Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping potpisali su niz sporazuma u Pekingu u cilju produbljivanja strateških i ekonomskih veza, dok je Moskva nastojala da pretvori predstavu sa samita u opipljive dobitke u energetskoj saradnji u vreme previranja na globalnim tržištima nafte i gasa izazvanih ratom u Iranu.
Ipak, uprkos ponovljenim obećanjima o prijateljstvu i strateškoj koordinaciji, državna poseta 20. maja završena je bez ikakvog javnog proboja u vezi s dugo odlaganim gasovodom Snaga Sibira-2, projektom vrednim više milijardi dolara koji Moskva smatra ključnim za preusmeravanje izvoza gasa iz Evrope u Kinu posle invazije na Ukrajinu. Pregovori su više puta zastajali zbog cena, troškova izgradnje, obima isporuke i zabrinutosti u Pekingu da će postati previše zavisan od ruskih energenata.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da su "osnovni parametri razumevanja" za gasovod usaglašeni, uključujući njegovu rutu i metod izgradnje. On nije ponudio dodatne detalje i rekao je da nema jasnog vremenskog okvira za megaprojekat jer "tek treba da se ispeglaju neke nijanse".
U zajedničkom saopštenju izdatom posle sastanka navodi se samo da su se Putin i Si "saglasili da nastave produbljivanje sveobuhvatnih partnerskih odnosa u oblasti energetike" i "prodube obostrano korisnu saradnju u oblastima nafte i gasa, kao i uglja".
"Rusiji su prihodi od trgovine potrebni mnogo više nego što su Kini potrebni ruski energenti", rekao je za RSE Henrik Vahtmajster (Wachtmeister), istraživač u Centru za Kinu pri Švedskom institutu za međunarodne poslove.
Dva lidera su potpisala zajedničku izjavu o daljem jačanju "sveobuhvatnog partnerstva i strateške interakcije" i još jednu deklaraciju kojom se promoviše "multipolarni svetski poredak", dok su istovremeno nadgledali potpisivanje najmanje 20 dodatnih sporazuma koji obuhvataju trgovinu, tehnologiju i širu saradnju.
Sastanak je usledio samo četiri dana pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) otišao iz Peking posle svog samita sa Sijem, a retorika Kine i Rusije doprinosi Sijevim naporima da pozicionira svoju zemlju kao globalnu diplomatsku silu.
"Tajming ove posete je zaista odgovarao Pekingu", rekao je za RSE Temur Umarov, saradnik u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru u Berlinu. "Kina izgleda kao centar sveta gde se održavaju najvažniji geopolitički sastanci."
'Strateška uporišta'
Odsustvo konkretnog napretka u vezi s gasovodom naglasilo je centralnu neravnotežu koja se nadvija nad odnosima dve zemlje.
"Rusija ima malo alternativnih kupaca (energenata) i prodaje svoju naftu s popustima zbog sankcija", rekao je Vahtmajster. "Kina ima više dobavljača i generalno je mnogo veća ekonomija."
Govoreći tokom ceremonije potpisivanja u Velikoj sali naroda, Si je rekao da Kina i Rusija moraju ostati "strateška uporišta jedna za drugu" i obećao dublju koordinaciju u oblastima koje uključuju veštačku inteligenciju i tehnološke inovacije.
Čitajte:
Hoće li rat u Iranu dati zeleno svjetlo ruskom gasovodu Snaga Sibira‑2?Kina i Rusija bi takođe trebalo da postupaju kao "odgovorne velike sile" i da se suprotstave "svim jednostranim maltretiranjima i akcijama koje preokreću istoriju", rekao je Si.
Putin, govoreći posle Sija, rekao je da je Rusija spremna da nastavi neometano snabdevanje Kine naftom i gasom i naveo da je bilateralna trgovina izolovana od "spoljnjeg uticaja" i nestabilnosti na globalnim tržištima.
Samit je projektovao sliku produbljivanja političkog usaglašavanja između Pekinga i Moskve u trenutku kada su obe vlade sve više u raskoraku sa Zapadom.
