Sažetak
- Ruski predsednik Vladimir Putin optužuje Zapad i tvrdi da je "nepravedan" prema srpskom narodu.
- Kaže da je Zapad podelio srpski narod, te da su se Srbi našli u različitim državnim entitetima.
- Te ocene dolaze nakon što su pojedini proruski političari pre nekoliko godina počeli da propagiraju ideju 'srpskog sveta'.
I posle nekoliko decenija nije zaboravljena teza kako je navodno kolektivni Zapad bio "nepravedan prema Srbima".
Potegao ju je sada ruski predsednik Vladimir Putin uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i Opštih u Bosni i Hercegovini.
Sa jednog foruma u Moskvi poručio je da su (Zapad) "podelili srpski narod na nekoliko delova i Srbi su se našli u različitim državnim entitetima".
Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz međunarodnog Saveta za politiku demokratizacije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Putin stvara osnov za "ispravljanje" te "nepravde".
"I otvoreno podržava koncept 'srpskog sveta', koji ne samo da predstavlja pokušaj rebrendiranja ideje 'Velike Srbije', već i – verujem, sasvim namerno – odražava koncept 'ruskog sveta', navodi Basener.
On Putinove ocene vidi kao istu vrstu antiistorijskog revizionizma, kojim ruski predsednik pravda svoju "specijalnu vojnu operaciju", odnosno brutalnu invaziju na Ukrajinu.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE povodom ocena koje je izneo ruski predsednik.
Do objavljivanja teksta na taj upit RSE nisu odgovorila ni ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici i Prištini.
A upravo je proruski političar Aleksandar Vulin uveo termin "srpski svet' u politiku.
Čitajte:
Svi 'srpski svetovi' Aleksandra VulinaTaj koalicioni partner dojučerašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zastupao je prethodnih godina tezu da Vučić treba da stvara "srpski svet".
Po toj ideji, Srbi bi imali pravo da budu politički jedinstven narod, koji o ključnim nacionalnim pitanjima odlučuje zajedno.
Vulin, koji se nalazi na američkoj crnoj listi, govorio je i da je Vučić predsednik svih Srba, dok se Vučić nakon kritika iz regiona ogradio navodeći da politika "srpskog sveta" nije njegova politika.
U regionu, koji i dalje nosi teret krvavog raspada bivše Jugoslavije, priče o "srpskom svetu" su doživljavane kao pokušaj oživljavanja ideje "velike Srbije" iz 90-ih.
Hrvoje Klasić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu kaže za RSE da su snovi o "velikoj Srbiji" odavno propali.
"Oni nisu bili ostvarivi ni kada je Srbija iza sebe imala oružje, odnosno JNA, i kada je imala i finansije. Sada mogu biti samo za lokalnu uptrebu tog dijela biračkog tijela koje nikako da izađe iz prošlosti", naveo je.
Kako je srpski narod 'podeljen'
Govoreći o "nepravdi" prema Srbima, Putin je najpre pomenuo Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini 1995. i uređen način funkcionisanja te države.
A onda je dodao da su "Srbi postali podeljen narod u Evropi – i to podeljen silom".
Istoričar Hrvoje Klasić, pak, kaže da Srbi oduvek žive u drugim državama.
On navodi da su živeli u turskom carstvu, potom Austro-Ugarskoj, kasnije kroz Jugoslaviju u različitim republikama.
Čitajte:
Most: Zašto Beograd ni nakon Ukrajine ne odustaje od srpskog sveta?"Nije se dogodila nekakva nepravda da su odjedanput sad zarobljeni Srbi na nekom tuđem teritoriju", kaže on.
Klasić objašnjava da su Srbi sa Banije i Like iz Hrvatske, kao i iz Banjaluke u BiH duže živeli pod drugim glavnim gradovima nego pod Beogradom.
"Rascjepkani su kroz nekoliko prošlih stoljeća, ne zbog raspada Jugoslavije", naveo je.
Uzdržanost Aleksandra Vučića
Putin je govoreći na forumu kluba "Valdaj" ukazao i na to da je dosadašnje rukovodstvo Srbije sa Aleksandrom Vučićem vodilo uzdržanu politiku i pokazivalo želju za saradnjom sa Rusijom.
Istovremeno je izrazio i nadu da će Vučić u budućnosti biti premijer, dok se dojučerašnji predsednik Srbije na izborima suočava sa najozbiljnijim izazovom tokom svoje 14-godišnje vladavine.
Čitajte:
Vučić za deceniju i po: Od miljenika Zapada do kritika zbog Kine i RusijeNa upit RSE povodom ocena ruskog predsednika nisu odgovorili ni Vučić, ni studentska lista "Studenti pobeđuju", koja se smatra njegovim glavnim rivalom.
Iz studentske liste je poručeno da u ovom trenutku ne bi odgovarali na ta pitanja.
Lista "Studenti pobeđuju", je nedavno objavila stav o sankcijama Rusiji navodeći da će Srbija "zadržati principijalno stanovište o neuvođenju restriktivnih mera prema Rusiji".
Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika Srbije 27. septembra, kako bi učestvovao u kampanji sa venredne izbore.
Upravo je Putin bio poslednji strani državnik sa kojim je razgovarao pre podnošenja ostavke.
Osim o gasnom aranžamanu, kojim su par dana kasnije produžene ruske isporuke Srbiji na još tri meseca, razgovarali su i o bilateralnoj saradnji i ratu u Ukrajini.
Šta znači okrivljavanje Zapada
I Putin i Vučić izražavaju nadu da će spoljna politika Srbije i posle izbora 25. oktobra biti balansirana imajući, pre svega, u vidu odnos Beograda prema Moksvi.
Iako je kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, Srbija nije sledila politiku Brisela u sankcijama Rusiji.
Moskva s druge strane igra na kartu zavisnosti Srbije od ruskog gasa, pa aranžman o snabdevanju produžava na tri meseca a ne dugoročno kao ranije.
Putinove izjave o "podeljenosti" sprskog naroda, Ljuljzim (Lulzim) Peci, direktor nevladinog Instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) iz Prištine, vidi kao "podmetanje vatre" na Balkanu zarad njegovih interesa.
"To je veoma dobra muzika za uši nacionalista i onih koji rade protiv zapadnog poretka, a to je uključivanje u EU i NATO", naveo je on za RSE.
Za istoričara Hrvoja Klasića Putnove poruke o uzorcima navodne podeljenosti srpskog naroda su isključivo u cilju konfrontiranja sa Zapadom.
"Putinov komentar isključivo vidim kao još jedan od njegovih pokušaja da ruskom biračkom tijelu, ali u ovom slučaju vjerovatno i biračkom tijelu Aleksandra Vučića, predstavi Zapad kao bauk, faktor nestabilnosti, nekakvog vijekovnog neprijatelja", kaže on.
Takođe smatra da su Putinovi komentari za unutrašnju politiku.
"Čini se da Putin sve što u ovom slučaju govori, u drugom koraku razmišlja o Rusiji, a ne o Srbiji, a kamoli o Republici Srpskoj", dodao je.
Čitajte:
Moskva na izbornom terenu u SrbijiZvanični Beograd se nije odrekao veza sa Rusijom, uprkos brojnim upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
Naprotiv, već se oslanja na podršku Moskve pred međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, pre svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.