Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obećava novu fazu ekonomskog pritiska na Iran i ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je sugerisao da će Vašington sledeće nedelje objaviti mere kakve se ranije nisu koristile za ekonomsku izolaciju neke zemlje.
Kakve će biti te mere nije jasno. Međutim, stručnjaci koji su govorili za RSE rekli su da bi akcija koja zaista nije viđena dosad mogla bude više od još jedne runde sankcija protiv iranskih kompanija i usmeravanje na međunarodne finansijske i komercijalne mreže koje su pomogle Teheranu da nastavi da prodaje naftu uprkos decenijama američkog pritiska.
To bi moglo da uključi kineske banke, plaćanja za iransku naftu denominirana u juanima, alternativne sisteme plaćanja i posrednike u transportu, osiguranje, rafinerije i finansijske posrednike koji omogućavaju trgovinu.
"Pratite ovaj prostor za još najava koje stižu sledeće nedelje jer ćemo primeniti mere kakve nikada nisu viđene u istoriji ekonomske izolacije neke zemlje", rekao je Besent 13. avgusta u intervjuu za Newsmax. On je rekao da će mere biti deo "dvostrukog udarca" uz nastavak blokade iranskih luka.
Tramp je pojačao te izjavu sledećeg dana deleći izveštaj Newsmax-a na Truth Social.
Bela kuća je iznela malo detalja. Upitana 14. avgusta o očekivanoj akciji, portparolka Karolajn Levit (Karoline Leavitt) je rekla da "imamo više alata na raspolaganju koje možemo da koristimo da nastavimo da kažnjavamo Iran i sakatimo njegovu ekonomiju, koja je trenutno u veoma slabom položaju".
Čitajte:
Iranu prijeti 'teški ekonomski kolaps' dok rat uzima svoj danakAdministracija navodi da Iran ima rast inflacije, smanjene prihode od energenata, siromaštvo i ograničen pristupa stranoj valuti. Procena Pentagona koju je citirao Hil (The Hill) pokazala je da je prva verzija američke blokade, od 13. aprila do 18. juna, koštala Iran oko 4,8 milijardi dolara prihoda od nafte.
Sada se postavlja pitanje gde Vašington može da primeni pritisak koji već nije pokušao i da li koraci koje preduzima mogu promeniti računicu Teherana.
Udar na ključne finansijske kanale
Ilejn Dezenski (Elaine), šefica Centra za ekonomsku i finansijsku moć u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija, rekla je za RSE da bi jedna potencijalno moćna opcija bila udat na finansijske jurisdikcije i institucije koje olakšavaju plaćanja za sankcionisanu iransku naftu.
Ona je ukazala na mesta poput Hongkonga i banke koje mogu biti povezane s transakcijama koje uključuju sankcionisanu naftu, a istovremeno se oslanjaju na poslovanje u dolarima ili evrima i korespondentske odnose sa zapadnim finansijskim institucijama.
Takav potez bi se fokusirao na ono što je Dezenski nazvala finansijskim "čvorištima za posredovanje" koji omogućavaju funkcionisanje trgovine.
Druga opcija, rekla je ona, mogla bi da uključi primenu odeljka Patriotskog zakona prema koji Vašingtonu daje mogućnost da identifikuje iranske naftne transakcije plaćene kineskim juanima prevashodno iz zabrinutosti zbog pranja novca.
Vaš browser nepodržava HTML5
Iranci čekaju u dugim redovima zbog nestašice goriva
Iranska trgovina naftom je sve više vezana za mehanizme plaćanja van tradicionalnog zapadnog finansijskog sistema. Transakcije se mogu izvesti u juanima i kliringom preko alternativnih sistema, uključujući kineski Prekogranični međubankarski sistem plaćanja (CIPS) i ruski Sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS).
