Pokušaji da se Srpska lista marginalizuje mogu se shvatiti kao politički signali, usmereni pre svega ka domaćoj javnosti, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE)Emir (Abrashi) Abraši iz nevladine organizacije Demokratija plus.
On, ipak, podvlači da ne postoji pravni osnov, zasnovan na političkim ili diskrecionim kriterijumima, da se ova najveća partija Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda, izoluje.
Naime, članovi Pokreta Samoopredeljenje su u subotu glasali protiv potvrđivanja konačnih izbornih rezultata za Srpsku listu, što je izazvalo reakciju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda, kao i na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje izbornih rezultata.
Portparol ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu je za RSE naveo da je odluka Centralne izborne komisije (CIK) da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike.
"Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navodi se.
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je pobedio na poslednjim izborima, ranije je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali je Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništavao takve odluke. Srpska lista se i ovoga puta žalila na odluku CIK-a, koju je opisala kao "sramnu, diskriminatornu i nelegalnu".
Politikolog Ognjen Gogić kaže da Samoopredeljenje svojim potezima srpskoj zajednici, koja je većinski glasala za Srpsku listu, poručuje da oni nisu bitni i da se njihovi glasovi ne računaju.
"To je razdorno za odnose na Kosovu", napominje on.
Čitajte: Srpska lista uložila žalbu na nepotvrđivanje izbornih rezultata, OEBS prati razvoj događajaU Skupštini Kosova deset poslaničkih mesta rezervisano je za srpsku zajednicu, od kojih je Srpska lista sa više od 42.000 glasova osvojila devet, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.
Samoopredeljenje insistira na stavu da je Srpska lista "produžena ruka Beograda", a kao jedan od razloga zbog kojih ne želi saradnju s njom navodi i to što se nikada nije distancirala od svog bivšeg potpredsednika Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.
S druge strane, Samoopredeljenje je otvoreno za saradnju sa Nenadom Rašićem i insistira da mesta u Vladi ili Skupštini Kosova, koja prema Ustavu pripadaju srpskoj zajednici, budu dodeljena upravo Rašićevoj stranci.
Međutim, Ustavni sud je prošle nedelje utvrdio da potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice može imenovati samo najveća parlamentarna stranka te zajednice, što je u ovom slučaju Srpska lista.
Čitajte: Moguća ponovna blokada konstituisanja Skupštine KosovaKome štete pokušaji izolacije Srpske liste?
Politikolog Gogić smatra da se pokušajima izolacije Srpske liste sa političke scene šteti celom Kosovu, a ne samo srpskoj zajednici, jer se time rizikuje institucionalna blokada.
"Kosovo može da izgubi i rokove za konstituisanje Skupštine ukoliko se Samoopredeljenje bude inatilo sa Srpskom listom. Gubi se vreme i ništa se ne postiže, jer eliminacija Srpske liste nije moguća", kaže on.
Kosovo se nakon februarskih izbora prošle godine suočilo sa dubokom institucionalnom i političkom krizom, jer albanske partije nisu mogle da se usaglase oko izbora predsednika Skupštine, nakon čega je do blokade došlo i zbog izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice – jer je Samoopredeljenje odbijalo da glasa za kandidate Srpske liste.
Da Srpska lista ne može biti eliminisana ukazuje i Emir Abraši iz Demokratije plus, navodeći da političke stranke mogu biti isključene iz izbornog procesa samo ukoliko ne ispune jasno definisane zakonske kriterijume ili ukoliko ih nadležni pravosudni ili bezbednosni organi proglase nezakonitim.
"U odsustvu takve odluke – uključujući bilo kakvo proglašenje za terorističku ili na drugi način nezakonitu organizaciju – ne postoji pravni osnov za isključivanje Srpske liste isključivo na političkim ili diskrecionim osnovama", navodi Abraši.
Čitajte: Samoopredeljenje će 'umanjiti uticaj Srpske liste' u novim institucijamaOn dodaje da je uloga Centralne izborne komisije administrativna i proceduralna, a ne politička, te da svako postupanje van jasno definisanog mandata podleže preispitivanju.
"Poštovanje zakonitog postupka, pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih izbornih učesnika ostaje ključno za očuvanje kredibiliteta izbornog procesa i poverenja u institucije", zaključuje Abraši.
Može li Samoopredeljenje da nastavi sa ignorisanjem Srpske liste?
Politikolog Gogić ukazuje da se jaz između Srpske liste i Samoopredeljenja produbljuje, ali da je njihova saradnja neophodna za formiranje novih institucija.
U tom kontekstu podseća na poslednje odluke Ustavnog suda u korist Srpske liste, prema kojima Skupština Kosova ne može biti konstituisana bez potpredsednika iz redova srpske zajednice, a kandidata za tu funkciju može predložiti samo najveća parlamentarna stranka te zajednice.
"Samoopredeljenju bi bilo značajno da napravi kompromis sa Srpskom listom, koja bi, na primer, mogla da obezbedi kvorum za izbor predsednika. Sistem na Kosovu zahteva učešće zajednica i njihovih legitimnih predstavnika", navodi Gogić, zaključujući da Samoopredeljenje može naneti štetu celom Kosovu ukoliko nastavi da ignoriše Srpsku listu.
Čitajte: Ima li Srpska lista budućnost u institucijama Kosova?Inače, premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti je u decembru prošle godine izjavio da su nesuglasice Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama uglavnom vezane za Srbiju i njene strukture, te da SAD njegov stav prema Srbiji smatraju previše rigoroznim. SAD su u septembru 2025. godine privremeno suspendovale strateški dijalog sa Kosovom zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima Vlade u tehničkom mandatu.
Na pokušaje da se Srpska lista isključi iz izbornog procesa ranije su reagovale i ambasade zapadnih zemalja, kao i Evropska unija, tražeći da se manjinskim zajednicama obezbedi jednako učešće.