Drugog dana glasanja za donji dom ruskog parlamenta, Aleksandar Glebov, 63-godišnji poslastičar, odvezao se svojim automobilom do nasipa s pogledom na reku Suru, u gradu Penzi, gde je krenuo u šetnju.
Nekoliko muškaraca u civilu mu je prišlo i, prema rečima Oksane, rođake koja je tražila da joj se ime promeni iz bezbednosnih razloga, tražila su mu lična dokumenta, zasipajući ga pitanjima.
"Zašto si sam? Jesi li narkoman? Da li ostavljaš pakete (droge) na tajnim mestima? Ponašali su se kao da su policajci ili vojnici, iako nisu nosili uniforme", rekla je za Sibirske realnosti Ruskog servisa RSE.
Glebova su ubaci u auto, rekla je ona, i odvezli do lokalnog regrutnog centra, gde su ga zastrašivanjem naterali da potpiše ugovor za borbu u Ukrajini.
Čitajte:
Rusija se muči da regrutuje dovoljno ljudi za rat u Ukrajini. Sada ih i prisiljavaSledeći put kada ga je porodica čula, rekla je ona, bilo je u zoru sledećeg jutra – a on je bio 600 kilometara daleko, u kamionu na putu za Rostov na Donu, grad na jugu Rusije koji služi kao polazno mesto za operacije u Ukrajini.
Skoro pet godina od početka opšteg rata protiv Ukrajine, ruska vojska ima trajni problem: potrebno joj je više ljudi za borbe na bojnom polju. Broj žrtava je ogroman na obe strane. Zapadne procene o broju ruskih žrtava u ratu sada premašuju 500.000; veruje se da je oko dvostruko više ljudi ranjeno u akciji. Žrtve u Ukrajini su manje, ali veće srazmerno njenoj populaciji.
Glebovljev slučaj – prisilno prisiljavanje da se prijavi za borbu u Ukrajini – daleko da je nov fenomen. Njegov rodni grad Penza u centralnom delu Rusije ove godine je na kratko bio ozloglašen zbog široko rasprostranjene prakse "busifikacije", termina koji se odnosi na hvatanje muškaraca s ulica, ubacivanja u kombije i odvoženja do regrutnih stanica. Ta praksa je razgnevila lokalno stanovništvo.
Praksa takođe ističe kreativna sredstva – i koliko su zvaničnici spremni da idu da bi regrutovali više vojnika. Vlasti pre svega žele da izbegnu plašenje stanovništva naređivanjem još jedne mobilizacije poput one koju je predsednik Vladimir Putin naredio u septembru 2022. koja je u borbu uvukla oko 300.000 ljudi.
"Mislim da iscrpljuju izvore ljudstva i koriste rezerve, što je dovoljno", rekla je Dara Masikot (Massicot), ekspertkinja za rusku vojsku u Karnegijevom fondu za međunarodni mir u Vašingtonu. "Ne postoji hitna potreba ili deficit ljudstva kao što je bio leta 2022. godine."
Čitajte:
Ruska vojska štedi novac tako što za nestale vojnike kaže da su samovoljno napustili službu"Vlastima je lakše da skupljaju ljude malo po malo – kroz strah, obmanu, dugove, posao, školu, policiju i kancelarije za vojnu regrutaciju", rekla je Darija Berg, aktivistkinja grupe za ljudska prava Idite lesom čije se ime otprilike prevodi kao Izgubi se. "Tako je mirnije za televiziju, ali ništa bezbednije za ljude".
"Tajna mobilizacija nije prestala. Samo što danas manje liči na jedan veliki talas, a više na mrežu koja postepeno privlači ljude na različite načine", rekla je za Ruski servis RSE.
Baci široku mrežu, ulovi malo ribe
Uoči izbora za Državnu dumu 18-20. septembra, u Rusiji je porasla je zbog mogućnosti da se Kremlj sprema da proglasi još jednu mobilizaciju.
