Samit predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i kinskog lidera Si Đinpinga ponudio je nove tragove kako se Peking pozicionira prema Iranu u jeku porasta tenzija oko sankcija, regionalne bezbednosti i budućnosti protoka energenata kroz Ormuski moreuz.
Dok je Tramp rekao da su se dve strane saglasile da Iran nikada ne bi trebalo da dođe do nuklearnog oružja i podržao ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, analitičari su primetili da je Kina izbegla da iznese konkretne javne obaveze o sprovođenju sankcija, smanjenju kupovine iranske nafte ili direktnom pritisku na Teheran.
Umesto toga, kažu stručnjaci, Peking izgleda fokusiran na zaštitu svojih strateških i ekonomskih interesa, izbegavajući dublje uplitanje u sukob.
Podrška stabilnosti, bez pritiska
Kina se javno obavezala na široke principe deeskalacije, slobode plovidbe i protivljenja iranskom nuklearnom oružju.
Analitičari su, međutim, primetili da Peking nije podržao strože mere protiv Teherana.
Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor politike u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da i dalje postoji značajan jaz između kineske retorike i postupaka.
"Dok saopštenja sa samita sugerišu da Kina želi da Ormuski moreuz bude otvoren i da nema plaćanja naknada, kineski ambasador kritikuje nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji su podneli SAD i Bahrein, kojim se zahteva da Iran ponovo otvori Ormuski moreuz", rekao je Brodski za RSE 15. maja.
"Kina takođe kaže da ne želi da se sukob nastavi, ali snabdeva Iran komponentama dvostruke namene za njegov program raketa i dronova", dodao je on.
Čitajte:
Trump i Xi ublažili ton na samitu u Pekingu u sjeni rata u IranuTaj pristup na dva koloseka – podržavanje regionalne stabilnosti uz održavanje veza s Teheranom – bio je česta u komentarima stručnjaka posle samita.
U vašingtonskom Savetu za spoljne odnose (Council on Foreign Relations – CFR), analitičari su primetili da je Peking naglasio značaj da moreuz bude otvoren i da se osigura da nafta nastavi da teče kroz Persijski zaliv, ali je izbegao javno obavezivanje na sprovođenje sankcija ili smanjenje uvoza iranske nafte.
Zongjuan Zoi Liu, viša saradnica za kineske studije na CFR-u, rekla je za RSE da je rečnik Kine ostao "neodređen, ali koristan u pogledu deeskalacije", dodajući da Peking želi da pokaže podršku stabilnosti bez preuzimanja odgovornosti za njeno nametanje.
"Kina je želela da pokaže da je poruka jasna: Održavajte protok nafte, držite moreuz otvorenim", rekla je Liu. "Ali nije zaista preuzela nikakvu obavezala da kontroliše stabilnost ili obezbediti stabilnost."
Protok nafte i strateški interesi
Veći deo kineskog pozicioniranje je izgleda povezan s energetskom bezbednošću.
Kina je i dalje glavni kupac iranske nafte i u velikoj meri zavisi od brodskih ruta u Zalivu. Analitičari kažu da je najvažniji cilj Pekinga verovatno očuvanje stabilnog pristupa snabdevanju energentima, uz izbegavanje direktnog sukoba s Vašingtonom.
Ta računica se takođe odrazila u izjavi republikanca Brajana Masta (Brian), koji je predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD.
"Oni imaju značajan odnos s Iranom, kupili su značajnu količinu nafte od Irana i voleli bi da nastave to da rade, kao i da im se ne blokira druga nafta iz Zaliva", rekao je Mast publici u CFR-u.
Takođe, u odgovor na pitanje RSE, Mast je rekao da je Kina izbegla da u potpunosti vojno podrži Iran.
"Oni ne idu da brane Iran", rekao je on. "Da li je Kina učestvovala u pomoći Irancima pri gađanju? Apsolutno, da. Da li bih rekao da su u to snažno uleteli? Ne, nisu.“
Mast je rekao da Peking izgleda balansira između suprotstavljenih strateških interesa: da li produžena nestabilnost koristi Kini tako što odvlači pažnju i resurse SAD dublje u region, ili da li obnavljanje bezbedne plovidbe i tokova nafte bolje služi kineskim ekonomskim prioritetima.
"Oni apsolutno pokušavaju da balansiraju šta je od toga bolje za njih", rekao je on.
Samit je takođe podstakao spekulacije o mogućim zakulisnim razgovorima koji uključuju ublažavanje sankcija.
Tramp je sugerisao da su sankcije kineskim malim nezavisnim rafinerijama koje prerađuju iransku sirovu naftu možda bile razmatrane tokom razgovora sa Sijem. Analitičari u Vašingtonu kažu da bi takvi komentari mogli ukazivati na to da SAD istražuju načine da podstaknu saradnju Kine kroz podsticaje, umesto da se oslanjaju isključivo na pritisak.
Čitajte:
Peking kritikuje sankcije SAD kineskoj rafineriji nafte zbog veza s IranomRaš Doši (Rush Doshi), bivši zamenik višeg direktora za Kinu i Tajvan u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom administracije Džoa Bajdena (Joe Biden), rekao je da su Trampove izjave otvorile mogućnost šireg aranžmana koji uključuje da Kina kupuje američku sirovu naftu i fleksibilnost u sprovođenju sankcija za neke rafinerije koje posluju s iranskom sirovom naftom.
Ipak, nikakav sporazum nije javno objavljen i Peking nije potvrdio takve razgovore.
Pitanja ostaju
Još jedno pitanje koje se nadvija nad samitom odnosi se na izveštaje da su kineske kompanije možda razmatrale pružanje oružja ili dodatne podrške Iranu.
Kris Mekgvajer (Chrus McGuire), viši saradnik za Kinu i nove tehnologije u CFR-u, ukazao je da već postoji zabrinutost u vezi s kineskim transferom tehnologija dvostruke namene koje podržavaju iranske vojne kapacitete.
Tramp je rekao da se Si obavezao da neće prodavati oružje Iranu, iako su analitičari upozorili da će takva uveravanja verovatno biti pod lupom tokom vremena.
Kina je dotle nastavila da se protivi američkim sankcijama usmerenim na kompanije povezane s trgovinom iranskom naftom.
Liu je ukazala da je pre samita kinesko Ministarstvo trgovine izdalo uredbu protiv sankcijama koje su SAD uvele za nekoliko kineskih rafinerija optuženih za kupovinu iranske sirove nafte.
Taj potez je istakao širi otpor Pekinga, kako smatra, sprovođenju eksteritorijalnih sankcija i naznačio da je malo verovatno da će Kina javno prihvatiti kampanju pritiska Vašingtona na Teheran.