Studentska lista postigla je generacijski uspjeh, kaže Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, u prvom komentaru na rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Dodaje da Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS), koja je državom vladala punih četrnaest godina, ostaje faktor koji će izbornim pobjednicima "disati za vratom".
"Izborni rezultat oslikava da je srpsko društvo polarizovano. Međutim, ne u odnosu 50 prema 50, nego u sistemu koji nije fer i nije pravedan. Možemo da kažemo da studenti vjerovatno imaju veću podršku od ovih 52 posto, ali su morali da se bore protiv sistema koji je potpuno neuravnotežen. Tako da je ovo generacijska pobjeda, kontinentalna pobjeda za čitavu Evropu", kaže Xaviereff-Weckwerth u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ubrzo nakon što je Vučić priznao poraz.
"Izborni rezultat oslikava da je srpsko društvo polarizovano. Međutim, ne u odnosu 50 prema 50, nego u sistemu koji nije fer i nije pravedan", kaže Nikola Xaviereff-Weckwerth iz Nemački saveta za spoljne odnose.
Prema preliminarnim rezultatima izbornih posmatrača, "Studentska lista" dobila je oko 52 odsto glasova, za deset odsto više od "Ujedinjene Srbije" liste koju je predvodio Aleksandar Vučić.
Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahteve protiv korupcije i za vladavinu prava.
Šta predstoji?
RSE: Vučić je u svom govoru čestitao pobedu suprotnoj strani i istovremeno upotrebio rečnik koji se može definisati kao govor mržnje. Vidimo li u tome elemente buduće srpske političke svakodnevice?
Xaviereff-Weckwerth: Svakako. Konflikt u srpskom društvu i srpskoj politici neće nigdje nestati. Mi ćemo sada da vidimo novi način politizovanja društva. Ovo će biti nova logika, gdje postoji novi sloj društva koji će u parlamentu i državnim institucijama biti aktivan, pokušati da preuzme poluge moći, ali, naravno, to neće biti ni lako ni brzo.
Što se tiče Vučića, koji će sada sjediti u parlamentarnim klupama, on, naravno, koristi ovo priznanje poraza da bi se već pozicionirao za djelovanje u narednom periodu.
Mislim da je bitno naglasiti da sada imamo i predsjedničke izbore i tu, naravno, vjetar u leđa ide studentima i opoziciji. Tu treba sačekati da se smire tenzije i studiozno pripremiti izbore za predsjednika.
Aleksandar Vučić, prilikom obraćanja nakon izbornog poraza u štabu Srpske napredne stranke, u Beogradu - 25. oktobar 2026. godine.
A što se tiče perioda poslije Nove godine, mislim da će, u svakom slučaju, biti puno prljavih taktika, puno demagogije od strane Vučića i njegovih kolega u parlamentu.
I, u suštini, najteži dio posla na neki način tek sad dolazi, zato što smo to vidjeli i u drugim državama, i u Poljskoj i u Italiji. Kada se sruši desnica i kada dođu socijaldemokrati ili centristi na vlast, oni ne mogu građanima tako brzo da isporuče politike i rezultate koje bi željeli.
Da li je nova vlast leva, desna ili centristička?
RSE: Studentski pokret ne možemo smestiti ni na levicu, ni na desnicu, ni u centar. Oni idu ka većini u parlamentu, a istovremeno nemaju ni kandidata za premijera. Kako odgovoriti na tolike nepoznanice?
Xaviereff-Weckwerth: Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada.
Ono što možemo da kažemo za "Studentsku listu" jeste da je to jedan buntovni pokret. Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni. I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi.
Čitajte:
Tužioci povučeni, slučajevi 'nadstrešnica' i zaplena pet tona droge 'na čekanju'?Tako da ja ne bih sad govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska politika, kakva će biti njihova vanjska politika.
Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće. Čišćenja i jednostavno iskopavanja svega onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo, kako bi se na neki način pokušala uspostaviti pravna država, institucionalna država, država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama.