Dezenski kaže da prodaja iranske nafte i rast alternativne finansijske infrastrukture postaju deo istog problema. Ona je rekla da ta trgovina jača obračune i kliring plaćanja u juanima izvan zapadnog sistema, potencijalno doprinoseći širim naporima da se smanji uloga dolara u globalnim energetskim transakcijama.
"Mislim da ta dva u ovoj fazi zaista idu zajedno", rekla je ona.
Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u američkoj kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je da bi se jedna mera izdvojila od sankcija koje je Vašington dosad uveo.
"Sankcionisanje kineskih banaka predstavljalo bi fundamentalno drugačiji nivo eskalacije", rekao je Erikson za RSE. Ministarstvo finansija SAD, rekao je on, odavno zna da ima takvu mogućnost, ali je izbegavalo da ga koristi zbog potencijalnih kolateralnih posledica po SAD i globalni finansijski sistem.
"Ako Besent namerava da sprovede ekonomsku izolaciju u razmerama kakve zaista nismo videli ranije, to bih prvo razmotrio", rekao je Erikson.
Kina i granice svrstavanja
Kina je bila glavni kupac sankcionisane iranske nafte, čime ima centralni značaj za mogućnost Teherana da generiše prihode. Međutim, Dezenski, koautorka knjige "Axis of Aggressors", upozorila je da se ekonomski odnosi Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje ne posmatraju kao neraskidivi savez.
Saradnja je "stvarna i značajna", rekla je ona, ali je takođe i oportunistička. Kina ima interes da kupuje iransku naftu, ali ima mnogo veće ekonomske odnose sa SAD i drugim zapadnim tržištima koje treba da ima u vidu.
Čitajte:
Autokrate udružene u CRINK kao prepreka SAD i zapadnim demokratijamaIranska nafta čini relativno mali deo kineskog uvoza i može se zameniti, rekla je ona. To bi moglo da ograniči koliko je Peking spreman da rizikuje da bi zaštitio Teheran.
"Postoji tačka u kojoj ekonomsko svrstavanje zaista počinje da puca", rekla je Dezenski.
Ona je ukazala na prethodne akcije SAD protiv nezavisnih malih kineskih rafinerija (takozvane čajdžinice) koje su učestvovale u kupovini iranske nafte. Peking se javno opirao sankcijama, ali su kineski bankarski regulatori kasnije naložili velikim državnim bankama da obustave kreditiranje obuhvaćenih rafinerija, rekla je ona.
To sugeriše da američke sankcije mogu imati efekte čak i kada ih Kina javno odbacuje, rekla je ona.
Sledeći korak bi mogao biti ispitivanje širih ekosistema oko takvih rafinerija, uključujući korporativne strukture, vlasničke mehanizme i druga preduzeća koja se bave preradom i distribucijom naftnih derivata.
"Sankcije protiv čajdžinica imaju uticaj", rekla je Dezenski.
Ipak, ometanje jedne rafinerije ili pošiljke razlikuje se od demontiranja cele mreže. Iranska nafta može da se kreće kroz mrežu trgovaca, brodova, fiktivnih kompanija, rafinerija, finansijskih posrednika i osiguravača. Pritisak na jedan deo tog sistema može podstaći zaobilaženje sankcija na drugim mestima.
Dezenski je rekla da bi najbolji pristup bio višestruki, ispitivanjem banaka, brodskih kompanija, osiguranja na moru i platnu infrastrukturu zajedno, umesto oslanjanja na neki novi alat sankcija.
Postoji i dugoročna zabrinutost. Kako se sve više finansijskih institucija povezuje sa sistemima kao što je CIPS, Vašington bi se mogao suočiti sa sve većim izazovom u pogledu svoje mogućnosti da koristi pristup sistemu zasnovanom na dolaru kao polugu uticaja. Dezenski je rekla da bi delovanje protiv takve infrastrukture dok se još razvija stoga moglo imati strateškog smisla.
Može li ekonomska bol da donese rezultate?
