Opozicija na izborima u Srbiji: Ko je odustao, a ko ostaje u trci?

Opozicione stranke okupljene u koaliciju Narodna Srbija, saopštile su da odustaju od prethodno najavljenog učešća na parlamentarnim izborima.

Najpre su Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) predali potpise koje su prikupili za svoju listu.

Potom je predsednik Narodnog pokreta Srbije, koja je deo te koalicije, saopštio da će svoju listu odmah i povući zarad podrške studentskoj borbi.

"Naša odluka je da zarad referendumske atmosfere, mi našu listu povučemo i da to bude nešto što je naš doprinos jedinstvu", kazao je Miroslav Aleksić na konferenciji za medije ispred RIK-a.

Miroslav Aleksić: Borba za budućnost naše dece je najvažnija

"Bez obzira na cenu, bez obzira na žrtvu, ne postoji ništa važnije i svetije svima nama od borbe za budućnost naše dece", dodao je.

Tu koaliciju, pored Narodnog pokreta Srbije, čine i stranka Novo lice Srbije i Ekološki ustanak.

Pored ove, učešće na izborima ranije su najavile još dve opozicione koalicije – jedna proevropska i jedna evroskeptična, desno orijentisana.

Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je biračko telo u Srbiji, uglavnom, podeljeno na one koji podržavaju široku koaliciju okupljenu oko vladajuće Srpske napredne stranke i na one koji su za listu koju su kandidovali studenti.

Zbog tako velike polarizacije, ali i najave izlaska opozicije u više kolona, prelazak cenzusa je upitan za sve ostale opozicione stranke, ukazuje profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević.

"Istraživanja javnog mnjenja u prethodnih nekoliko meseci su pokazivala da su te tri liste opozicionih stranaka negde malo iznad i malo ili malo ispod izbornog praga", kazao je Vladisavljević za Radio Slobodna Evropa.

Međutim, napominje, kao i u slučaju koalicije Narodna Srbija, odluka o izlasku opozicionih partija nije konačna sve dok se Republičkoj izbornoj komisiji ne predaju liste.

"Liste se predaju do početka oktobra. Tako da ostaje još vremena da se (još) neki predomisle", dodaje Vladisavljević.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su za 25. oktobar.

Čitajte:

U kakvim uslovima će se održati parlamentarni izbori u Srbiji?

Deo opozicionih partija od ranije je najavio da neće izaći na te izbore, nego da će svoju i podršku svojih birača usmeriti na Studentsku listu.

Studenti će sa svojom listom prvi put izaći na parlamentarne izbore sa svojom listom, nakon višemesečnih antivladinih protesta pokrenutih zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Šta je prethodilo povlačenju iz izborne trke?

Najava izlaska na izbore neke od partija koalicije Narodna Srbija koštala je podrške dela članstva, pa i čitavih lokalnih odbora.

I pre nego što je njena stranka to uradila, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Rakić odlučila je da se povuče iz izbornog procesa.

"Kao profesor univerziteta smatram da, kao što kažu, na mlađima svet ostaje i da toj grupi mladih ljudi treba dati šansu da iskažu ono što misle i ono što su naumili, jer ipak ovo društvo njima ostaje u amanet".

Drugi razlog je njenog odustajanja je "skretanje udesno" koalicije Narodna Srbija.

"Nisam htela da prihvatim i da učestvujem u izbornom procesu u okviru ove koalicije Narodna Srbija zato što je na neki način, po meni bar, izneveren evropski put. Smatram da je prosperitet ove države moguć samo ukoliko se ide u pravcu Evrope i evropskih vrednosti", kazala je profesorka Rakić.

Zbog neslaganja u vezi sa podrškom Studentskoj listi, tu stranku napustili su i članovi Gradskog odbora u Prokuplju, na jugu Srbije.

Čitajte:

Od protesta do izbora: Studenti prvi put sa svojom listom u Srbiji

Bez dela svojih lokalnih odbora, iz istog razloga, ostala je i stranka Novo lice Srbije.

Zvonko Lazarević, predsednik Opštinskog odbora te stranke u Bajinoj Bašti, na zapadu Srbije, podneo je ostavku nekoliko dana po raspisivanju izbora.

Sa njim je iz stranke istupio i ceo opštinski odbor, zajedno sa odbornicima u lokalnoj skupštini.

Narednog dana, Goran Dačić, potpredsednik Novog lica Srbije, saopštio je da su iz stranke istupili i opštinski odbori u Malom Crniću i Kostolcu, kao i povereništvo u Kučevu.

Šta za ishod izbora znači učešće opozicije?

