključujući Severnu Makedoniju, ponovo u prvom planu interesovanja SAD.

"Prvo sam bio pomalo iznenađen činjenicom da u Nacionalnoj strategiji za bezbednost nema ničega o Balkanu. Ali, posle toga, evo ovaj dokument na izvestan način balansira politiku Sjedinjenih Američkih Država i njihov interes za Zapadni Balkan, s obzirom na to da je posle Ukrajine ovo možda najeksplozivniji region u Evropi", kaže Ružin.

Čitajte: Zavisnost od ruskih energenata sputava evropske integracije Zapadnog Balkana, naveo Kongres SAD u predlogu zakona

Naumovski ističe da činjenica da time što je u zakonu navedeno da državni sekretar SAD ima zadatak da redovno izveštava Kongres o malignom uticaju Rusije i Kine na balkanske zemlje samo pokazuje da uticaji različitih centara moći prisutnih na teritoriji Zapadnog Balkana ne prolaze nezapaženo u američkoj administraciji.

On kaže da se na ovaj način Zapadni Balkan tumači kao jedan od regiona gde će SAD ostati prisutne u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu na duži rok.

"Iako je fokus američke spoljne politike možda bio na drugim delovima sveta poslednjih meseci, ovo dokazuje da, pre svega, u Kongresu postoji tradicija interesovanja američke administracije i institucija za održavanje prisustva Sjedinjenih Američkih Država kako bi se sprečilo da region padne pod uticaj drugih centara", kaže Naumovski.

Prema Ružinu, Severna Makedonija, kao članica NATO-a, ne bi trebalo da zanemaruje elemente "malignog uticaja".

"Meki uticaj Rusije i Kine je prisutan, iako se naša zemlja strogo zalaže za poštovanje sankcija. Kineski uticaj u našoj zemlji nije toliko jak, osim u određenim elementima kao što su investicije, građevinski radovi i autoputevi", objašnjava Ružin.

U opsežnom Zakonu o odbrani, Kongres SAD je ocenio da zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva vezuje njihove ekonomije i politiku za Moskvu i ometa njihove težnje ka evropskim integracijama.

Čitajte: Trump potpisao Zakon koji upozorava na ovisnost Zapadnog Balkana o ruskim energentima

Druga prepreka evropskim integracijama i daljem razvoju zemalja Zapadnog Balkana, u koje spada i Severna Makedonija, jeste upravo korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima.

Korupcija kao bezbednosno pitanje

Prema rečima Naumovskog, borba protiv korupcije jedan je od ciljeva u koje američka administracija ulaže skoro tri decenije u zemlji, ali i u susednim zemljama koje su deo Zapadnog Balkana.

"Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju ozbiljan problem sa korupcijom, koju Sjedinjene Američke Države često opisuju kao svojevrsno bezbednosno pitanje, tj. ugrožava ciljeve američke spoljne politike, ali i dobre bilateralne odnose između SAD i zemalja Zapadnog Balkana, i otuda je logično da SAD posvete više pažnje ovoj borbi protiv korupcije", kaže Naumovski.

Prema jednoj od izjava ambasadorke SAD u Skoplju Anđele Prajs Ageler, SAD su do sada uložile oko pola milijarde dolara u reforme pravosuđa.

Američku borbu protiv korupcije podržava i čuvena "američka crna lista" na kojoj su navedeni političari iz Severne Makedonije, poput bivšeg premijera Nikole Gruevskog, bivšeg direktora Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove Saša Mijalkova, bivšeg zamenika vicepremijera Artana Grubija i njegovog partijskog kolege, bivšeg gradonačelnika Struge Ramiza Merka. Politički lideri iz regiona su takođe godinama na toj listi.

Ružin dodaje da se od makedonskih vlasti očekuje da pojačaju borbu protiv korupcije.

Čitajte: Balkan na marginama, Balkan u centru: Kako SAD vidi region?

"Pojačana borba protiv korupcije ne odnosi se samo na otkrivenim koruptivne slučajeve, već pre svega na pravosudni sistem. Time postoji jedna vrsta sinergije između onoga što Evropska unija odavno ističe kao problem i onoga što se sada naglašava u spoljnoj politici SAD", kaže bivši diplomata.

Stav Kongresa je da SAD treba da sarađuju sa saveznicima i partnerima koji su posvećeni jačanju vladavine prava, diverzifikaciji izvora energije, demokratskim i ekonomskim reformama i smanjenju siromaštva.

Ti segmenti treba da podstaknu jačanje poslovnih veza i investicija između SAD i saveznika i partnera na Zapadnom Balkanu, a time i da prošire američku podršku naporima za regionalnu integraciju u regionu.

Severna Makedonija ove godine obeležava 30 godina bilateralnih odnosa sa SAD. Ona je prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je pokrenula Strateški dijalog s američkom vladom SAD. Iz šireg regiona, to su već učinile Slovenija i Hrvatska. Odbrana, vladavina prava, kultura, trgovina su deo tema u Strateškom dijalogu sa SAD.