Ruski ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev stigao je ove nedelje u Islamabad u prvu zvaničnu posetu najvišeg zvaničnika za unutrašnje poslove te zemlje, ističući povećanje zabrinutosti Moskve zbog regionalne bezbednosti na njenom južnom krilu.
Poseta Kolokolceva usledila je nekoliko dana posle sastanka Moskovskog formata konsultacija o Avganistanu – koji takođe uključuje Rusiju, Kinu, Indiju i Iran – na kojem su se pakistanski i talibanski predstavnici sukobili zbog navoda da njihove zemlje podržavaju militante koji bi mogli da ugroze stabilnost daleko izvan njihovih granica.
Zvanična saopštenja iz Islamabada i Moskve naglasila su jačanje međusobnih veza, dok su analitičari rekli da je Kolokolcevljeva četvorodnevna poseta više povezana sa strahovima Rusije od prisustva u regionu Islamske države Horasan provincije (IS-K), poznate po napadima visokog profila, uključujući bombaški napad na aerodromu u Kabulu 2021, bombaški napad u Kermanu u Iranu 2024. i napad na Crocus City Hall u Rusiji 2024.
Suprotstavljanje Islamskoj državi
Dok Moskva jača diplomatske odnose sa Kabulom u nadi da će obuzdati IS-K, ogranak ekstremističke grupe Islamska država, talibanske vlasti su usmerile pažnju na rusku vojnu opremu, uključujući dronove, kako bi se uravnotežile sa svojim bivšim saveznikom Pakistanom.
Sve pomirljiviji stav Moskve prema talibanima izazvao je široke međunarodne kritike zbog sveopštih ograničenja prava žena koje je nametnula ta grupa, kao i njenog oštrog postupanja s političkim protivnicima.
"Otopljavanje veza između Moskve i Kabula nije deo novog saveza, već slojevitog regionalnog pregrupisavanja", rekao je Omar Samad, viši saradnik Atlantskog saveta koji je takođe bio ambasador Avganistana u Kanadi i Francuskoj pod prethodnom administracijom.
Rusija "dobija jeftinu avganistansku tampon zonu na ranjivom krilu Centralne Azije", rekao je Samad za RSE. "Takva saradnja bi mogla pomoći Moskvi da obuzda pretnje od Islamske države-Horasan, regionalnog ogranka Islamske države i ideološkog rivala talibana".
Čitajte:
Osiromašeni Avganistanci prodaju bubrege na crnom tržištu 'iz čistog očaja'Zabrinutost Rusije zbog IS-K istakao je u maju Aleksandar Bortnjikov, šef Federalne službe bezbednosti (FSB) te zemlje, koji je upozorio da grupa regrutuje građane zemalja Centralne Azije i migrantske radnike unutar Rusije.
Rusija je u julu 2025. postala prva zemlja koja je formalno priznala talibansku vladu i ostaje jedina koja je to učinila.
Za razliku od 1990-ih, kada je Rusija snabdevala oružjem i pružala pomoć snagama koje se bore protiv talibana, Moskva je prihvatila militantne islamiste kao političku realnost, nastojeći da zaštiti svoje bezbednosne interese u Centralnoj Aziji, posebno duž severnih granica Avganistana.
Sporazum o saradnji
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu i talibanski ministar odbrane Mohamed Jakub u maju su u Moskvi potpisali sporazum o vojno-tehničkoj saradnji. Puni uslovi sporazuma nisu objavljeni, mada je Jakub rekao da se fokusira na popravku i održavanje vojne opreme ruske proizvodnje koja se već nalazi u Avganistanu.
U studiji objavljenoj 2025. u časopisu Journal of Asian Security and International Affairs, istraživači Tatjana Belousova i Ragav Šarma izneli su argument da otopljavanje odnosa Moskve s talibanima odražava pragmatičnu procenu ruskih bezbednosnih interesa, posebno njenu zabrinutost zbog pretnje koju predstavlja IS-K.
