Sažetak
- Proglašenjem krizne situacije u snabdevanju električnom energijom, Vlada Severne Makedonije je aktivirala državne rezerve mazuta za potrebe ESM-a.
- Ta odluka otvara mogućnost za hitne javne nabavke i dogovore u četiri oka.
- Komisija za borbu protiv korupcije otkrila je zloupotrebe tokom energetske krize 2021. i 2022.
Odluka o proglašenju krizne situacije za električnu energiju u Severnoj Makedoniji, opravdana blokadama graničnih prelaza koje su organizovali grčki poljoprivrednici i nemogućnošću uvoza mazuta, ponovo je pokrenula pitanje da li će se "kriza" koristiti kao alibi za netransparentne nabavke energenata i ugovore zaključene bez javnog konkursa.
Makedonska Vlada je 23. decembra proglasila vanredno stanje u snabdevanju električnom energijom posle zahteva državne kompanije Elektrane Severne Makedonije (ESM) za aktiviranje državnih rezervi mazuta zbog problema sa snabdevanjem iz Grčke.
"Obavezne rezerve naftnog derivata mazuta biće ustupljene bez naknade kako bi se obezbedila stabilnost elektroenergetskog sistema, a AD ESM će biti u obavezi da redovno dostavlja izveštaje o potrošnji mazuta Vladi i Ministarstvu finansija", saopštila je Vlada.
Čitajte: Dokle su stigle istrage o višemilionskim korupcijskim aferama u Severnoj Makedoniji?U kriznoj situaciji, Vlada, prema Zakonu o energetici i Uredbi o kriterijumima i uslovima za proglašenje kriznog situacije, može uvesti i mere koje se razlikuju od uobičajenih tržišnih pravila, na primer, da sprovodi brze javne nabavke i hitne ugovore, kao i da koristi državne rezerve.
Iako su za mazut iz Grčke već sprovedene javne nabavke, proglašenje krizne situacije otvara mogućnost da se takvi postupci ponište ako se pojave dodatne potrebe, upozorava profesor Borče Davitkovski s Pravnog fakulteta Univerziteta Svetog Kirila i Metodija u Skoplju, iako dodaje da to ne znači nužno da će tako biti i u ovom slučaju.
"Postoji mogućnost da se situacija iskoristi za intervencije, na primer, za uvoz struje da se zaključe tenderi u četiri oka", kaže Davitkovski.
Indicije o zloupotrebama 2021. i 2022. godine?
Institucije dosad nisu formalno utvrdile zloupotrebe kada je Vlada odlučila da uvede kriznu situaciju. Međutim, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da su upravo u periodima proglašene energetske krize zaključivani ugovori sa smanjenom transparentnošću, što povećava rizik od korupcije i klijentelizma.
To potvrđuju i izveštaji Državne komisije za sprečavanje korupcije (DKSK) s indicijama na zloupotrebe, pošto je Vlada krajem 2021. godine, a zatim i tokom 2022. godine, proglasila kriznu situaciju u snabdevanju električnom energijom.
DKSK je 2023. dokumentovala sporne nabavke energenata, uključujući nabavku mazuta za ESM i Termoelektranu Negotino.
Komisija za borbu protiv korupcije je tada utvrdila ugovore za nabavku mazuta sa nepreciznim količinama i cenama, anekse ugovora bez jasne ekonomske logike i s rizikom po budžet.
Obećanje o stabilnom sistemu
Zahtev ministarke energetike Sanje Božinovske poručila je da zahtev za uvođenje krizne situacije neće imati nikakve posledice po građane, jer država ima dovoljne rezerve mazutaa.
Prema rečima Božinovske, problemi s uvozom mazuta iz Grčke, izazvani višendeljenim blokadama graničnih prelaza, neće uticati na stabilnost sistema, budući da će ESM biti snabdeven iz državnih rezervi.
"U državi ima mazuta i to neće imati nikakvog uticaja na snabdevanje. Ako se ne može kupiti od Grčke, koristiće se rezerve", rekla je Božinovska.
Čitajte: Naftovod Solun – Skoplje uskoro u funkciji, makedonski premijer: Vlada neće opskrbljivati druge zemljeKupovina struje po berzanskim cenama?
Međutim, prema rečima profesora Dejana Trajkovskog sa Univerziteta Sveti Kliment Ohridski Tehničkog fakulteta - Bitolj (TFB), situaciju će se iskoristiti da država kupi električnu energiju od privatnih lica po berzanskim cenama, baš kao i prilikom uvoza.
Čitajte: Umjesto makedonskim građanima, novac EU za račune za struju otišao državnom preduzećuKao primer, on navodi sporazum s gasnom termoelektranom TE-TO, koja će, posle javnog poziva koji je ESM objavio 16. decembra, isporučiti 104.160 megavat-sati električne energije po ceni od 119,5 evra po megavat-satu, što znači da će joj ESM u januaru platiti oko 12,5 miliona evra.
"Dobri su samo za kupovinu i davanje provizija trgovcima, umesto za izgradnju", rekao je Trajkovski.
Severna Makedonija godinama kupuje deo potrebnog uglja i mazuta od Grčke, posebno za rad termoelektrana u uslovima kada domaća proizvodnja nije dovoljna da zadovolji potrošnju.
Međutim, država takođe kupuje električnu energiju, ili iz uvoza iz drugih zemalja, ali i od privatnih proizvođača u zemlji, od domaćih i stranih kompanija.
Poslednji protesti grčkih poljoprivrednika, koji su doveli do blokada graničnih prelaza, puteva, pa čak i luka i aerodroma, deo su šireg nacionalnog talasa nezadovoljstva zbog kašnjenja u isplati poljoprivrednih subvencija, kao i porasta troškova proizvodnje i nedostatka podrške države.