Novi akter na političkoj sceni Srbije doneo je prvu neizvesnu trku od dolaska na vlasti Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke 2012. godine.

Profesor FPN-a Nebojša Vladisavljević objašnjava da ukoliko bi neke opozicione liste ostale ispod izbornog praga od tri odsto glasova, to moglo ići na ruku koaliciji oko SNS-a.

To bi značilo, dodaje, da se "nekoliko procenata glasova protiv vlasti praktično ne računa".

"Što znači da bi se promenio taj odnos snaga koji realno vidimo na terenu, gde trenutno dominiraju protivnici vlasti, ka tome da vladajuća koalicija, uprkos činjenici da ima više protivnika, zbog podeljenosti opozicije, ipak, ostane na vlasti".

Čitajte:

Kako Vučić kao predsednik ulazi u trku za premijera Srbije?

S druge strane Vladimir Jelić iz desno orijentisane koalicije NADA, koja će izaći na izbore sa Novom Demokratskom strankom Srbije, za RSE kaže da oni smatraju da "u Srbiji ne postoje samo dve političke opcije".

"Postoji značajan broj građana koji žele smenu režima Aleksandra Vučića, ali istovremeno žele i promenu politike koju taj režim vodi. Upravo njima se obraća Autentična desnica, koju čine Srpska koalicija NADA – Novi DSS i MONARHISTI", kazao je.

Dodaje da imaju "stabilno biračko telo", da su tokom prethodna dva izborna ciklusa osvojili oko 200 hiljada glasova, te da ovog puta očekuju i bolji rezultat.

"Verujemo u svoju infrastrukturu, prepoznatljivu politiku i birače koji su nas podržavali i prethodnih godina", rekao je Jelić.

Ipak, smatra Vladisavljević, na ovim izborima manje opozicione liste mogle bi da ostanu bez dela svojih glasača.

"Postoji rizik da oni koji su podržavali te odvojene liste opozicionih sada glasaju za onu opozicionu listu koja ima šanse da dobije najviše glasova i da samim tim, čak, i one partije koje su bile prethodnih meseci preko izbornog praga, spuste ispod", ukazuje Vladisavljević.

Zajednički nastup na izborima najavile su i proevropske Stranka slobode i pravde, SRCE i Građanski pokret Solidarnost.

Nijedna od tih partija nije odgovorila na pitanja RSE.

Izlazak opozicije u jednoj koloni?

Uoči raspisivanja izbora, u javnosti se dosta govorilo o jedinstvenom nastupu opozicije na ovim izborima.

Takav dogovor, ipak, nije postignut.

"Mi smo u početku predlagali formiranje jedne, jedinstvene liste svih koji su protiv režima, sačinjene od studentske liste, opozicionih stranaka, sindikata, veterana. Međutim, studenti su odbili taj predlog i odlučili da samostalno nastupe", kaže Vladimir Jelić iz koalicije NADA.

"To je njihovo pravo. I mi smo odlučili kasnije isto, da formiramo svoju izbornu listu", dodaje.

Smatra i da "nije realno očekivati, kada već nije postignuto jedinstvo oko jedne liste, da se pod jednom zastavom nađu opozicione stranke koje imaju suštinski različite stavove o najvažnijim državnim pitanjima".

"Srbija ima i levicu i desnicu, evrointegracijske i evroskeptične birače, konzervativne i liberalne građane. Smatramo da je prirodnije da svako od njih ima političku ponudu kojoj veruje, a da nakon izbora zajedno radimo na promeni vlasti i demokratizaciji Srbije", dodaje.

Čitajte:

Da li će 'šatorska kampanja' pomoći Vučiću da sačuva vlast?

Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka kaže da je i on imao ideju da se formira zajednička opoziciona lista, zajedno sa studentima.

"Da sam ja odlučivao tome, ne bi se ništa raspalo, nego bi se radilo na jedinstvu".

" Ja sam šansu video u dogovoru svih onih koji zaista žele bolje društvo i smenu vlasti. Ekološki ustanak bi podržao Studentsku listu, ali od nas se bez ikakvog poziva i bez ikakvog razgovora samo brutalno tražio da se sklonimo", rekao je Jovanović.

Studenti su nakon raspisivanja izbora za RSE poručili da ne žele da komentarišu odluke političkih stranaka, ali da im svaka podrška "izuzetno znači".

Opozicione partije koje su u startu odustale od izbora i svoju podršku ponudile studentima su Zeleno-levi front, pokret Kreni-promeni, Pokret slobodnih građana, te desničarska partija Dveri.