Čitajte:
SAD se ograđuju od sastanaka bivšeg izaslanika s talibanima uoči godišnjice 11. septembraMeđutim, dok je borba protiv terorizma ključni ruski prioritet, talibani traže vojnu pomoć kako bi ojačali svoju odbranu, posebno protiv pakistanskih vazdušnih napada.
Po povratku iz Moskve krajem maja, Jakub je rekao da Pakistan uskoro više neće smeti da napada avganistansku teritoriju, mada je takođe naglasio da sporazum s Rusijom nije pakt o međusobnoj odbrani.
Pakistanske i talibanske snage su se više puta sukobljavale duž zajedničke granice, a tenzije su eskalirale posle pakistanskih vazdušnih napada na Kabul i druge lokacije u Avganistanu u oktobru 2025. Pakistan je ranije izvodio napade unutar Avganistana, uključujući mart i decembar 2024. Dalji udati i napadi iz odmazde usledili su 2026.
Pakistan, koji je decenijama podržavao avganistanske talibane, optužuje Kabul da pruža utočište Tehrik-e Taliban Pakistan (TTP), poznatom i kao pakistanski talibani, islamističkoj militantnoj grupi koja je izvodila smrtonosne napade na pakistanske snage bezbednosti i civile. Avganistanski talibani negiraju da pružaju utočište toj grupi.
Čitajte:
Može li Afganistan ponovno postati polazište globalnog terorizma?Ipak, za Moskvu, borba protiv terorizma ostaje ključna za njen angažman s Kabulom, a nedavno su objavljeni i izveštaji o direktnijoj ruskoj pomoći talibanskim snagama.
Afghanistan International u julu je, pozivajući se na dva izvora u talibanskom Ministarstvu odbrane, tvrdio da Rusija pomaže u finansiranju, obuci i opremanju nove talibanske jedinice specijalnih snaga s 8.000 pripadnika.
Jedinica, poznata kao Hibati jedinica, navodno bi sprovodila operacije protiv IS-K i pomagala u obezbeđivanju granice Avganistana s Pakistanom.
"Moskva javno artikuliše akutnu terorističku pretnju koja dolazi s avganistanskog tla, dok istovremeno produbljuje veze s talibanima", napisao je geopolitički analitičar Eldaniz Guseinov u časopisu The Diplomat. "To je dvostruki karakter ruske strategije. Narativ o pretnji pojačava samoproglašenu bezbednosnu ulogu širom Centralne Azije; partnerstvo s Kabulom pruža instrument za tu ulogu".
Takođe se kaže da su talibani pojačali nadzor dronovima u severoistočnoj avganistanskoj provinciji Badahšan, gde su naoružane opozicione grupe i dalje aktivne.
Čitajte:
Avganistan pod vladavinom talibana: Pet godina krize, izolacije i jačanja otporaRusija nije naznačila da snabdeva talibane tehnologijom dronova ili da im pomaže u njenom razvoju. Međutim, Afghanistan International je 1. oktobra objavio, pozivajući se na bivše visoke avganistanske zvaničnike, da talibani pokušavaju da nabave dronove i drugu vojnu opremu od Belorusije, bliskog ruskog saveznika, navodno uz finansijsku pomoć Indije i odobrenje Moskve. Te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.
Samad je rekao da je povećanje saradnje Rusije s talibanima izazvala nelagodu u Pakistanu, premda Iran i Kina dele interes Moskve za ograničavanje zapadnog vojnog uticaja u Avganistanu i širem regionu.
Za talibane, koristi su i diplomatske i vojne, iako ovo drugo ostaje ograničenog obima.
"Talibani dobijaju formalno priznanje, podršku za svoje napore u borbi protiv terorizma i narkotika, i jeftinu pomoć u održavanju oklopa i helikoptera iz sovjetskog doba, zaštitu od pakistanskih udara, a zasad ne novi arsenal", rekao je Samad.