Na neki način imam velika očekivanja, zato što bi ono što bismo mogli da dobijemo nastavkom vladavine Vučića i njegove partije bila daljnja autokratizacija.
U suštini, ono što ćemo dobiti sa Studentskom listom biće pokušaj liberalizacije, ali to nije liberalizam, to je pokušaj.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta razlikuje populiste u EU i na Balkanu?
Mislim da će im trebati neko vrijeme da se, naravno, uopšte oglase o tome šta će i kako će raditi, kakav će biti njihov pristup prema Rusiji, prema Americi. Prema Evropskoj uniji će vjerovatno na neki način artikulisati novi početak odnosa između EU i Srbije.
Menja li se odnos prema Rusiji i Kini?
RSE: A prema Rusiji?
Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će nova vlada na neki način imati sreću što Rusija nema vremena za njih i što mogu da nastave dosadašnju politiku, da se ne miješaju direktno u odnose s Rusijom. Vjerovatno neće uvesti sankcije Rusiji, osim ako ne bude nekog ogromnog pritiska Evropske unije. To ne vidim.
Moramo, naravno, da vidimo gdje će završiti ovi pregovori između NIS-a (Naftna industrija Srbije) i MOL-a (Rusija pregovara sa mađarskom kompanjom MOL o prodaji NIS-a, kako bi Srbija izbegla američke sankcije zbog visokog udela ruskog kapitala, prim.red.). To još uvijek nije gotovo, ali to je nešto što se vuče iz prošlog sistema, tako da oni to, u suštini, mogu da završe.
Kina je najinteresantnija, po meni. Ja bih rekao da je Kina puno interesantnija nego Amerika.
RSE: Zašto?
Xaviereff-Weckwerth: Zato što je u protekle tri-četiri godine, u suštini, od ta četiri stuba međunarodne politike, Kina bila jedini stabilni stub za Srbiju. To je svjetska sila s kojom je Vučić uspijevao da održi dobre odnose i da dobije nešto za državu.
Kineski predsednik Si Đinping, njegova supruga Peng Lijuan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova supruga Tamara Vučić odlaze nakon ceremonije dodele Medalje prijateljstva Kine, u Velikoj sali naroda, u Pekingu, 25. maja 2026.
Može li se održati ekonomski rast Srbije?
RSE: Da li će to znači i promenu pogleda Kine na Srbiju?
Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će Kina tu biti pragmatična. S druge strane, za "Studentsku listu" će jedna stvar biti vrlo bitna u srpskom društvu, a to je da nastave ekonomski rast.
Jer to je jedna stvar koja se može reći, pod vođstvom Vučića, ostvaren je ekonomski rast. Ne zbog njega samog, naravno, nego zbog više faktora.
Postoji nejednakost u društvu, ali ipak je postojao rast i realizovani su mnogi infrastrukturni projekti, iako je dosta tih projekata povezano s nekim dubioznim iznosima novca.
Ali mislim da je to nešto u čemu će ovaj pokret takođe morati da se dokaže: kako da zadrži ono što je dobro, a kako da odbaci ono što je loše.
Može li region da odahne?
RSE: Studentski pokret je malo govorio o pitanjima globalne, pa i regionalne politike, ali neke stvari su jasne. Ne nameravaju da uvedu sankcije Rusiji, a što se tiče regiona, Kosovo je za njih deo Srbije, a zalažu se i za bliske odnose sa Republikom Srpskom. Zašto ova promena ipak može biti dobra vest za region, po vama?
Xaviereff-Weckwerth: Postoji uvjerenje da je Srbija, kao najveća država, ključ za regionalnu stabilnost i regionalni ekvilibrijum. To znači da među državama regiona Zapadnog Balkana postoji određeni odnos snaga koji održava balans i ravnotežu.