Teže pitanje je da li bi čak i neviđena eskalacija primorala Teheran da prihvati zahteve Vašingtona.
Beri Pavel (Barry), bivši viši direktor za odbrambenu politiku i strategiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je za RSE da se, mada ne zna koje mere Besent priprema, kampanje sankcija često progresivno pooštrava, umesto da odmah dostignu svoj maksimalni mogući obim.
Pavel je naglasio da spekuliše kada govori o mogućim merama kao što su šira ograničenja trgovine i finansija. Iran, rekao je on, decenijama uči kako da izbegava sankcije i njegove bliske veze s Kinom i Rusijom mogle bi stvoriti dodatne mogućnosti zaobilaženja budućih ograničenja.
Iranci kupuju povrće i voće na pijaci u Teheranu.
Što je još važnije, Pavel je doveo u pitanje da li bi izazivanje široke ekonomske patnje nužno promenilo računice iranskih lidera.
SAD su uvodile sankcije Iranu u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. Velika eskalacija mogla bi naneti daleko veću štetu, rekao je Pavel, ali nije jasno da li bi se to pretvorilo u diplomatske ustupke koje Vašington želi.
"Nisam siguran u to", rekao je on.
Iranski lideri se dugo definišu kroz otpor, rekao je Pavel. "Ne moraju da pobede. Ne moraju da pobede SAD. Samo moraju da prežive i nadžive SAD dok SAD, znate, po njihovom mišljenju, ne odu kući", rekao je on.
Time je izdržljivost centralni deo jednačine. Pitanje je koliko bola stanovništvo i lideri mogu da apsorbuju pre nego što oni na vlasti odluče da je cena previsoka.
Pavel je rekao da bi se on zalagao za ciljaniji pristup usmeren na donosioce odluka i ono što oni najviše cene. Široki ekonomski pritisak, upozorio je on, mogao bi da nametne ozbiljne troškove običnim Irancima, a da nužno ne izvrši uporedivi pritisak na političku elitu.
On je doveo u pitanje da li bi takva patnja ubedila donosioce odluka u Iranu da prestanu da koriste Ormuski moreuz kao sredstvo uticaja i da se odreknu svojih nuklearnih ambicija na način koji Trampova administracija želi.
Trka s vremenom?
Erikson je napravio sličnu distinkciju između ekonomske slabosti i političke ranjivosti.
"Iran može da podnese izuzetno veliki ekonomski bol", rekao je on. Stanovništvo može postati mnogo siromašnije i ekonomija se može naglo pogoršati dok vlada ostaje na vlasti.
Za Eriksona, odlučujući test je da li vlada gubi mogućnost da održi kontrolu.
Čitajte:
Bivši zamjenik CENTCOM-a: Iran samo kupuje vrijemeTo stvara kontradikciju u američkoj strategiji, rekao je on. Vašingtonu je potreban ekonomski pritisak da oslabi odnos između iranske javnosti i Vlade, ali pritisak spoljnog protivnika može ojačati podsticaje da ljudi stanu iza države.
"Potrošili smo ogromne resurse pokušavajući da Iran učinimo ekonomski ranjivim, dok smo istovremeno radili skoro sve što je u našoj moći da njegovo stanovništvo učinimo politički otpornim”, rekao je Erikson.
On je takođe rekao da Vašingtonu treba više od još jedne tačke pritiska: potrebno mu je vreme.
Svaka nedelja u kojoj globalna tržišta uspeju da apsorbuju poremećaje u tokovima energenata, više troškove transporta i širu nestabilnost, daje ekonomskom pritisku dodatno vreme da deluje na Iran. Međutim, ako ekonomske posledice po spoljni svet prve postanu neizdržive, rekao je Erikson, strategija bi mogla da propadne bez obzira na sam obim mera.
"Ako spoljni svet dostigne svoju tačku sloma pre Teherana, nije bitno koliko je ekonomski rat sveobuhvatan, strategija propada".