Ukrajinski zvaničnik za sankcije u Vašingtonu, dok je predlog zakona o Rusiji zapeo iz straha od carina

Najviši ukrajinski zvaničnik za sankcije stigao je u Vašington u nastojanju da podrži sveobuhvatni predlog zakon o sankcijama koji je Senat usvojio uz ogromnu dvostranačku podršku, ali se sada suočava s težim testom u Predstavničkom domu.

Vladislav Vlasjuk, komesar ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za sankcije, trebalo bi da se sastane s članovima Predstavničkog doma dok Kijev vrši pritisak na Kongres da usvoji predlog zakon o sankcijama Rusiji i Iranu koji je nazvan po preminulom senatoru Lindziju Gremu (Lindsay Graham).

Predlog je usvojen u Senatu 7. avgusta s 86 glasova za i 11 protiv, što odražava retko saglasje članova dve partije.

Međutim, predlog još nije dobio glasove u Predstavničkom domu, gde su demokrate izrazile zabrinutost zbog odredbi koje bi predsedniku Donaldu Trampu (Trump) dale ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto zemljama koje kupuju rusku naftu i gas ili pomažu Moskvi da izbegne sankcije.

Lider demokrata Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) rekao je u ponedeljak da njegova poslanička grupa nije zauzela stav o predlogu zakona. Demokrate su zabrinute da bi zakon mogao dati Trampu dodatna ovlašćenja u vezi s carinama i sankcijama koja bi njegova administracija mogla da koristi preširoko.

Od ubedljive podrške u Senatu do neizvesnosti u Predstavničkom domu

Predlog zakon je rezultat više od godinu dana pregovora u kojima su učestvovali Kongres, Bela kuća i ukrajinski zvaničnici.

Za njega se zalagao pokojni republikanski senator Grem iz Južne Karoline, koji je postigao dogovor sa Trampovom administracijom pre svoje smrti u julu. Dvostranačka grupa senatora je potom nastavila rad na usvajanju te mere.

Senatska verzija bi uvela sankcije ruskim zvaničnicima, oligarsima i članovima njihovih porodica, kao i finansijskim institucijama i stranim entitetima koji podržavaju ratne napore Moskve. Takođe je usmerena na rusku takozvanu flotu u senci, brodove koja se koriste za transport nafte i zaobilaženje zapadnih ograničenja.

Paket proširuje Zakon o sankcijama Iranu i uključuje mere usmerene na iranski energetski sektor i sektor naoružanja.

Bela kuća je podržala zakon, predstavljajući ga kao još jedno sredstvo koje bi Tramp mogao da koristi da poveća pritisak na Moskvu i podstakne Rusiju na pregovore.

Najspornija odredba tiče se carina. Ranije verzije zakona predviđale su carine i do 500 odsto. Verzija koju je usvojio Senat smanjila je maksimum na 100 odsto i suzila meru na glavne kupce ruske nafte ili gasa i zemlje umešane u izbegavanje sankcija.

Kina i Indija bi mogle da se suoče s nekim od najvećih opasnosti zbog kupovine ruskih energenata.

Pristalice predloga tvrde da je cilj odredbe da Beloj kući pruži prednost nad zemljama koje nastavljaju da kupuju ruske energente, a ne da automatski pokrene sveobuhvatni trgovinski rat. Kritičari dovode u pitanje koliko bi diskrecionih prava dobio Tramp u vezi s uvođenjem ili ukidanjem carina.

Čitajte:

Član Predstavničkog doma iz Republikanske partije Don Bejkon (Bacon) je među onima koji pozivaju donji dom da deluje uprkos neslaganjima.

"Predlog zakon o sankcijama Rusiji usvojen je sa 86-11. Predstavnički dom bi trebalo da glasa o ovome što pre", rekao je Bejkon u ponedeljak. "Neki dozvoljavaju da savršenstvo bude neprijatelj dobrog u Predstavničkom domu. Kongres mora preduzeti jasne akcije u znak podrške Ukrajini i u suprotstavljanju Putinu, i to da učini sada".

Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) koja se zalaže za oštrije mere protiv Moskve, pozvala je u ponedeljak Kongres da deluje, kritikujući odnos Trampove administracije prema visokom ruskom zvaničniku.

"Dok Rusija ubija civile u Ukrajini, Bela kuća ugošćava Putinovog sankcionisanog ministra finansija na tlu SAD", rekla je Šahin, govoreći o prisustvu ruskog ministra finansija Antona Siluanova na sastanku G20 u Severnoj Karolini. "Trampova administracija mora da izvrši pritisak na Putina i njegove saradnike, a ne da im ponudi platformu. S povratkom Predstavničkog doma u Vašington, vreme je da se usvoje sankcije Rusiji".

Ukrajina iznosi svoje argumente

Vlasjukova je došao u Vašington dok Ukrajina nastoji da zadrži pažnju kongresmena na mogućnost Rusije da finansira i održava svoj rat.

Kijev već dugo tvrdi da ruski ratni napori u velikoj meri zavise od prihoda od izvoza energenata i od mreža kompanija, finansijskih institucija i posrednika koji pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije.

Ukrajinski zvaničnici sve više pozivaju zapadne vlade da se usmere na te mreže, umesto da jednostavno dodaju pojedinačne ruske zvaničnike na liste sankcija.

Vlasjuk je takođe sarađivao s evropskim vladama na koordinaciji sankcija protiv ruskih proizvođača oružja i stranih dobavljača koji podržavaju rusku odbrambenu industriju.

On je u avgustu za RSE rekao da je glasanje u Senatu poslalo "snažan signal američkog naroda" da Rusija mora da se suoči s višom cenom za svoju agresiju i da podrška Ukrajini ostaje snažna.

"Sada se radujemo usvajanju zakona u Predstavničkom domu i njegovom konačnom odobrenju u Kongresu", rekao je Vlasjuk.

Uloga Zelenskog

Tokom svoje posete Vašingtonu u julu, Zelenski se sastao sa senatorima i pozvao ih da usvoje paket sankcija posle višemesečne neizvesnosti u Kongresu. Njegova intervencija je pomogla da se postigne rezultat od 86-11 i pokazala da podrška dodatnom pritisku na Moskvu i dalje može da pređe stranačke linije.

Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), jedan od pristalica predloga zakona među demokratama, rekao je da bi mera mogla da poveća ekonomske troškove ruskog rata i ojača uticaj Vašingtona u pregovorima.

Senat je odbacio amandman kojim bi se uklonila odredba o carinama za zemlje koje kupuju sirovu naftu ili prirodni gas ruskog porekla ili olakšavaju izbegavanje sankcija. Amandman je propao sa 32-64 pre nego što je konačni zakon usvojen sa 86-11.

Čitajte:

To glasanje je naglasilo značaj koji pristalice pridaju carinskom mehanizmu kao načinu da sankcije budu efikasnije.

Blumental je rekao da je ponudio da se Zelenski vrati u Vašington da se lično obrati članovima Predstavničkog doma, kao što je to učinio sa senatorima. Međutim, do ponedeljka nije bilo jasno da li bi se takva poseta mogla dogoditi u narednim nedeljama.

Politika odlaganja

Pitanje zasad je da li lideri Predstavničkog doma mogu da sačuvaju dovoljan deo koalicije iz Senatu da iznesu zakon na razmatranje.

Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) se nije obavezao na glasanje, dok je pažnja članova donjeg doma posle povratka s letnje pauze, pored predloga tog zakona, usmerena na mere za finansiranje vlade i druge prioritete.

Tesna republikanska većina u Predstavničkom domu čini dvostranačke pregovore posebno važnim.

Za Ukrajinu, odlaganje nosi rizike. Kijev želi da fokus ostane na ruskoj ratnoj ekonomiji: prihodima od nafte, mrežama za izbegavanje sankcija i mogućnosti održavanja proizvodnje oružja.

Glasanje u Senatu dalo je Kijevu dokaz da dvostranačka podrška za strože sankcije Rusiji ostaje snažna. Međutim, nastavka sporenja u Predstavničkom domu mogao bi da pretvori taj konsenzus u širi spor o Trampovim trgovinskim ovlašćenjima.