Međutim, njihov odnos je postao znatno manje uravnotežen otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu 2022.
Vaš browser nepodržava HTML5
Gasovod koji bi mogao promeniti energetske tokove Azije
Kina je sada najveći trgovinski partner Rusije i kupuje skoro polovinu ruskog izvoza nafte. Kineske firme su takođe sve važniji dobavljači robe široke potrošnje, industrijske opreme i tehnologija dvostruke namene za koje zapadni zvaničnici kažu da pomažu u održavanju ruske vojno-industrijske baze.
Peking je negirao da pruža Moskvi ubojitu vojnu pomoć i kaže da strogo kontroliše izvoz robe dvostruke namene.
Uprkos tome, analitičari kažu da je povećana zavisnost Rusije od trgovine s Kinom, kineske tehnologije i finansiranja transformisala ono što je Kremlj nekada opisivao kao partnerstvo jednakih u daleko asimetričniji odnos.
"Postoji sve veća zavisnost na ruskoj strani i Kina se više oslanja na Rusiju za energiju zbog rata u Iranu", rekao je Umarov. "Ali strukturno, njihov odnos je trajan i ne čini se da se menja."
Rat u Iranu oživeo debatu o isporukama ruskog gasa
Rat u Iranu i poremećaji u plovidbi kroz Ormuski moreuz pojačali su zabrinutost u Pekingu oko energetske bezbednosti i obnovljene nestabilnosti na globalnim tržištima nafte i gasa.
Moskva je pokušala da iskoristi krizu za argument da bi dodatne isporuke energenata iz Rusije kopnom smanjiti zavisnost Kine od ranjivih pomorskih brodskih ruta.
Rusija godinama traži finalizaciju predloženog gasovoda Snaga Sibira-2, koji bi godišnje transportovao 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz zapadnog Sibira u Kinu preko Mongolije.
Memorandum koji su u septembru 2025. potpisali Gasproma i kineske kompanije zvaničnici su predstavili kao veliki proboj, ali nije predstavljao obavezujući konačni sporazum. Ključni detalji ostaju nerešeni, a na samitu nije bilo saopštenja o projektu.
Rusija je već najveći snabdevač Kine gasom iz cevovoda zahvaljujući gasovodu Snaga Sibira-1, koji je počeo da radi 2019. godine u okviru 30-godišnjeg sporazuma vrednog 400 milijardi dolara. Rusija je takođe treći po veličini snabdevač Kine tečnim prirodnim gasom posle Australije i Katara.
Sledeće veliko povećanje kapaciteta izvoza ruskog gasa u Kinu trebalo bi bude kroz projekat gasovoda Daleki istok, koji bi trebalo da počne da radi 2027. i postepeno povećava isporuke.
Čitajte:
Zašto je i dalje malo verovatno da će Kina i Rusija izgraditi gasovod Snaga Sibira 2?Istovremeno, Kina je proširila kupovinu ruske sirove nafte po sniženim cenama otkako su zapadne sankcije uvedene Moskvi posle početka invazije na Ukrajinu 2022. Sukob u Iranu i poremećaji oko Ormuskog moreuza takođe su podstakli dodatne kineske kupovine ruske nafte i tečnog prirodnog gasa.
Ipak, analitičari kažu da je malo verovatno da će Peking žuriti s velikim novim obavezama u vezi s gasovodom.
Kina je godinama diverzifikovala uvoz energenata, istovremeno povećavajući domaću proizvodnju nafte i gasa i brzo šireći sektore obnovljivih izvora energije kao što su solarna energija, energija vetra i električna vozila.
"Na neki način, Rusija je odgovor, ali Rusija je veoma spor odgovor za Kinu, i verovatno prespor, posebno ako se rat reši u narednih nekoliko meseci", rekao je RSE Majkl Kimadž (Michale Kimmage), direktor Instituta Kenan, tink-tenka iz Vašingtona.