Srbija je kroz ovu prizmu posmatrana kao faktor stabilnosti. Međutim, kritičari uvijek kažu da je Srbija stabilan faktor nestabilnosti.
Ja mislim da će s ovom promjenom vlasti Srbija postati malo stabilnija u odnosima s državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo.
Ovdje je najbitnije naglasiti, po meni, da Bosna ima svoje unutrašnje probleme, a Kosovo je jedno veliko problematično pitanje.
Ono na šta bih ja obratio pažnju jeste Crna Gora, koja sad završava put integracije u EU. Bilo je problema i uticaja, to jest straha da će biti negativnog uticaja iz Beograda tokom ovog posljednjeg perioda integracije u EU.
I to je nešto gdje ja vidim da ova nova vlast može da bude pozitivna, da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori.
Čitajte:
‘Srpski svet’ koncept koji region čini nervoznim25. oktobar i 5. oktobar - ima li sličnosti?
RSE: Ovo nije prvi put da se Srbiji ovako nešto događa u skorijoj istoriji. Ono što se danas desilo u mnogo čemu podseća na 5. oktobar 2000, kada je srušen Slobodan Milošević. A znamo kako se taj eksperiment završio. Svi rizici su i dalje tu. Šta bi moglo buditi veru da se sličan scenario neće ponoviti?
Xaviereff-Weckwerth: Aleksandar Vučić je u svojoj izjavi, u stvari, rekao da znamo kako je to bilo 2000. godine. Tako da ja mislim da mi ne gledamo kraj Aleksandra Vučića. On će zasigurno još mnogo godina biti politički akter.
Mislim da je za "Studentsku listu" vrlo bitno da oni sad, u suštini, predstave ljudima plan i program. Šta, kako i zašto namjeravaju da rade.
Jer ako oni to ne urade, imaju iza sebe jednu političku zvijer, jednu političku mašineriju koja će im disati za vratom i koja će na vrlo, vrlo spretne načine iskoristiti njihove probleme, njihove lapsuse, njihove greške i instrumentalizovati ih na najbolji način.
Čitajte:
Peti oktobar - puč ili pobeda?Tako da, zato kažem, ovo će sad biti borba uzbrdo. Svaka čast Studentskom pokretu na ovom istorijskom postignuću. Ovo je generacijski simbol, ovo je pobjeda kontinentalne veličine, ali oni moraju da shvate da sad predstoji veliki rad i da ono što žele da urade moraju da predstave ljudima kao plan i program, da stvarno zasuču rukave i rade.
Šta Evropa može da nauči?
RSE: Šta u tom smislu primer Vučića govori u kontekstu evropskog populizma? U kojoj meri je on zaista specifičan?
Xaviereff-Weckwerth: Populizam i autokratizacija društva u Srbiji od 2012. godine ipak imaju poseban naboj, zato što u Srbiji ne postoji kontekst evropskih institucija, gdje ipak postoje neki mehanizmi kontrole i ravnoteže (checks and balances), neke poluge, sistem u kojem je moć razdvojena.
To je prva stvar. Drugo, moramo da povežemo ove izbore i frustraciju među stanovništvom u Srbiji s jednom opštom frustracijom u Evropi, zato što nešto što se dešava u Italiji ili u Parizu ima odjeka i, naravno, sličnosti i paralela s onim što doživljavaju ljudi koji žive u Srbiji.
To je taj dio globalizacije koji omogućava svima nama da živimo u jednom vremenskom, socijalnom i tehnološkom prostoru, gdje dijelimo frustracije, dijelimo i sreću, ali vidimo i šta ne valja.
I kriza demokratije, liberalne demokratije, nije prisutna samo u zemljama Evropske unije, a nije ni samo u Srbiji.
Ta kriza postoji, ona je drugačija, ali u svakom slučaju ljudi u Srbiji su morali da se bore i da se napregnu puno više nego ljudi koji žive u stabilnim demokratijama Evropske unije.