Šta Kosovo može da uradi po pitanju sankcija SAD

Vlada Kosova je saopštila da razmatra eventualne dalje korake oko trinaest kosovskih Srba, koji su se našli na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao je novinarima u četvrtak, nakon jednog dnevnog događaja u Prištini, da pravosudne institucije moraju da reaguju na osnovu odluke SAD.

“Pravosudni sistem (treba) pomno da prati sve odluke Sjedinjenih Američkih Država koje imaju dovoljno informacija, kako ne bi imali samo sankcije SAD-a, već da budu sankcionisani, istraženi, suđeni i osuđeni i ovde“, rekao je Kurti.

Američko ministarstvo finansija je 8. decembra saopštilo da je na listu sankcija stavilo potpredsednika Srpske liste, vodeće srpske partije na Kosovu, Milana Radoičića, biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka i još deset sa njima povezanih osoba.

Braća Veselinović, Milan Radoičić, Željko Bojić i Marko Rosić označeni su da pripadaju koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom.

U saopštenju se navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, i da je jedna od najozloglašenijih koruptivnih figura na Kosovu. Dodaje se da je njegova kriminalna grupa umešana u šemu podmićivanja velikog spektra, zajedno sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima koji joj olakšavaju nelegalnu trgovinu robom, novcem narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije.

Sankcijama SAD se imovina pojedinaca na listi uglavnom blokira i američkim državljanima je zabranjeno da sarađuju sa njima.

Na crnoj listi SAD se našao i Radule Stević sa severa Kosova, čija je firma „RAD“, registrovana na dve različite adrese, od avgusta 2018. do septembra 2021. godine, dobila ukupno 61 tender u vrednosti od 5,6 miliona evra. Radi se o projektima koji su finansirani iz budžeta Vlade Kosova.

Od avgusta 2018. do septembra 2021. godine, firma „RAD“, registrovana na dve različite adrese, čiji je vlasnik preduzetnik Radule Stević sa severa Kosova, dobila ukupno 61 tender u vrednosti od 5,6 miliona evra. Radi se o projektima koji su finansirani iz budžeta Vlade Kosova.

Ljiburn Aljiu (Liburn Aliu), ministar za infrastrukturu Kosova, je na konferenciji za novinare 9. decembra spomenuo činjenicu da je Stevićeva firma pobedila na tenderu ministarstva na čijem je čelu.

„Mi se bavimo ovim pitanjem. Nikada nije bio na crnoj listi. Dakle, pravno, ne dozvoliti ovoj kompaniji da učestvuje na tenderu, nije bilo moguće“, istakao je Aljiu.

On je dodao da se sada razmatraju sve pravne mogućnosti da se firma “RAD” stavi na crnu listu.

Da li je moguće sankcionisati firme?

Kosovske institucije, uključujući i one koje se odnose na javne nabavke, nemaju mogućnost da uvode sankcije firmama ili pojedincima, ukoliko nemaju dokaz das u povezani sa korupcijom.

Ovo u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Ćemajlj Marmulaku (Qemajl Marmullaku) sa Kosovskog instituta za pravdu. Objašnjava da je za dalje korake u vezi sankcionisanja neke firme, koja se našla na crnoj listi SAD neophodna konačna odluka suda koja potvrđuje da se radi o krivičnom delu.

On ocenjuje da se mora napraviti javna distanca između političara i institucionalnih funkcionera i grupe ljudi koji su sankcionisani.

„Na primer, političke partije mogu ili bi trebale da se distanciraju od takvih osoba koje bi potencijalno mogle biti bliske političkim partijama“, rekao je on.

U ovom trenutku, zakonske mogućnosti omogućavaju da se neka firma sankcioniše od strane tela za razmatranje nabavki, koje je poznato kao Sud za tendere.

Prema poslovniku ove institucije, preduzetnik može biti stavljen na crnu listu ili da bude „diskvalifikovan“ nakon žalbe kupca i nakon što se utvrdi da je preduzetnik dostavio lažne podatke ili falsifikovana dokumenta.

Ovo telo u odgovoru za Radio Slobodna Evropa objašnjava da ekonomski operator, ukoliko se stavi na crnu listu, nema prava da učestvuje u aktivnostima javne nabavke na određeno vreme, odnosno onoliko dugo koliko se navodi u odluci.

Trenutno je samo jedna firma iz Štimlja na kosovskoj crnoj listi.

Protiv 13 kosovskih Srba kojim su SAD uvele sankcije zbog korupcije i međunarodnog organizovanog kriminala, protiv njih se na Kosovu ne vodi nikakav postupak (Radoičić, drugi desno, sa prestavnicima Srba sa Kosova kod predsednika Srbije u februaru 2019.)

‘Tužilaštvo treba da pokrene istragu protiv sankcionisanih’

Iako su SAD uvele sankcije protiv 13 kosovskih Srba zbog korupcije i međunarodnog organizovanog kriminala, protiv njih se na Kosovu ne vodi nikakav postupak, odnosno niko od njih nije osuđen za neko krivično delo, niti je protiv njih podignuta neka optužnica koja ih povezuje sa delima koje pominju SAD.

Reze Hodža (Rreze Hoxha) iz Grupe za pravno-političke studije smatra da su ove sankcije SAD poziv Tužilaštvu da pokrene istragu.

„Ovaj slučaj je promašaj naše države, kako nismo uspeli da procesuiramo organizovani kriminal na tom nivou. Ovo je ključni trenutak da pokažemo ozbiljnost i preduzmemo konkretne akcije protiv ovih kriminalnih grupa", navodi ona.

Hodža smatra i da bi tužilaštvo, pored pokretanja istrage, trebalo da zapleni i imovinu pomenutih osoba do okončanja sudskog procesa.

SAD su ovom odlukom, kaže ona dalje, pozvale Kosovo da se bori protiv kriminalnih grupa i da se ne zaustavi samo na ovim osobama.

"Poziv se tiče i toga da deo ovih procesa budu i Albanci za koje se smatra da su sarađivali u izvršenju ovih (krivičnih) dela", rekla je ona.

Sankcije grupi kosovskih Srba sa severa su pozdravili zvaničnici Kosova, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako će nadležni organi te zemlje ispitati sve ukoliko postoje "neke ozbiljne optužbe".

"Oni su njih optužili pre svega za ilegalnu trgovinu. Na kraju će ih optužiti što ne poštuju granicu između Kosova i Srbije, ali to je već njihova stvar. Ako postoje neke ozbiljne optužbe, naši državni organi će ih i te kako ispitati", rekao je Vučić.

Inače, Milan Radoičić, jedna od osoba koja se našla na crnoj listi SAD, je potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, koja formirana 2013. godine uz podršku Beograda i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sa druge strane, pravosudnim organima u Srbiji Milan Radoičić je poznat od 2011. godine. Tada je protiv njega i Zvonka Veselinovića podignuta optužnica kojom su obojica bili optuženi za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.

Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu, a vremenski se podudarala sa odlukom Beograda da počne dijalog sa Prištinom i pozivom Srbima sa severa Kosova da uklone barikade.

Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.

Milan Radoičić i Zvonko Veselinović se dovode i u vezu sa ubistvom srpskog opozicionog političara sa Kosova, Olivera Ivanovića.