Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdala je licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026.
Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika.
Komentarišući tu vest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da Srbiji, kako je rekao, ništa ne znači što je ruskom vlasniku dat novi rok.
"Nama su važni derivati", rekao je Vučić.
Naglasio je da je Srbija zbog američkih sankcija NIS-u prinuđena da svakodnevno uvozi velike količine goriva i da problem snabdevanja energentima mora da bude brzo rešen.
Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu Naftne industrije Srbije.
Vlada Srbije, koja u NIS-u ima nešto manje od trećine akcija, nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar u vezi sa dozvolom američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije da u naredna tri meseca pregovara o prodaji ruskog većinskog udela.
Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga.
Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije.
Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci govorili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije.
MOL Grupa i ADNOC nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u.
Čitajte: Šta bi za Rusiju značio gubitak Naftne industrije Srbije?Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra.
Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo.
Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije.
Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose.
Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Čitajte: Dva meseca sankcija Naftnoj industriji Srbije: Moskva o nacionalizaciji, Beograd o prodaji