Grupe koje nude pravne savete potencijalnim regrutima bile su preplavljene upitima; zvaničnici su bili primorani da negiraju da predstoji mobilizacija skoro dvadeset puta od početka leta, pokazuje jedna računica.
Ukrajinski zvaničnici su dodatno podstakli strahove.
Mada je "busifikacija" izazvala otpor u ruskim gradovima poput Penze, regruteri su imali mnogo više uspeha u privlačenju novih vojnika nudeći izuzetno visoke plate i beneficije – uključujući i za članove porodica muškaraca poginulih u akciji. Bonusi za potpisivanje ugovora isplaćuju se iz kombinacije nacionalnih sredstava – Ministarstva odbrane – i iz regionalnih budžeta.
Čitajte:
Pojedinim stanovnicima ruskih provincija, rat u Ukrajini je put ka prosperitetuU nekim udaljenim regionima, priliv gotovine je oživeo lokalne ekonomije.
Janis Kluge, analitičar Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu, koji prati regrutovanje osoblja na osnovu lokalnih budžeta i isplate novim dobrovoljcima, rekao je da je, od oktobra, tempo bio stabilan: oko 1.000 ljudi dnevno, nešto manje nego 2025.
Prošlog meseca, regruteri su privukli 29.900 ljudi, u poređenju sa 31.900 u septembru 2025, napisao je u nedavnoj analizi. Ukupno je 263.000 novih vojnika po ugovoru privučeno u službu između januara i kraja septembra, u poređenju sa 292.000 prošle godine.
Ako se ovaj tempo održi, regruteri neće ispuniti cilj postavljen za ovu godinu: 409.000 vojnika po ugovoru. Stručnjaci, međutim, kažu da je to dovoljno da se borba nastavi barem kratkoročno.
Kluge je rekao da postoji i srodna pojava: opštine koje isplaćuju podsticajne bonuse pojedincima ili grupama koje ispunjavaju određene kvote za dovedene muškarce – prisilno ili na drugi način – u regrutne stanice.
"Prisilna mobilizacija se već dešava. To nije centralizovana politika Kremlja, već nenamerni rezultat delegiranja regrutovanja nižim nivoima hijerarhije, uz maksimiranje pritiska na guvernere i gradonačelnike da ispune svoje kvote", rekao je on. "Gradove i regione nije briga za detalje regrutovanja sve dok ispunjavaju svoje ciljeve".
Poslednjih godina, zvaničnici su takođe pojednostavili i modernizovali nacionalni sistem registracije koji zahteva od svih muškaraca da dostave lične podatke – a oslanjali su se na preklapajuće elektronske sisteme poput aplikacije za razmenu poruka Maks koju je podržala država i vladinog e-portala Gosuslugi.
Čitajte:
Agresivni regruteri sakupljaju Ruse da se bore u Ukrajini. U jednom gradu naišli su na otporSistem olakšava održavanje priliva regruta – svi muškarci između 18 i 30 godina moraju da odsluže jednu godinu vojne službe. Iako ruski zakon zabranjuje slanje regruta u inostranstvo ili u borbu, uključujući i Ukrajinu, oni su često izloženi prisilnim metodama usmerenim na to da ih se natera da potpišu borbene ugovore – čak i pre nego što im se završi godina redovne službe.
Posle izbora za Dumu, regruteri su poslali talas elektronskih poziva kojima su muškarcima nalagali da ažuriraju svoje lične podatke, rekli su aktivisti.
"U stvarnosti, to je u osnovi kao da bacate ogromnu ribarsku mrežu u vodu, nadajući se da ćete uloviti barem nekoliko riba", rekao je Ivan Čuviljajev, aktivista iz Idite lesom.
"Ideja je da će barem neki ljudi koji dobiju poziv za ažuriranje svojih podataka pomisliti: 'Pa dobro, u redu, nije ništa ozbiljno. Samo ću otići u kancelariju za regrutaciju i saznati o čemu se radi'", rekao je on. "Molim vas: Nemojte to da radite".